Lik menadžera

dušan ralević, elektronskom poštom

"Petooktobarska farma"; VREME 1030

Kada sam pre dve godine upitao mog šefa u JKP-u Beoelektrane da li postoji mogućnost da mi toplana finansira postdiplomske studije iz oblasti Poslovne ekonomije, on mi je odsečno odgovorio kako njima ne trebaju menadžeri već inženjeri, što sam ja, nažalost, već bio. Malo posle toga i posle poslednjih parlamentarnih izbora, za direktora sektora Inženjering i održavanje postavljen je jedan mlad i uglađen gospodin u koga smo svi polagali nade.

Međutim, samo prvi sastanak koji je održao bio je u skladu sa našim nadanjima i očekivanjima. Taj prvi sastanak je ujedno bio i poslednji i od tada sam ga video svega nekoliko puta. Naravno, nijedan od problema, koji su bili čisto operativne prirode (pa samim time i rešivi), nije otklonjen. Pošto sam posle posla, do kasno u noć, držao privatne časove, uspeo sam da finansiram pomenute studije. Jedna od prvih lekcija koje smo tamo naučili je da se posao menadžera sastoji od planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole.

Kako naš direktor učestvuje samo u poslednjem od ovih procesa, još jednom se pokazalo da nije dovoljno da se lepo obučete, uzmete akten-tašnu i stavite blutut slušalicu (sa kojom u učmaloj sredini izgledate kao vanzemaljac) pa da budete dobar menadžer. Osim što nam nije obezbedio elementarne uslove za rad (meni računar, koleginici kancelariju i radni sto a kolegama telefon), nikada nije pitao da li postoje neki operativni problemi na terenu, a bilo ih je pregršt. Ali je odlično znao da nas kritikuje kada bi posao kasnio i jedan dan – verovatno da bi zadovoljio svoje nadređene i što brze avanzovao. Naravno, razlozi zbog kojih posao kasni ga nikada nisu interesovali.

Živimo u zemlji u kojoj funkcija predstavlja platu, beneficije i ponos, a ne znanje, rad i odgovornost. Razmišljao sam šta bi rekao Arčibald Rajs da je živ. Nažalost, ne bi mogao ništa ni da doda ni da oduzme. Dakle, sve je jedno da li si u Srbiji živ ili ne. Posle tačno dvadeset godina vere, nade i zalaganja za "novu Srbiju", odlučio sam da odem iz zemlje. Ali nema veze... ionako gospodin Đelic ima sjajan projekat. Platiće bolje i sposobnije inženjere iz inostranstva, a ovi naši, nedostojni Srbije, neka rade u Nemačkoj i Kanadi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI