---

Kako je Boris Tadić postao neću reći slepi ali ipak sledbenik Vojislava Koštunice

Baš me zanima koju će od dveju svojih dužnosti Tadić zadržati a koju će prepustiti osobi dostojnoj njegovog predsedničkog poverenja: od Velike subote (ili od 1. aprila, ako u potonjem vidite više simbolike) nema više nagomilavanja funkcija, imaš kuću, vrati stan, imaš dva položaja – jednog se sam odreci! Gradonačelnici koji su narodni poslanici, narodni poslanici koji su predsednici opština i članovi upravnih odbora uživali su u vlastitoj mnogostrukosti par dana duže jer zakon koji to odsad zabranjuje nije mogao da stupi na snagu zbog Pobusanog ponedeljka. Tek od utorka, kad je mukotrpno osvanuo običan radni dan, u Srbiji više nema nikog ko će reći: ja sam to i to, a istovremeno sam još i to i to! Nezvanični rekorder beše izvesni, meni neizvesni Apatinac, rodom iz SPS-a, sa valjda pet ili šest titula i plata, ali i predsednik Republike nije bio baš neki uzor jer je stameno stajao na čelu DS-a. Čak i ako bi oba posla obavljao potpuno besplatno, Ustav kaže šta kaže: Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. (Nespojivost funkcija, član 115.)

Da li Tadić Demokratskom strankom rukovodi tajno? Ne. Da li DS-om ili Srbijom upravlja amaterski? Ne! Imali smo ludu sreću da se pravilno razvije i da izraste u vrsnog državnika, nema jake Srbije bez jakog DS-a, ni to ne dovodim u pitanje, ali rukovođenje partijom šta je drugo i kakva je druga funkcija nego politička!

Zloglasni (čemu sam i sam doprineo u okv. sv. mogućnosti) Milošević zamrzao je bio predsednikovanje SPS-om: ja sam sada predsednik svih građana, sviju naroda, sviju partija, ako nešto bude korisno za državu ima to i da uradim nesmotria na to što partija kojoj dugujem ovo zaista zavidno mesto ima od toga možda neke štete; zamrzavanjem funkcije štitim državu od uskopartijskih interesa; čuvam doduše i partiju, jer uradim li nešto što neće biti po volji članstvu, simpatizerima i glasačkom telu SPS-a moći će drugovi da kažu: to je učinio predsednik Srbije...

Tadića je na put kršenja Ustava izveo Vojislav Koštunica koji o nespojivosti funkcija prezrivo reče da je to licemerna komunistička ujdurma te kao neki mali Tito ostade partijski vođa, posta šef države, komandant oružanih snaga, pokrovitelj priredbi povodom ustaničkih jubileja... Ako prenebregnemo Lilića i Milutinovića koji nisu ni bili u iskušenju da budu i vladari i partijske vođe, ukoliko sa stanovišta gomilanja funkcija pogledamo naše predsednike, ispade Sloba najsvetlija tačka.

Think about it.

Pisanje ili svirka, odaberite sami, premda možete ostati i bez jednog i bez drugog

Sam radim na nekoliko razboja u odvojenim šihtama, i to mi ne bode oči, a kad neko i rukovodi Skupštinom i savetuje bord "Galenike" odmah mi se pali alarm, a, evo ga sukob interesa! može se savetnici nehotice omaći nešto o čemu parlament tek treba da odluči a što bi fabrici dobrodošlo da dozna pre konkurencije, ili obratno, kad se u skupštini bude raspravljalo o javnom interesu može se u podsvesti predsednice parlamenta pojaviti zasebna zebnja za "Galeniku" koja laska njezinoj stručnosti i oštroumnosti, uglavnom, u tuđem oku vidim i trunicu a sam pišem za nekoliko medija, sviram na dva mesta i još konkurišem za premiju kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo! Očekujući od političara da se posvete samo jednom poslu i da jedu samo iz jednih jasala, zar ih ne dovodim u neravnopravan položaj? Zar ne nasrćem na sam temelj ljudske prirode otvorene za tušu i mu mogućnosti!

Priroda mi je poslala dobrohotnu poruku da napravim malko mesta i drugim primercima novinarske flore i faune

Pre nekoliko meseci i sam se našao u sukobu interesa. Trebalo je da sviram na rođendanu jednog našeg znamenitog savremenika, ali mi se nedelju dana uoči svečanog događaja javio moj drug koji ka mi to stručno velimo beše nosilac toga jednokratnog posla: "Moram ti reći da je ono u nedelju propalo..." – "Za sve, ili samo za mene?" – "Za tebe! Ne znam ko dolazi, ali nekome bi očito bez tebe bilo prijatnije..." – "Šta da radimo, izbegavanje mene spada u korpus ljudskih prava..."

Pošto nisam izvor nekih specijalnih muzičkih brljotina, a lijekom svirke klonim se konferanse i dosetki, biće da je moja nepoželjnost potekla iz svega što trunim po medijima.

Priroda se i sama bori protiv prekomernosti, u minulih pola godine uskratila mi je dva polja rada, nije pomoglo to što sam postupio suprotno od Dorijana Greja, nad kolumnom sam postojano držao isti portret, ako već moram da starim neka to bude daleko od očiju čitalaca... Ukinuše pre godinu-dve sliku, ostaje još pisana reč, pomislio sam gorko, ama ode i ova za fotografijom na smetlište istorije.

Sukob interesa ne mora da se odigra u ne znam kako visokoj sferi društvenog života

U novinama ugledam vest da Rambo Amadeus traži saradnike, kad si poznat imaš besplatan oglas, to je neznatna ali ipak privilegija; prednost, kaže, imaju mlađi muzičari, zar i ti, sine Rambo, ideš stopama multinacionalnih kompanija i vlasnika kafića, pravo na rad zar nije univerzalno, zar ni u širi krug da ne uđem zbog pukog uzrasta... Ipak, nisam o tome pisao, nego sam dva MP3 fajla iz moje radione punonadežno poslao na ovaj savezni kontest, sitnosopstvenički interes je pobedio, što je i trebalo dokazati.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---