Groteska ili tragedija

zoran veljović, elektronskom poštom

"Švajcarska bez minareta"; VREME 987

Kršenje ljudskih prava, kao kategorija, ima svoju jasnu definiciju. Istovremeno, ova kategorija u mnogo slučajeva podleže čistoj zameni teza. Ili, jasnije rečeno, to je Trojanski konj kojim se postižu mnogi rezultati koji sa terminom "ljudska prava" malo imaju kontaktnih tačaka. Religije sveta vrlo često posežu za ovim pojmom, uvijeno, sa smišljenim krajnjim ciljevima, koji su daleko i od ljudi i od prava. Na svetu ima oko 2000 religija, sekti, verskih zajednica... i sličnih, kako već sami sebe nazivaju. Svaka od ovih skupina može se, s pravom, pozvati na ljudska prava u ostvarivanju svojih ciljeva. Na stranu to što se u raznim religijama ljudska prava tumače različito, različito do suprotnosti, do negacije, na koji se način dovodi u pitanje definicija ovog pojma, koji se u određenim slučajevima može svrstati u nebulozu. Vratimo se Švajcarskoj, sada uzoru kršenja ljudskih prava po pitanju minareta.

Prenosimo to na sve ostale zemlje sveta. Prema poštovanju ljudskih prava svaka država imala bi najmanje dve hiljade različitih verskih obeležja različitih vera! Zašto da ne? Svako ima prava na ljudska prava! Ko im to može zabraniti?

Svaka vera sveta negira sve druge ostale vere sveta, vodili su se i vode se verski ratovi, mnoge crkve su nastale iz unutrašnjih sukoba, setimo se hrišćanske crkve koja se podelila, pocepala, na pravoslavnu i katoličku crkvu, jednom rečju sve vere sveta su antagonističke! U takvim verama Sveta i koncept ljudskih prava je različit, antagonistički. Po kojoj se logici, onda, borba za poštovanje ljudskih prava, posebno za poštovanje religijskih prava, može voditi unisono? Po kom kriterijumu osuditi Švajcarsku, kada se istovremeno u nekim zemljama sveta žene nevernice, danas, javno, verski, kamenuju do smrti? Vratimo se zameni teza: da li je reč o grotesci ili tragediji?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI