<< VREME | BR 995 | 28. JANUAR 2010.

MERIDIJANI

Jerusalim/Teheran >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Ko prvi trepne…

Za vreme hladnog rata napisani su protokoli o zaštiti Amerikanaca ili Rusa u slučaju prvog napada, i dodatni protokoli o reakciji na prvi napad. Za razliku od napada konvencionalnim oružjem, napad nuklearnim oružjem ne pravi razliku između civilnih i vojnih ciljeva – uništava sve.

Ne postoji rasprava o prevenciji i zaštiti u slučaju nuklearnog napada Irana na Izrael. Ima ljudi koji sumnjaju da bi projektili mogli da polete iz Irana. Ali, ako uzmemo u obzir američke vazduhoplovne snage u Iraku i Avganistanu, broj avaksa i elektroniku iz Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja, NATO brodove i njihovu sofisticiranu elektroniku u zalivu, malo je verovatno da bi se projektili probili na putu ka Izraelu. S druge strane, projektili bi mogli biti lansirani sa neke druge lokacije, bliže Izraelu, s obzirom na to da je region veoma nestabilan.

Iranski nuklearni planovi nastali su sedamdesetih godina i ubrzo postali nacionalni ponos pod rukovodstvom predsednika Ahmadinežada i Iranske revolucionarne garde, koja je ostvarila ogroman uticaj i kontrolu u sektorima ekonomije, bezbednosti, javne politike i vojske.

Potencijalni nuklearni kapaciteti ove zemlje, sad kad su razvijeni, ne mogu biti ignorisani. Rukovodeći operacijama vrednim hiljadu milijardi dolara u firmama u Iranu i drugim zemljama, Iranska revolucionarna garde nema mnogo interesa za izazivanje Armagedona u kratkoročnom terminu. Ali, zato ima interes da nanese štetu i pometnju onima koje smatra neprijateljima Irana – Izraelu i SAD, vodećim zemljama na top-listi.

S obzirom na to da Garda ulaže značajna sredstva u strateška planiranja konvencionalnih i nekonvencionalnih oblika borbe, nije verovatno da bi prvi napad došao iz Irana, to bi svakako bilo sa neke bliže lokacije. Mediji u Iranu nisu blagonakloni prema Izraelu, te im ne bi bilo teško da kreiraju atmosferu nuklearnog napada, odnosno da ubede javnost da je napad na Izrael zapravo odgovor na pretnje iz Izraela.

Prvi napad na Izrael bio bi zgodna šansa da se neprijatelji ove zemlje uključe u dalje razarenje. To bi, zapravo, olakšalo Gardi posao – dopustili bi Arapima da završe šta su započeli. Jedan jedini napad na Izrael uništio bi ovu zemlju, verovatno u potpunosti, dok bi Iran kontranapad podneo sasvim dobro. Jedan napad na bilo koju lokaciju u Izraelu uništio bi i palestinsku populaciju, i imao bi veliki negativni uticaj na region, Liban, Jordan, Siriju i Egipat…

Hladni rat između SAD i Amerike završio se tako što su obe strane shvatile da bez obzira na to koliko nuklearnih glava one poslale jedna na drugu, termonuklearni rat nije u interesu ni jednih ni drugih. Nije u interesu ni ostatka sveta. Pregovori su uspeli, razumevanje je bilo obostrano. Iranska administracija mora da bude svesna toga da uništenje Izraela i 7,6 miliona Jevreja ima reciprocitetnu vrednost koja ugrožava njihovu egzistenciju.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST