Petoletka

zoran stanojević

Svi građani Evropske unije do 2020. godine dobiće pristup širokopojasnom internetu brzine 30 megabita u sekundi, a do 2013. mora im se omogućiti makar jedan megabit brzine. Do 2015. godine polovina Evropljana trebalo bi da naveliko koristi internet servise za komunikaciju sa državnom administracijom i trgovinu. Sve ovo je deo petogodišnjeg plana Evropske unije za podsticanje razvoja brzog interneta. U tu svrhu EU će izdvojiti 44 milijarde evra, nastojeći da uhvati priključak sa SAD, koje za razvoj brzih komunikacija izdvajaju 40 odsto više.

Procena je evropskih ekonomista da će se glavna tržišna bitka voditi na internetu i da Evropa tu zaostaje, otud ovaj ambiciozni razvojni plan. Pre svega zbog straha da će Evropljani uskoro sve svoje onlajn transakcije i kupovine obavljati preko američkih kompanija. Kada bi se to dogodilo, naše trenutno nezadovoljstvo ofšor kompanijama bilo bi smešno.

Kako 2013. nije daleko, postavlja se pitanje da li je plan realan? Izgleda da jeste, jer je Evropska komisija donela još jedan zaključak, onaj o oslobađanju dela spektra na frekvenciji od 800 megaherca u celoj Evropi. U tom prostoru razvijao bi se bežični internet, čime se brzi pristup automatski omogućuje svima kojima je do interneta, samo treba da nabave spravu preko koje će pristupati. Naravno, istovremeno bi se radilo na umrežavanju optičkim kablovima, koji bi ipak bili kičma sistema, ali ne bi tako brzo bili dostupni svima.

Dva su načina da se novac za ovaj projekat skupi. Nešto će ići iz poreza koje EU ubira od država članica, a nešto od najjačih veb servisa, onih koji prave najviše para pa su, logično je, najviše zainteresovani za brzi pristup. Uzgred, eksperti misle da je razvoj brzog bežičnog interneta bolja i isplativija opcija od razvoja mobilne telefonije treće generacije.

Najvažnija stvar u ovom projektu je, dakle, internet poslovanje. I to prekogranično, piše u zaključcima izveštaja. Trenutno se tek sedam odsto svih transakcija na internetu u Evropi obavlja na taj način, a cilj je da toga bude barem dvadeset odsto. To bi značilo da se tržište raširilo, baš kao u Americi, čime bi Evropa postala konkurentnija.

Sve ove najave u Srbiji zvuče kao naučna fantastika, posebno kada uzmete u obzir da je ovih dana u Beogradu planirana, pa otkazana, konferencija o poslovanju na internetu SEEWeb. Organizatori kažu da su to učinili zbog slabog interesovanja, verovatno je poslovne ljude odbila cena kotizacije od 99 evra. Toliko koštaju osrednje cipele jednog relativno visoko pozicioniranog menadžera. Ako je njegova procena da nije spreman toliko da uloži u istraživanje novog poslovnog prostora, onda je taj prostor u Srbiji i dalje minijaturan, beznačajan.

Srećna okolnost je da ćemo u Evropu stići tu negde oko pomenute 2020. kada će cela Unija biti premrežena brzim internetom i kada će takav pristup biti pravo svakog građanina, makar živeo u Srbiji. Lepo bi bilo da i to postane uslov za prijem, samo strahujem da ne bude među poslednjima koje ćemo ispuniti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST