Bukurešt >

Baseskuova harizma

roumanie

Rumunija je dobila predsednika Trajana Baseskua, koji je osvojio 50,33 odsto glasova i time pobedio protivnika na izborima Mirčea Geana (49 odsto). Tako je saopštila Centralna izborna komisija. Drugi krug izbora je ocenjen kao regularan, ali ponovljene optužbe o neregularnostima u prvom krugu moraju biti ispitane, stoji u saopštenju OEBS-a. Rezultati koje je izborna komisija saopštila još nisu konačni i moraju se uzeti u obzir optužbe o navodnoj izbornoj prevari na određenim biračkim mestima.

POBEDNIK: Predsednik Trajan Basesku

Ovo su prvi predsednički izbori od ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine i teške finansijske krize. Pre izbora, mnogi analitičari sumnjali su da će stopa izlaznosti biti veća od 50 odsto zbog nezadovoljstva građana političkom elitom, ali to se nije desilo – proradila je izborna mašinerija Mirčea Geana (za koju se tvrdi da je najbolja) i harizma predsednika Trajana Baseskua. Predsedničke izbore pratio je referendum o smanjenju broja odbornika u parlamentu koji je raspisao Basesku, znajući da građani imaju jak otpor prema svojim predstavnicima u parlamentu. Ovo je bila jedna od najžešćih izbornih trka ikada održanih u Rumuniji u kojoj je, može biti, presudilo to što birači osećaju naklonost prema Beseskuovom krstaškom ratu protiv korupcije.

Rumuni su glasali sa nadom da su pronašli rešenje za izlazak iz ekonomske krize, reformu pravosuđa i prevazilaženje krize vlasti što je dovelo do odlaganja gotovo sigurnog MMF-ovog zajma. Upravo zbog toga što je 20 milijardi evra namenjenih oporavku Rumunije od svetske ekonomske krize moralo biti odloženo zbog pada vlade levog centra u oktobru, MMF i EU pažljivo su nadgledali izbore. Izabrani predsednik odigraće ključnu ulogu u procesu državne reforme, počevši od naimenovanja novog premijera.

Izborni rezultati pokazuju da razlika između Trajana Baseskua i kandidata Socijaldemokratske stranke (PSD) Mirčea Geana iznosi 70.048 glasova, prema zvaničnim, ali ne i konačnim rezultatima. Dnevne novine "Gardijanul" ocenjuju da Basesku i njegova Nacionalnoliberalna strana iznova ulaze u svoj politički feud, u kome će PSD imati priliku da sprovede novu kampanju o izbornoj krađi i prevarama.

Kapitalizam u Rumuniji je pretrpeo mnoge promene u ekonomiji, doživeo je modernizaciju industrije, ali nije uspeo da stvori lokalne lidere dovoljno jake na regionalnom i kontinentalnom nivou. Dvadeset godina posle pada komunizma, Rumunija se suočila sa oduševljenjem zbog održavanja prvih slobodnih izbora, sukobom sa rudarima u glavnom gradu, masovnom privatizacijom, bankrotstvom banaka i građanstvom koje je prešlo u privatan sektor, ekonomskim sunovratom, fiskalnim eksperimentima i ulaskom u Evropsku uniju. U jednom trenutku imali smo procvat ekonomije sa stopom od devet odsto godišnjeg rasta i pad vrednosti lokalne valute leja, političku krizu i najzad, gadnu recesiju.

U svim tim usponima i padovima Rumunija je uvek uspevala da se "restartuje" i krene sa nekog višeg nivoa na kome je kapitalizam sporo, ali sigurno osvajao pobede na terenu: sa svakom većom privatizacijom i multinacionalizacijom tržišta privatni sektor je postajao sve snažniji i sve važniji za ekonomiju zemlje. Prvih sto najvećih rumunskih kompanija ostvarilo je profit od 55,7 milijardi evra, a to su: Petrom, najveća firma u zemlji, i Orindž, najveći operater mobilne telefonije (dele prvo mesto), i Proprietatea fond. Prema izveštaju "Biznis standarda", više od pola miliona rumunskih kompanija u 2008. godini uspešno posluje u industriji, građevinarstvu, trgovini i sektoru usluga. Međutim, javni dug Rumunije je prema izveštaju MMF-a porastao sa 138,2 na 140.09 milijardi evra od septembra do kraja oktobra.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI