SLOBODA ZA SJAOBOA: Protest u Hongkongu protiv državnog vrha Kine / fotografije: reuters

Politika Nobelovog komiteta >

Nagrada za nemir

Kineski politički zatvorenik Lju Sjaobo dobio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir što je izazvalo žustru diskusiju širom sveta. Umereniji protesti vrteli su se oko pitanja zašto bi uopšte nagradu za mir dobio neko ko nikakve veze ni sa kakvim mirovnim akcijama imao nije, već se zalagao za praktikovanje demokratskih nasuprot totalitarnim vrednostima. Doduše, ništa manje logično nego što je predsednik SAD Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, koju tek treba da zasluži

Kada je Nobelov komitet u Oslu prošle nedelje obelodanio da je nagradu za mir dobio kineski politički zatvorenik i borac za građanska prava Lju Sjaobo, dalo se naslutiti da će uslediti nova brzopotezna partija prepucavanja između "komunističkog" Pekinga i dela "demokratskog" zapadnog sveta u staroj igri "ko se to kome i s kojim pravom u šta sve meša". Državni vrh Kine protumačio je nobelovsko krunisanje politički angažovanog profesora književnosti, pisca i pesnika Sjaoboa kao bezobrazno mešanje u unutrašnja pitanja zemlje, nesuvislu kritiku kineskog državnog ustrojstva, pravnog i svakog drugog poretka, kao poruku da Kina bezobzirno ugnjetava svoje građane koji drugačije misle. To, naravno, i jeste bila ideja Nobelovog komiteta za mir.

Partijsko i državno rukovodstvo Kine davalo je saopštenja po principu da je "nečuveno" da se odlikuje jedan "kriminalac", te da je Nobelov komitet pregazio sopstvene principe. Nešto umereniji protesti vrteli su se oko pitanja zašto bi uopšte Nobelovu nagradu za mir dobio neko ko nikakve veze ni sa kakvim mirovnim akcijama imao nije, već se zalagao za praktikovanje demokratskih nasuprot totalitarnim vrednostima. Doduše, ništa manje logično nego što je predsednik SAD Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, koju tek treba da zasluži, valjda kao podstrek da se mane suvišnih ratova.

Kineska vlada je konstatovala da su njeni odnosi sa Norveškom opterećeni i otkazala gostoprimstvo norveškoj ministarki spoljnih poslova koja je trebalo da dođe u posetu ove nedelje. Ljutnja kineskih zvaničnika je utoliko veća što su unapred upozoravali da se subverzivnom elementu Sjaobou ne dodeljuje prestižna nagrada, te da će u tom slučaju uslediti oštra reakcija. CNN i BBC su skremblovani u Kini u vreme kada su uživo prenosili objavljivanje dobitnika Nobelove nagrade za mir, a cenzurisani su i internet portali.

PODRŠKA: Kao što se dalo i očekivati, sa raznih strana demokratski nastrojenog sveta stizala je manje ili više žustra podrška odluci Nobelovog komiteta za mir i samom zatvoreniku Lju Sjaobou, tipa "ovo je poruka da Sjaobo nije zaboravljen", da "sve političke zatvorenike treba pustiti na slobodu", da "Kina mora da se demokratizuje" i tome slično. Sa ovim odlikovanjem odato je priznanje "važnom braniocu ljudskih prava", izjavila je komesarka za ljudska prava Ujedinjenih nacija Navi Pilaj i istakla hrabrost Sjaoboa i njemu sličnih boraca za slobodu, koji daju doprinos razvoju Kine. Predsednik Nemačke Kristijan Vulf pružio je podršku Sjaobou rekavši da "njegova hrabrost da se mirno zalaže za ljudska prava u svojoj zemlji zaslužuje najdublje poštovanje". Ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger rekao je da "ova Nobelova nagrada za mir pripada svim političkim zatvorenicima u Kini i čitavom svetu".

Glasno su progovorili i Ljuovi istomišljenici u Kini. Nobelovu nagradu za Sjaoboa kineska vlada ne bi trebalo da shvati kao "pritisak", već kao "podsticaj za reforme", rekla je profesorka Pekinškog univerziteta Cui Vejpong. Filozof Su Đonđu izjavio je da se Lju u sprovođenju svojih ideala uvek rukovodio pojmovima "racionalno i miroljubivo", te da je Nobelova nagrada makar nekakva uteha za jedanaest godina robije, na koje je osuđen.

NA UDARU: Bračni par Sja i Sjaobo Lju

PORIDIČNA DRAMA: Svetski mediji su veoma brzo opštu, već poznatu raspravu o stanju ljudskih i građanskih prava u Kini, demokratizaciji kineskog društva koja ni u naznakama ne prati privredno kinesko čudo, preinačili u ljudsku dramu bračnog para Lju Sjaobo i Lju Sja. Američke grupe za ljudska prava tvrde da se Sja nalazi u kućnom pritvoru i da joj je oduzet mobilni telefon. Američka ambasada u Pekingu pozvala je kinesku vladu da se uzdrži od bilo kakvih restrikcija protiv supruge Ljua Sjaoboa. Agencije su javile da joj je prethodno bilo dozvoljeno da u subotu poseti svog muža u zatvoru u gradu Đingzou udaljenom 470 kilometara od Pekinga, i da se potom u ponedeljak javila preko portala Twitter: "Prijatelji, ponovo sam kod kuće. 8. (oktobra) su me stavili u kućni pritvor. Ne znam kada ću ponovo moći bili koga da vidim."

Lju Sjai je bilo dozvoljeno da jednom mesečno posećuje svog muža. Smela je da mu donosi knjige, pod uslovom da su zvanično izdate u Kini. Donosila mu je romane, istorijske knjige i Bibliju na kineskom.

Pošto joj je muž uhapšen, Lju Sja objavljivala je njegove pesme posvećene masakru na Tjenanmenu štampane u ilegalnoj štampariji. Zalažući se za supruga, kažu poznavaoci, introvertna umetnica Sja postala je samosvesnija, bila je njegov glas u svetu. Nekada slikarka tmurnih depresivnih slika kratko ošišane kose preobrazila se. "Počela sam ponovo da slikam crvenom i zelenom bojom", izjavila je jednom prilikom.

TRN U OKU VLASTI: Tada tridesettrogodišnji docent književnosti Lju Sjaobo vlastima je zapao za oko 1989. kada su na trgu Nebeske slobode tenkovi razbili studentske proteste. Bio je među poslednjima koji su do tog trenutka istrajali u štrajku glađu. Iste godine Nobelov komitet za mir odlikovao je dalaj Lamu, 21 godinu kasnije odlikovan je Sjaobo. Reakcije Zapada i Kine tada i danas spadaju u dajevue.

NOBELOVAC U ODSUSTVU: Predsedavajući Nobelovog komiteta Torbjern Jagland pokazuje sliku ovogodišnjeg dobitnika nagrade

Zalažući se vredno za demokratiju, slobodu i ljudska prava Sjaobo je ubrzo postao perjanica kineskih disidenata. Vlasti su mu sistematski pretresale stan, zabranjivale objavljivanje njegovih spisa, slale ga u radne logore za prevaspitavanje i svako malo u zatvor – samo posle protesta 1989. zaglavio je dvadeset meseci. Ništa ga nije pokolebalo. Jednopartijski sistem kritikovao je kao uzrok nepravde, korupcije i drastičnih socijalnih razlika. Internet je postao njegov glavni medijum. Objavio je onlajn preko 1500 članaka. Predavao je književnost, filozofiju i istoriju na univerzitetima u Pekingu i Diinu, bio je i gostujući docent u Norveškoj i SAD. Naravno da posle izvesnog vremena u Kini nije mogao da radi kao predavač. Uskoro mu je bilo zabranjeno i da objavljuje svoje rukopise. "Čak je i spominjanje mog imena zabranjeno u domaćim novinama, televizijskim programima i onim delovima interneta koji su dostupni kineskom narodu", napisao je jednom prilikom Sjaobo.

Prošle godine je osuđen na zatvorsku kaznu od jedanaest godina, jer je bio saradnik na dokumentu pod nazivom "Čarta 08" koji poziva na slobodu, zahteva višestranački sistem, slobodne izbore i preraspodelu vlasti, a koja predstavlja platformu za političke reforme u Kini. Taj manifest se orijentiše prema "Čarti 77", pozivu disidenata u komunističkoj Čehoslovačkoj na borbu za demokratiju 1977. Tako je upravo bivši čehoslovački disident i kasniji predsednik Češke Vaclav Havel predložio Ljua za Nobelovu nagradu za mir. Kineska vlada je u "Čarti 08" prepoznala podrivanje državnog sistema i do sada najteži Ljuov zločin. Suđenje je trajalo samo jedan dan, a u kaznu mu nije uračunato pola godine prethodnog pritvora.

Pored kritike političkog sistema, Lju je hvalio kinesku privrednu politiku. Takav stav stvorio mu je neprijatelje i na drugoj strani, među disidentima u egzilu, koji se zalažu za nasilnu promenu vlasti u Kini. Politbiro je pozive na mirne promene očigledno tumačio kao veću opasnost.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Citati

"Karakterističan kineski razvoj se podstiče kako na račun slobode i osnovnih prava pojedinca tako i na račun opštih interesa." Komentar pod nazivom "Rana iza kineskog privrednog čuda" u Epoch Times, novembra 2008.

"Bili smo suviše hrabri i suviše samouvereni. Bili smo potpuno opijeni. Tako smo sasvim prevideli da su kineskoj realnosti nedostajali preduslovi, da se preko noći prevede u demokratsko društvo." Prilog u knjizi Popular Protest and Political Culture in Modern China, 1994, pod nazivom "Ta sveta reč revolucija".

"Zvaničnici ne dozvoljavaju otvorenu diskusiju, žrtve ne žele da se prisećaju, a progonitelji nisu spremni na pokajanje. (...) Cena ćutanja i laži pašće na pleća čitavog društva. Ako jedna generacija za drugom laže, laži će sve da razjedu. Kineski narod više neće znati šta je lična iskrenost, a šta istorijska istina, zato će stalno zloupotrebljavati istorijske prilike, ili ih prokockati i propuštati." Izvod iz cenzurisanog članka objavljenog na internetu 2006. povodom 40 godišnjice kulturne revolucije.

Izvodi iz »Čarte 08«

"Nova Kina" (kako komunistička partija naziva svoju državu) od 1949. je samo u svom imenu "narodna republika", a zapravo je "svet jedne partije". Vladajuća partija ima monopol nad svim političkim, privrednim i društvenim resursima i proizvodi čitav niz katastrofa u domenu ljudskih prava (...) To je desetine miliona ljudi koštalo života, Kinezi i njihova zemlja platili su visoku cenu.

Procesom "reforme i otvaranja" koji je započeo krajem XX veka, Kina je za sobom ostavila sveopšte siromaštvo iz vremena Mao Cedunga, standard života građanstva je znatno porastao, individualne privredne slobode i socijalna prava delimično su povraćena, počelo je da raste građansko društvo. Od tada postaju sve intenzivniji i pozivi za ljudska prava i političku slobodu. Dok su vlastodršci reformisali privredu u pravcu tržišta i privatizacije, posle prvobitnog odbijanja svakog oblika ljudskih prava počeli su i da ih sukcesivno prihvataju. (...) Doduše, takav napredak je do danas u velikoj meri ostvaren samo na papiru; mi imamo zakone, ali nemamo pravnu državu, mi imamo ustav, ali ne i odgovarajuću vladu. (...) Vladajaći blok i dalje čvrsto brani svoju autoritativnu vladavinu. On sprečava političke promene, što danas dovodi do gotovo endemske korupcije činovničkog aparata, koja otežava stvaranje legitimne vlasti, zakopava prava ljudi, razara svaku etiku, polarizuje društvo. (...) Prava građana na slobodu, vlasništvo i traganje za sopstvenom srećom nisu sistematski zaštićena. Društvene protivurečnosti svake vrste se sve više povećavaju, raste nezadovoljstvo, a naročito se zaoštrava antagonizam između funkcionera i stanovništva. Broj takozvanih incidenata masovnog karaktera (velike demonstracije, često nasilne) tako se brzo množi da se već nazire katastrofalan trend gubitka kontrole. Nazadnost postojećeg sistema je došla do tačke, kada se bez reformi više ne može dalje.

Čarta poziva na preispitivanje procesa modernizacije, i poziva na razvoj osnovnih sloboda, ljudskih prava, ravnopravnosti, demokratije i učvršćivanje vlasti na osnovu ustava.

Pod tačkom III "Za šta se načelno zalažemo" nabraja se: 1. revizija ustava, 2. preraspodela moći, 3. demokratska legislativa, 4. nezavisno sudstvo, 5. javna svojina pripada javnosti, 6. garantovanje ljudskih prava, 7. izbor činovnika, 8. gradsko i stanovništvo na selu je jednako, 9. sloboda organizacije, 10. sloboda javnog okupljanja, 11. sloboda govora, 12. sloboda veroispovesti, 13. obrazovni sistem za građane, 14. zaštita svojine, 15. reforma finansija i poreskog sistema, 16. socijalna zaštita, 17. zaštita čovekove sredine, 18. savezna republika, 19. rehabilitacija nepravde.

Zaključuje se da Kina kao jedna od velikih svetskih država, kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao članica Odbora za ljudska prava, mora da dâ svoj doprinos miru čovečanstva i širenju ljudskih prava. Za žaljenje je da od velikih sila samo još u Kini vlada autoritativni politički sistem i da zato kontinuirano proizvodi katastrofe u oblasti ljudskih prava i socijalne krize što ograničava civilizacijski napredak čovečanstva. To stanje mora da se promeni! Prelazak političke vlasti u demokratiju ne sme više da se odugovlači.