Čuvanje matičnih ćelija >

Jednom u životu

Dnevno stigne do 120 kutija za obradu. Radno vreme traje dok se ne obrade svi uzorci koji stignu toga dana. Na pola puta između Brisela i Antverpena, dvadesetak kilometara od glavnog grada Belgije, nalazi se Krajo Sejv, najveća privatna banka matičnih ćelija u Evropi. Do sada je više od 120.000 ljudi iz celog sveta ukazalo poverenje ovoj instituciji, založivši u njoj budućnost svoje dece. Novinari iz Srbije imali su privilegiju da prvi posete ovu "laboratoriju života"

Za "Vreme" iz Brisela

Posle petnaestak minuta vožnje kroz predgrađe Brisela, putem koji prolazi pored fascinantnog Atomium centra i kraljevske palate sa parkom koji i zimi izgleda raskošno, skrećemo put šume. S desne strane puta ukazuje se čistina i na njoj dvospratnica od stakla. "Stigli smo", kaže vodič.

Izlazimo iz autobusa i čekamo da se iz staklene laboratorije pojavi neko ko će nas uvesti unutra. Napolju je bar tri stepena ispod nule i duva ledeni vetar. Vodič tvrdi da obično nije toliko hladno, ali nije ubedljiv. "Nema veze, unutra je sigurno ko u banji", samouvereno konstatuje jedan od kolega.

Iako smo još ispred zgrade, možemo da vidimo kako zaposleni u laboratoriji barataju kesicama sa krvlju. Štaviše, možemo da gledamo i kroz zgradu, iza koje miruje veštačko jezerce prekriveno ledenom skramom.

"Laboratorija je tako napravljena da sve može da se vidi, a da posetioci nikada ne budu u kontaktu sa materijalom", kaže otvarajući nam vrata dr Mark Vateršut, čovek koji je projektovao zgradu. Dok šetamo centralnim holom, gledamo u skladište matičnih ćelija pod nogama. I pod je providan.

"Zgrada je namerno od stakla i spolja i iznutra. Time pokazujemo da smo otvorenog uma i da nemamo šta da krijemo", kaže njen tvorac i dodaje da očekuje mnogo posetilaca. Sve je kao na dlanu. Dok stojimo u holu vidimo i sobu za prijem, i proces obrade uzoraka, i karantin... Na gornjem spratu nalaze se "čiste sobe", u kojima se obrađuju uzorci pupčanika. Do njih vode stepenice dizajnirane tako da simbolizuju DNK lanac. "Namerno smo to uradili", kaže Vateršut.

Namerno su i rizikovali u oktobru 2007, kada je kompanija izašla na belgijsku berzu. Razvoj posla zahtevao je veći prostor, veće skladište i više profesionalnog osoblja. Za to je bilo potrebno i više para. "Kada na berzi neka kompanija dostigne dobar rejting, onda može da ubedi investitore da pomognu u izgradnji nove zgrade", kaže Vateršut. Ispostavilo se da je to bio dobar potez i kompanija je dobila 34 miliona evra, koji su uloženi u ovu prelepu zgradu. Izgradnja je počela krajem 2008, a završena je u septembru 2009. godine. Sada je to prostor od 5000 kvadratnih metara stakla. "Koliko je bezbedno?", pita fotograf verući se uz DNK lanac. "Bez brige", odgovara Vateršut. "Na zgradu avion može da padne i da se uzorcima i nama ništa ne dogodi. Češće nas pitaju šta je sa strujom i imamo li generatore."

SVE POD KONAC: Struje ima, i te kako. Može da se dogodi da struja nestane jednom godišnje na 15 minuta. "Lepota ove laboratorije je u tome što nama struja, zapravo, ne treba", kaže Vateršut. "Uglavnom koristimo laptopove, imamo dosta prozora i dnevnog svetla (čak i u tmurnoj Belgiji, prim. aut.), a tankovi koje ste videli u prizemlju mogu četiri dana da održe temperaturu od minus 180 stepeni ako ostanu bez struje." Četiri dana bez struje u Belgiji je nezamislivo. Međutim, čak i da se to desi, kaže naš sagovornik, imaju dovoljno kofa iz kojih će napuniti tankove tečnim azotom.

Rezervoar tečnog azota ima kapacitet od 11.000 litara. Tank direktno kontroliše kompanija koja laboratoriju snabdeva tečnim azotom i, čim zapremina spadne na 30 odsto, šalje nekog da rezervoar napuni.

Najvažniji deo u celom procesu čuvanja matičnih ćelija je njihovo zamrzavanje i svaki nepredviđeni događaj može prouzrokovati nastajanje kristala koji će oštetiti uzorak. Međutim, i za ovo postoji plan B – generatori koji će dvema mašinama dati dovoljno struje da nastave zamrzavanje čak i ako struja nestane usred tog procesa.

Saznajemo još da lokacija nije izabrana iz idiličnih razloga i da veštačko jezerce ima važnu ulogu. "Laboratorija je izgrađena baš na ovom mestu da bismo mogli da regulišemo problem tečnog azota, a da ne ugrožavamo životnu sredinu. Pošto je teži od vazduha, tečni azot ostaje na dnu i ako imate podrum (kao što ga ima ova laboratorija), imaćete i problem da vam tečni azot padne dole i da vam je potrebna izuzetno jaka ventilacija da ga izvuče napolje", objašnjava Mark Vateršut. "Zato smo napravili veštačko jezerce i jednom velikom cevi ga povezali sa skladištem. Ta cev po potrebi upumpava tečni azot u jezerce, a priroda ostaje maksimalno zaštićena."

Zgrada je, dakle, bezbedna u svakom pogledu. Međutim, uopšte nije "ko u banji". U laboratoriji, prema subjektivnoj proceni, nema više od 13 stepeni (iznad nule). Mark Vateršut je u debljem somotskom sakou, sa šalom oko vrata. Objašnjava da mora da bude hladno zbog uzoraka. Dakle, nema skidanja kaputa.

RED I DISCIPLINA: Dolazimo do sporednog ulaza gde kurir predaje uzorke. Ima dana kada stigne i 120 kutija za obradu. Radno vreme traje dok se ne obrade svi uzorci koji stignu toga dana.

"Kada dizajnirate ovu zgradu, onda morate da je uradite tako da zaposleni ne moraju da šetaju tamo-amo", kaže Vateršut.

Ulaz u laboratoriju dozvoljen je samo zaposlenima i sve je pod kontrolom malih crnih kutija. Tik uz ulaz nalazi se desk za prijem pošiljke. Kitovi u kojima se nalaze uzorci matičnih ćelija (vidi okvir: Vađenje krvi iz pupčanika!) zapakovani su u kutije napravljene od polivinilske mase i kartona. Ovde se vrši odvajanje uzorka od transportnog dela koji se spušta u podrum i šalje na deponiju, dok uzorak u kesi ulazi u laboratoriju i čeka obradu.

Rad u laboratoriji zahteva disciplinu i red – svako radi isti posao svakoga dana. Da bi se izbegao faktor ljudske greške uspostavljene su standardne operativne procedure.

Svaki uzorak koji stigne u laboratoriju ima svoj bar-kod. Čim stigne pošiljka, osoba koja je preuzme postaje odgovorna za nju do kraja procedure, provuče je kroz bar-kod čitač i automatski dobije sve podatke o vlasniku uzorka. Svaki korak je strogo definisan i kontrolisan i tačno se zna ko je obrađivao koji uzorak.

Podaci i bar-kod se unose u zemlji u kojoj je uzorak uzet. Kancelarija Life r.f. iz Beograda je kompjuterski povezana sa bazom podataka Krajo Sejva u Belgiji. Zahvaljujući tome, u laboratoriji se štedi vreme i izbegava mogućnost zamene uzorka.

Nakon što je odvojen od kutije u kojoj je dopremljen, uzorak odlazi na obradu. Kesica krvi – kit ima sterilni konektor. Manji deo tog konektora služi za uzimanje uzoraka u kojima posebne mašine–separatori – broje matične ćelije. Ceo proces je automatizovan. Sledi centrifuga uzorka i tada se sadržaj odvaja na tri dela: eritrocite, mononuklearne ćelije i plazmu. U daljem procesu deo sa mononuklearnim ćelijama odlazi u kesu koja se kasnije odnosi u skladište. Tom sadržaju dodaje se specijalni aditiv koji pomaže da se ćelije zamrznu bezbedno.

Pre zamrzavanja sadržaj sa matičnim ćelijama seli se u dve kesice – u jednu zapremine 19, i drugu, zapremine pet mililitara.

Jedna od osnovnih razlika između javne i privatne banke matičnih ćelija je pravo na korišćenje uzorka. U javnim bankama donor svoje ćelije ostavlja nepoznatom primaocu – kao što dobrovoljno dajemo krv – i tu je obavezan test kompatibilnosti. Privatne banke, međutim, čuvaju matične ćelije prvenstveno za njihovog vlasnika, a ukoliko on poželi da ih donira bratu, sestri, ili nekom od roditelja radi se test podudarnosti. Za to služi sadržaj u kesici od pet mililitara. Mogućnost da pola svog uzorka ostavite u javnoj, a pola u privatnoj banci je isključena.

Pre nego što će biti spakovan u aluminijumsku kasetu i odnet u neki od ogromnih tankova koje gledamo kroz pod centralnog hola, uzorak odlazi u "karantin", na mikrobiološku proveru prisustva bakterija i virusa. "Karantin" traje dve do tri nedelje i ako je sve u redu – pravac skladište.

Osim ove u Belgiji, Krajo Sejv ima laboratorije u Holandiji, Nemačkoj, Dubaiju i Indiji. Da bi se izbegao svaki rizik od propadanja uzorka, kesice od 19 i pet mililitara se fizički odvajaju na dve lokacije. Donor iz Dubaija, na primer, bez problema može da izrazi želju da deo njegovih ćelija ostane "kod kuće", a da rezervu sačuva u Belgiji.

NA MINUS 196: Najrizičnije je zamrzavanje matičnih ćelija. Temperatura se prvo spušta tri stepena u minutu, do minus 45 stepeni Celzijusa, kada počinje kristalizacija. Od tog momenta do trenutka kada se ćelije spuste na temperaturu od minus 196 °C na kojoj se i čuvaju, sve ide znatno brže. Upravo je taj napredak u procesu zamrzavanja i omogućio čuvanje matičnih ćelija. Pre nije postojao protokol koji bi garantovao uspeh zamrzavanja i odmrzavanja. Zato su se matične ćelije ranije koristile samo u direktnoj transplantaciji.

U svakom od kontejnera u providnom skladištu nalazi se po 9000 uzoraka, ukupno 120.000. Zahvaljujući bar-kodu, potreban uzorak nađe se za tili čas. Nezvanično, među njima su i matične ćelije članova belgijske kraljevske porodice.

Samo pet osoba iz kompanije sme da uđe u ovu prostoriju. Jedna od njih je dr Sali Senit. "Iako je bezbedno za matične ćelije, skladište može biti opasno za zaposlene", objašnjava. Osim izuzetno niske temperature, u skladištu je i nizak nivo kiseonika. Iako dva velika ventilatora stalno rade na "provetravanju", prilikom otvaranja tankova dolazi do snažnog isparavanja tečnog azota, koji jako brzo izvlači kiseonik iz vazduha. Nivo kiseonika očitavaju posebni monitori. Kada padne ispod 19 odsto, pali se naranadžasta lampica. Ako padne ispod devet odsto, pali se crvena lampica i tada nije bezbedno boraviti u skladištu. Zbog temperature od minus 196 stepeni dr Senit nosi specijalnu masku i rukavice dok otvara tank i u njega spušta kasetu sa uzorkom.

Matične ćelije se uglavnom čuvaju na temperaturi između 175 i 180 stepeni ispod nule. Sve dok je temperatura u tanku ispod minus 150 stepeni uzorak je bezbedan. Temperatura u svakom tanku kontroliše se na sat vremena. Ukoliko donator želi, može dobiti temperaturni listing svog uzorka, za 20 godina, odnosno 175.200 sati.

CENOVNIK: Tek kada uzorak bezbedno bude deponovan u skladište, plaća se čuvanje. Dve decenije bezbednog boravka matičnih ćelija u ovoj laboratoriji košta oko 2000 evra. Tom svotom pokriveni su svi troškovi, tako da ne postoje nikakve godišnje naknade ili dodatne provizije za standardno testiranje uzoraka.

Ko odluči da baš u Krajo Sejvu sačuva i matične ćelije drugog deteta dobija popust od 150 evra, a u slučaju blizanaca, klijent ima pravo na popust od 50 odsto za drugog blizanca. Jedna od usluga je Program porodične donacije. Namenjen je porodicama koje žele da pohrane matične ćelije iz krvi pupčane vrpce svog novorođenčeta za teško obolelog člana porodice. U tom slučaju Krajo Sejv obrađuje uzorak i čuva ćelije potpuno besplatno.

Iako se ugovor za čuvanje sklapa na 20 godina, jednom zamrznuti uzorak je večan. Nakon 20 godina možete odlučiti da nastavite sa čuvanjem svojih matičnih ćelija. Produženo čuvanje nakon ovog perioda biće tarifirano u skladu sa tržišnim cenama koje su važeće u tom trenutku. Gruba procena očekivane cene za produženo čuvanje je 40 evra godišnje.

Broj uzoraka u belgijskoj laboratoriji raste. Procenjuje se da će u skoroj budućnosti njen kapacitet biti milion uzoraka, a tada će biti potrebno proširiti skladište.

Plac pored laboratorije je već zakupljen.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---