Brisel >

Budžet EU se i ne nazire

süddeutsche zeitung

Subvencije za agrar, strukturalna pomoć i pomoć za omladinu – da li Evropska unija živi iznad svojih mogućnosti? U najmanju ruku, finansijska i privredna kriza remete planirani budžet za 2011. godinu. U planovima nedostaju milijarde evra. Raste kritika da Unija živi iznad svojih mogućnosti. Suočeni sa praznim nacionalnim državnim kasama, države članice EU, Briselska komisija i Evropski parlament zagriženo se svađaju oko programa štednje za institucije EU.

Budžet za 2011. se "i ne nazire", kaže Alen Lamasur, predsedavajući odbora za budžet u parlamentu EU u Briselu. Pozicije pregovarača su "tako ekstremno suprotstavljene, kao nikada do sada", objašnjava ambasador jedne velike evropske zemlje. Komesar za budžet Januš Levandovski traži u svom nacrtu za 2011, uprkos nategnutoj situaciji, 142,6 milijardi evra od država članica – što je za jednu milijardu evra više nego u 2010. Većina nacionalnih vlada hoće, međutim, da skreše budžet i već su kasirali povećanja koje je planirala Komisija.

Parlament EU je podeljen. Dok je najveća frakcija narodnjačkih partija ubeđena da mora "makar simbolično" da se štedi, socijalisti za to ne žele ni da čuju. Pošto se pred EU postavljaju stalno novi zadaci, nema prostora za štednju, kaže stručnjakinja za budžetska pitanja Juta Haug. "Države članice stalno donose skupe odluke. Onda ne mogu da prebacuju EU da troši isuviše mnogo novca."

Pregovarači imaju vremena do novembra da se dogovore. Pošto Parlament i Savet ravnopravno odlučuju, činovnici Komisije strahuju da će pregovori završiti u ćorsokaku i da će 2011. početi sa provizornim budžetom.

Posve nejasno je kako će se finansirati planirani razvoj diplomatije EU, kao i prestižni projekat osnivanja tri nove agencije koje bi trebalo da nadziru poslovanje banaka, osiguravajućih društava i brokera na berzi.

Budžet EU je ograničen na 1,23 procenta evropskog bruto društvenog proizvoda. On mora da je izjednačen, EU ne sme da pravi dugove. Nemačka snosi najveći udeo u finansiranju Evrope, godišnje više od 25 milijardi evra.

Kerstin Gamelin


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST