<< VESTI | | 30.11.2009 20:43
Umro Milorad Pavić
Milorad Pavić, pisac Hazarskog rečnika umro je u ponedeljak, 30. novembra 2009. u 13.10 u Beogradu u osamdesetoj godini života, od infarkta
Milorad Pavić, pisac Hazarskog rečnika umro je u ponedeljak, 30. novembra 2009. u 13.10 u Beogradu u osamdesetoj godini života, od infarkta.
Pored toga što je bio plodan književnik, Milorad Pavić je bio istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti, a teoretičari književnosti iz Evrope, SAD i Brazila nominovali su ga i za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je član Srpskog PEN centra i Evropskog društva za kulturu. Postoji 80 prevoda njegovih dela na različitim jezicima širom sveta. U Moskvi, ispred „Biblioteke stranih jezika" Miloradu Paviću je 24. juna 2009. za života otkriven spomenik - bronzano poprsje koje je uradio ruski vajar Grigorije Potocki.
Za Hazarski rečnik (1984) dobio je NIN-ovu nagradu. U jednom prikazu Hazarskog rečnika (Amazon.com, najveća elektronska knjižara na svetu) konstatuje se kako taj roman, preveden na 32 jezika, govori o sudbini onih naroda čija je sudbina neizvesna i vodi ih ka iščeznuću, kao što se desilo sa Hazarima, drevnim i moćnim plemenom čije je poreklo ostalo nerastumačeno. «Hazarsko carstvo, rival Vizantijskoj imperiji, iščezlo je sa istorijske scene sveta pre mnogo stoleća zajedno sa narodom koji ga je stvorio. Jedan francuski izdavač ove knjige rekao je da su Hazari ipak danas poznatiji zahvaljujući Pavićevom romanu, nego što su bili u vreme svoga najvećeg uspona i carstva.»
Uz ono što će estetičari i teoretičari reči i napisati o ovom plodnom piscu neophodno je da se ovde, u elektronskom izdanju "Vremena" pomene ocena Roberta Kuvera koji je u Njujork Tajmsu (Review in The New York Times, 20. novembar, 1988.) konstatovao da Hazarski rečnik predstavlja inspiraciju za svojevrsnu revoluciju u tehnologiji pisanja koja je nastajala od kada je kompjuterski profet Ted Nelson izmislio reč "hypertext", posle čega se počelo sa pisanjem interaktivnih, nekonsekutivnih knjiga, a Hazarski rečnik je sigurno pionirsko delo u toj disciplini i inspiracija onima koji prostor za pisanu reč osvajaju u novoj tehnologiji.
Umesto omaža
Odlomak iz knjige «Predeo slikan čajem» možete pročitati ovde, kao i priču Stakleni puž koja je pisana specijalno za Internet. Stakleni puž je minijatura sa elementima trilera i melodrame. Objavljena je 15. jula 1998. godine.
Dela
1. Palimpsesti pesme, Beograd 1967, 63 str.
2. Istorija srpske književnosti baroknog doba, Beograd 1970, 527 str.
3. Mesečev kamen pesme, Beograd 1971, 118 str. a
4. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str.
5. Gavril Stefanović Venclović, Beograd 1972, 326 str.
6. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, Beograd 1972, 346 str.
7. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str.
8. Jezičko pamćenje i pesnički oblik ogledi, Novi Sad 1976, 429 str.
9. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str.
10. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma, Beograd 1979, 572 str.
11. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str.
12. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str.
13. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str.
14. Rađanje nove srpske književnosti, Beograd 1983, 631 str.
15. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100. 000 reči, Beograd 1984, 242 str.
16. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str.
17. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reci, Beograd, 1988, 375 (525) str.
18. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str.
19. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str.
20. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str.
21. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok , Klasicizam, Predromantizam), Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str.
22. Pozorišni jelovnik za uvek i dan više, Beograd 1993, 134 str.
23. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str.
24. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str.
25. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str.
26. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, Dereta, 1998, 52 + 71 str.
27. Glinena armija, Beograd, Interpres, 1999. (Bibliografsko izdanje)
28. Kutija za pisanje, Beograd, Dereta, 1999, 171 str.
29. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene , Beograd, Dereta, 2000, 186 str.
30. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. Plato, Beograd, 2001, 215 str.
31. Vrata sna i druge priče. Dereta, Beograd, 2002, 196 str.
32. Priča o travi i druge priče. Dereta, Beograd, 2002, 187 str.
33. Devet kiša i druge priče. Dereta, Beograd, 2002, 202 str.
34. Carski rez i druge priče. Dereta, Beograd, 2002, 266 str.
35. Sedam smrtnih grehova. Plato, Beograd, 2002, 173 str.
36. Dve interaktivne drame - Krevet za troje, Stakleni puž. Dereta, Beograd, 2002, 150 str.
37. Dve lepeze iz Galate - Stakleni puž i druge priče. Dereta, Beograd, 2003, 167 str.
38. Nevidljivo ogledalo - Šareni hleb (roman za decu i ostale). Dereta, Beograd, 2003, 84 + 70 str.
39. Unikat. Dereta, Beograd, 2004, 170 str.
40. Plava sveska. Dereta, Beograd, 2004, 118 str.
41. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. Dereta, Beograd, 2004, 274 str.
42. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić - Ljubavni roman u dve priče. Čigoja, Beograd, 2004, 63 str.
43. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) Dereta, Beograd, 2005, 44 + 50 str.
44. Roman kao država i drugi ogledi. Plato, Beograd, 2005, 176 str.
45. Svadba u kupatilu - Vesela igra u sedam slika. Dereta, Beograd, 2005, 104 str.
46. Drugo telo. Dereta, Beograd, 2006, 310 str.
47. Pozorište od hartije, roman. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str.
48. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). Euro Giunti, Beograd, 2008, 292 str.
49. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
Novi članovi SANU
r.s.v.Knjige - kritička studija o Paviću >
Protiv prenemaganja
Teofil Pančić