London >

Bez talasanja, molim

Za razliku od kontinentalnih, jedan od tradicionalnih nacionalnih mitova u ostrvskoj Britaniji jeste da se velike ideologije ne osvrću puno na tamošnji živalj. I obrnuto, Britance preterano ne zanimaju razne revolucije koje tutnje Evropom već nekoliko vekova. Ako već mora da dođe do nekih promena, što pre to završite i nemojte da pravite veliku pometnju.

Izvesno je da ni predstojeći izbori neće promeniti tradicionalnu stereotipnu sliku. Prošlogodišnja "klinička smrt" kapitalizma na globalnom nivou u Britaniji nije dovela do oštrog zaokreta javnosti ka levoj opciji. Kao što pre kreditnog sloma nije postojala izražena volja Britanaca za nekakve radikalne promene za koje se zalaže desnica.

Ipak, manifestom koji je Konzervativna stranka objavila provejava slabašan vetrić promena. Naslov manifesta je: "Pozivnica da se pridružite Vladi Britanije". Ukratko, osnovna teza manifesta je da su parlament i država postali apsurdno i preterano moćni. Zašto, kažu torijevci, Vajthol oseća potrebu da se meša u poslove svake škole, bolnice i policijske stanice širom zemlje? Bolje je, tvrde oni, ponuditi lokalnim vlastima da upravljaju lokalnim službama. Tako bi oni, parafraziramo manifest, mogli sami da biraju svoje lokalne šefove policijskih stanica (u američkom stilu), da grade i upravljaju sopstvenim državnim školama, da se suprotstave povećanju poreza, i čak da sruše vladajuću stranku.

Britanija je veoma centralizovana država i svakako je apsurdno što se u parlamentu diskutuje o detaljima hirurške procedure ili tehnikalijama oko održavanja čistoće u nekoj bolnici koja je miljama udaljena od prestonice. Međutim, ponuda torijevaca ipak je politička reciklaža – ako ponudiš više vlasti glasačkom telu, držiš ih podalje od birokrata. Ograničavanje moći države je ambicija torijevaca, ali se čini da birači ne dele njihovo oduševljenje.

Laburisti su odbacili ove ideje kao korak unazad, aludirajući na povratak na "lošu staru torijevsku praksu", što u političkom govoru znači na vreme Margaret Tačer, poslednju britansku premijerku i političara uopšte zavedenog nekakvom ideologijom. Teza koja se provlači kroz manifest laburista, objavljen takođe ovih dana, jeste da vlada kakva jeste i dalje nudi najbolji put u pravedno društvo.

Dok su birači možda nezainteresovani za ideološke rasprave o veličini i funkciji državnog aparata, političare veoma privlači ova tema. Finansijska kriza je izoštrila njihove argumente: laburistima je donela glasove koji traže povratak na staromodno levičarenje, dok je deficitna kriza dala krila konzervativcima u njihovom naletu za smanjenje državnog aparata i decentralizaciju. Ako ne žele da uplaše birače, stranke bi o državnom aparatu trebalo da raspravljaju u stranačkim odajama, dok iza scene i van domašaja birača barataju manifestima.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---