---

 

Kraj narandžaste revolucije?

VIDEO: Nova vlast u Ukrajini: Viktor Janukovič zvanično proglašen pobednikom. Novi premijer bankar Tigipko? Kako se evropski «zamor Ukrajinom», «poslednji dani narandžaste revolucije» i moguće poboljšanje odnosa Rusije i Ukrajinе, mogu odraziti na Srbiju

15. februar 2010.

Centralna izborna komisija (CIK) Ukrajine u nedelju 14. februara zvanično je proglasila lidera Partije regiona Viktora Janukoviča za izabranog predsednika. Ona je konstatovala da je 7. februara za Janukoviča glasalo 48,95 odsto birača (12.451.266), a za Juliju Timošenko - 45,47 odsto (11.593.357 glasova).

Protokol su potpisali svi članovi CIK, pa i predstavnici Julije Timošenko koja je najavljivala da će tražiti ponovno prebrojavanje glasova. Posle ovog saopštenja kandidati imaju još pet dana za osporavanje rezultata glasanja. Oficijelno proglašenje pobede Janukoviča, Julija Timošenko međutim i dalje kategorički ne priznaje i namerava da se žali sudu. Ona tvrdi da su na Krimu falsifikovani izbori i to 3 do 8 odsto u korist Janukoviča, a da obim falsifikacija prelazi milion glasova, koliko joj nedostaje za pobedu. Međunarodni posmatrači nisu uočili toliki obim nepravilnosti.

Viktor Janukovič nije isključilo sprovođenje vanrednih parlamentarnih izbora u Ukrajini i pozvao je Juliju Timošenko da podnese ostavku na mesto premijera. Govoreći o složenim odnosima s Vrhovnom radom, Janukovič je rekao da će pregovori pokazati, da li parlament može da se konsoliduje pod njegovim programom, za koji je glasala većina birača u Ukrajini, a ako ne, biće vanredni izbori. Pregovori o tome trebalo bi da počnu sledeće nedelje i oni će pokazati da li se u parlamentu može sakupiti većina od 226 glasova, koja bi mogla da predloži mandatara koga predsednik odobrava. Trenutno"Naša Ukrajina - Narodna samoodbrana" Timošenkove i Blok Litvina kontrolišu 244 od ukupno 450 mandata u ukrajinskom parlamentu. Janukovičevi "regionalci" u parlamentu imaju 172 glasa.

Janukovič ne isključuje da bi novi premijer mogao da postane eks-direktor Nacbanke Sergej Tigipko, koji je sa 13 odsto glasova zauzeo treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora. I Timošenko je pred drugi krug izjavljivala da je spremna da predloži Tigipka za premijera u slučaju svoje pobede. Sam Tigipko je tada odbio da nastupa u korist Timošenko ili Janukoviča u drugom krugu izbora, ali je nagovestio da bi bio spreman da preuzme mesto premijera i pod predsedništvom Janukoviča.

Pominjući unutrašnje probleme Janukovič je objavio da namerava da podnese zakonski predlog,kojim bi status ruskog jezika u Ukrajini, kako je rekao, bude doveden u saglasnost s evropskim papirima, koje je Ukrajina ranije ratifikovala. On je konstatovao da je u proteklih pet godina trajala nasilna ukrajinizacija i da su narušena prava onih koji govore ruski. Predložiće da se ruski jezik u Ukrajini ravnopravno koristi u medicini, u sudskim procesima, itd. u svim regionima, gde je to neophodno.

Što se tiče sudbine ruske Crnomorske flote u Sevastopolju Janukovič je obećao, da će to pitanje biti razmatrano s uvažavanjem ukrajinskih nacionalnih interesa i ne na štetu Rusije. Ne isključuje, da će Crnomorska flota u Sevastopolju ostati i posle 2017.

7-8. februar 2010.

Opozicioni lider Viktor Janukovič vodi u drugom krugu ukrajinskih predsedničkih izbora protiv premijerke Julije Timošenko. Prema agenciji "Socis" on vodi sa 49,6 prema 44,5 odsto; prema egzit pulu TV kanala ICTV, sa 49,8 odsto prema 45,2 odsto; prema merenju "Savik Šuster studija", sa 48,7 prema 45,6 odsto; po Nacionalnom egzit pulu kijevskog Međunarodnog instituta sociologije i Centru Razumkova, s 48,7 prema 45,5 odsto; prema R&B GROUP s 50,26 u odnosu na 44,02 odsto...

Pre nešto više od pet godina na osnovu egzit pula osporen je zvanični izborni rezultat koji je davao prednost Janukoviču, pa su izbile višednevne demonstracije na trgu Majdan koji je postao kultno mesto takozvane narandžaste revolucije. Pre objavljivanja zvaničnih rezultata (konačni će biti objavljeni 17. februara) Janukovič je izjavio da je 7. februar, dan drugog kruga izbora, poslednji dan "narandžaste revolucije". Tada je Viktor Juščenko postao predsednik Ukrajine (bio je u bloku sa Julijom Timošenko), ali je na aktuelnim izborima neslavno prošao u prvom krugu. Na biračkom mestu u drugom krugu 7. februara izjavio je kako će se Ukrajinci stideti ovih izbora. Nesumnjivo je međutim i to da je i on doprineo pogoršanju prilika. On je povećavao kontroverze u zemlji i zatezao odnose s Rusijom svojim kontroverznim odlukama vezanim za aktuelna pitanja, ali i za prošlost, to jest spornim rehabilitacijama – na primer on je kao predsednik dodelio zvanje heroja Ukrajine lideru ukrajinskih nacionalista Stjepanu Banderi. Taj Bandera je bio lider Organizacije ukrajinskih nacionalista, formirane 1940, koja je u leto 1941. pozvala ukrajinski narod da pomogne nemačkoj armiji da razbije Moskvu i boljševizаm, a pošto Hitler nije podržao ideju ukraijnske države, Bandera je bio uhapšen 1942, poslat u konclogor, pa posle dve godine pušten. Po okončanju rata Bandera je živeo u emigraciji u Minhenu do 15. oktobra 1959, kada ga je ubio agent KGB Bogdan Stašinski...

Blokovi Janukoviča i Timošenkove su u finiši optuživali jedni druge za izbornu krađu. Julija Timošenko je zapretila da će organizovati nove demonstracije, ako se ponovi izborna krađa. Ona je nezadovoljna time što je ukrajinska Rada između dva kruga izglasala izmenu izbornog zakona i što je funkcionišući premijer Juščenko taj zakon potpisao, a govorila je i o neprincipijelnoj koaliciji protiv nje. Izmenama je višim izbornim komisijama dato pravo da popune niže izborne komisije, ako one zbog bojkota ne budu imale kvorum, a omogućeno je i odlučivanje u tim komisijama prostom većinom glasova i u slučajevima kada one nemaju ranije zahtevani dvotrećinski kvorum.

Janukovič je uzvratio da će braniti izborni rezultat, a njegov izborni štab je tvrdio da je u istočnim delovima Ukrajine, gde Janukovičeva Partija regiona ima veći uticaj, Timošenko svojim predstavnicima poručila da pišu žalbe u slučajevima da rezultat po njih bude nepovoljan. (Takvom manevru bila je pribegla Socijalistička partija Srbije 1996, kada je uočila da gubi izgore u 25 najvećih gradova i to je pokrenulo tromesečne opozicione demonstracije radi odbrane izborne volje građana. Problem je tada razrešen takozvanim Leks specijalisom čije je donošenje iznudio evropski posrednik Felipe Gonzales.)

U toku izbornog dana iz tabora Timošenkove došla je i optužba da je njihov predstavnik na jednom biračkom mestu na jugu Ukrajine ubijen, tvrdi se da je umro braneći glasove od kriminalaca koji su hteli da ih ukradu. Iz Janukovičevog štaba tvrde da je to izmišljotina.

Na biračko mesto br. 20 izbornog okruga br. 218 u zdanju Kijevske dečje akademije umetnosti, oko 11 časova, sat pre nego što će na tom biračkom mestu glasati Janukovič, upalo je pet devojaka koje su se obnažile do pojasa, isprsile se pred izbornom komisijom i uzvikivale parole "Političari ne treba da siluju zemlju!", "Mi - smo za poštene izbore", "Ne prodajite svoj glas!"... Nosile su transparent "Danas počinje rat!", i "Poslednji ultimatum". Reč je o pripadnicama feminističke grupe FEMA koje su i u prvom krugu izbora izvele performans obučene kao prostitutke noseći parolu: «Izaberite mene!» Taj performans se vrti na You tube. I taj patetični protest ili možda samo egzibicionizam radi publiciteta govori o razočaranju u Ukrajini, a poraz Timošenkove po mnogim ocenama odražava razočaranja Ukrajinaca vladavinom narandžastih i njihovim rascepom. Ukrajina se u zapadnim medijima opisuje kao fragilna i disfunkcionalna demokratija, sa slobodnim, ali ponekad korumpiranim medijima, sudovima ranjivim na mito i politički pritisak, sa slabim političkim partijama i političkim institucijama.

Politička razjedinjenost u zemlji na istočni, proruski i zapadni deo povećan je dubokom socijalnom krizom, stalnim tenzijama s Rusijom oko plaćanja gasa (zbog čega je bio zatvaran i evropski gasovod), zatim oko sudbine ruske Crnomorske flote koja po ugovoru ostaje u Sevastopolju do 2017, sporovima oko prava na drugi jezik u Ukrajini, prebacivanjem na Rusiju odgovornosti za "gladomor" u 1930-im. Politička zategnutost je pojačana time što je odlazeći predsednik Juščenko držao stranu Gruzije u ratnom konfliktu avgusta 2008.

Pre svega ekonomska i socijalna kriza u Ukrajini je duboka o čemu govori i podatak da je u ekonomskoj krizi 2009, GDP u Ukrajini pao za 15 odsto; a da se populacija Ukrajine smanjila za tri miliona u poslednjih osam godina - sa 48 miliona stanovnika u 2001. na 45 miliona in 2009, prema podacima Državnog komiteta za statistiku Ukrajine.

Prema oceni Suzane Nijes iz francuskog Instituta za međunarodne odnose, u okviru EU oseća se «zamor Ukrajinom» zbog procene da tamo vladaju hronična politička nestabilnost, neispunjena obećanja o reformama i eksplozija duga. Ipak, izazovi za Uniju su veliki, jer 80 odsto ruskog gasa za Evropu ide preko Ukrajine.

Interesovanje u Srbiji za te izbore prirodno proizilazi iz činjenice da od stanja u Ukrajini i od njenih odnosa s Rusijom, pa i od odnosa u Crnomorskoj regiji, zavisi snabdevanje Srbije energentima, a možda i realizacija gasno-naftnog sporazuma Južni tok, gasovoda inače projektovanog da zaobiđe Ukrajinu...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---