Sajam automobila >

Smućkaj, prospi pa vidi šta

Ovogodišnji beogradski sajam automobila – "Delta Generali BG car show", za sedam dana koliko je trajao, obišlo je (svega) oko 100.000 posetilaca. Prodaja je bila skromna, ali prodavci su ipak zadovoljni: "Moglo je biti i gore", kažu. Nadaju se, vele, da će se u naredne dve nedelje još poneko odlučiti za kupovinu

Ruku na srce, nije to bio pravi sajam, već pre prodajni salon: bilo je najavljeno 500 izlagača, došlo ih je 370, s tim da su proizvođači automobila bili u manjini, a u većini su bili proizvođači prateće opreme, među njima su prednjačili prodavci auto-kozmetike, strugača stakala, pojas-blokatora i tako toga. U stvari, predstavnika fabrika koje automobile proizvode i nije bilo, već (pretežno) prodavaca, odnosno "dilera", kako se to novogovorno kaže. Tako, na štandu sa kineskim automobilima ne beše Kineza, na štandu sa indijskim automobilima ne beše Indusa, ne beše Nemaca, Francuza…

Takođe, najavljeno je 48 premijera, mada je premijerno u pravom smislu reči prikazano svega tri modela kineskog "čerija", četiri "prve reprize" od kojih su tri unapred prodate, a sve ostalo su bile premijere na lokalnom, srpskom tržištu. Istina, premijerno je otvaranju prisustvovao princ Aleksandar Karađorđević, dok je kragujevačka Zastava premijerno odsustvovala.

Otvarajući sajam, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević iskazao je očekivanje da će ove godine u Srbiji biti povećana prodaja automobila i da će "to pokazati da srpska privreda i ekonomija idu ka oporavku", te "pozvao" finansijski sektor – banke i lizing kompanije – da "prepoznaju potencijal" i pomognu automobilskoj industriji i građanima da po povoljnijim uslovima prodaju/kupe automobile. Finansijski sektor se odazvao i pre poziva širokom ponudom svojih "proizvoda" – lizing i kreditnim aranžmanima.

PONUDA I POTRAŽNJA: Ne može se drugačije reći nego ono uobičajeno – "za svačiji džep": najjeftiniji automobil, "ševrolet spark", nuđen je za 5993 evra, najskuplji – "audi" Q7V12, za 176.948 evra. Koliko je najjeftinijih prodato nije poznato, ali je zato poznato da je najskuplji, u skladu sa tradicijom, "iskeširan" pre nego što je sajam otvoren. Drugi po redu, "mercedes" S400 hibrid, koji košta sto četrdeset i nešto hiljada evra, nije (još) prodat mada, kako kažu, postoji zainteresovani kupac.

Mala digresija: očekuje se ukidanje uvoznih dažbina za "hibridne" automobile, kako bi što veći broj građana mogao po povoljnijim cenama da kupi takva vozila, kojima se osmehuje i đžabe parking, za početak u Beogradu. Moguće je da to zainteresovanog kupca dodatno zainteresuje, pa tako svi srećni.

Kako god, pored najskupljih primeraka koji su odmah "planuli", najviše interesenata bilo je za automobile niže srednje klase – za "punto klasik" koji košta klasičnih 6999 evra i za nešto jeftiniju "dačiju sandero" od 6800 evra.

Potražnja je stimulisana sajamskim popustima: u zavisnosti od osnovne cene, prodavci su "popuštali" od skromnih pet do primamljivih 20 odsto. U parama gledano, od 300 do 4500 evra, a Delta Generali osiguranje, koje je generalni sponzor ovog salona automobila, svakom kupcu "donira" polisu osiguranja "pomoć na putu", naravno samo uz ugovor o kasko osiguranju.

KREDIT vs. LIZING: Po ponudi finansijskih proizvoda, ovaj "car show" slobodno se može nazvati "credi-lising show": po broju štandova, prodavci automobila i prodavci kredita/lizinga su "egal". Štaviše, banke, osiguravajuća društva i lizing kompanije nisu imali po jedan štand, već po nekoliko: gde god da se krene, eto i njih, da izađu u susret klijentima nadmeću se u pogodnostima.

"Dajemo kredite sa rokom otplate do sedam godina, bez žiranata i depozita i uz mogućnost opterećenja plate i do 50 odsto", kažu na štandu jedne banke. Nema veze što po zakonu opterećenje ne sme da bude veće od trećine dohotka. "Nije plata jedini dohodak", objasnio je promoter banke novinaru "Vremena" koji se lažno predstavio kao potencijalni klijent. "Važno je da vi znate da možete da otplatite kredit."

Naizgled, ponude se bitno razlikuju, a u suštini su iste. Jedina razlika je kako su prikazane, a kako god da se okrene na isto izađe, jer banke nisu socijalne institucije, niti su bankari filantropi: profit im je jedini cilj, a ulagivanje sredstvo.

Jedan od najjačih mamaca je "fiksnost" kamatne stope, s tim što je kamata obično fiksirana u prvoj godini otplate, a posle, kao što je i do sada bilo, promenljiva "u skladu sa poslovnom politikom banke". Tako, krediti indeksirani u evrima "fiksno" se kamate u prvoj godini otplate od 15 do 20 odsto, dok je za dinarske kredite kamata od 17 do 27,5, depozit je od "nula" do 30 odsto, obrada kreditnog zahteva od 1,5 do 3 odsto, uz obaveznu "ručnu" zalogu, menicu ili jemca, sa rokom otplate od 24 do 84 meseca.

Za kupovinu domaćeg "punta" u tri verzije – "klasik", "dizel" i "na gas", kredite subvencioniše državni budžet, pa je kamata od 4,82 odsto za kredit u dinarima, a 4,75 odsto u evrima. Od toga povoljnije kupovine nema, ako je "punto" po volji.

Ponuda "lizing" proizvoda je naizgled šarolika, ali u suštini sve su iste: poput bankara, ni "lizingaši" nisu altruisti, već je i njima profit jedini motiv. Ponuda se, kao i kod kreditora, razlikuje u učešću, koje je po zakonu najmanje 20 odsto, kome se pridodaju "ostali obavezni troškovi", koji izađu na između 5 i 10 odsto, a kamate su od 7 do 12 odsto. I kako god da se okrene, bez obzira što se u pojedinostima bitno razlikuju, rata mu na isto izađe.

Na prvi pogled, povoljnije je kupiti automobil na lizing nego na kredit, a i to na isto dođe. Istina, brojke se razlikuju: kamata je manja, ali je zato inicijalno plaćanje veće za iznos PDV-a, lizing kuća je vlasnik automobila do isplate poslednje rate, obavezno je kasko osiguranje, što takođe košta… Naravno, kao i sa kreditima, kamata nije fiksirana, već podleže tromesečnom usaglašavanju sa euriborom. Pa ko voli, nek izvoli.

Za sedam dana koliko je trajao, ovogodišnji sajam automobila obišlo je (svega) oko 100.000 posetilaca, ali većina je samo "parila oči": prodaja je bila skromna, za trećinu "slabija" od slabe prošlogodišnje prodaje, ali prodavci su ipak zadovoljni. "Moglo je biti i gore", kažu. "U Hrvatskoj sajma nije ni bilo." Nadaju se, vele, da će se u naredne dve nedelje – koliko će još trajati sajamski popusti – još poneko odlučiti za kupovinu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---