Na licu mesta >

Brod Argus:Simbol petooktobarske Srbije

Nakon što se u Mađarskoj u pritoke Dunava izlio crveni mulj, reporteri "Vremena" posetili su čuveni istraživački brod Argus kako bi saznali da li se i on može upotrebiti za ispitivanje nivoa nastalog zagađenja. Međutim, nemački brod-laboratorija za koji je tragično ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić pre sedam godina isposlovao da stigne u Srbiju, trenutno ne plovi

Ovo možda niste znali. Za razliku od ostalih zemalja u donjem Podunavlju, Srbija ima ploveću laboratoriju kojom se, uz brojne druge stvari, može detaljno ispitati kakve su sve posledice po Dunav nastale nakon ekološke katastrofe u fabrici aluminijuma Ajka u Mađarskoj. Međutim, istraživački brod Argus, koji je Nemačka svojevremeno poklonila Srbiji zahvaljujući uticaju premijera Zorana Đinđića, danas više podseća na onu napuklu mađarsku branu, nego na jedan od najboljih evropskih instrumenata za ispitivanje voda.

Već godinama, brod-laboratorija Argus je ukotvljen u vojnom pristaništu na Dunavskom keju u Beogradu. Zajedno sa porđalim lovcima na mine, brod je privezan za dok u bazi rečne flotile koja, skrivena Velikim ratnim ostrvom, zauzima deo obale Dunava između Ušća i hotela "Jugoslavija". Baza je ograđena i obeležena znacima koji rasteruju zalutale šetače uz Dunav. Na ulazu se nalazi stražarska kućica, a na sredini podšišanog travnjaka iza nje vijori se državna zastava.

U sivom oktobarskom danu, tišinu ovog mesta prekida samo jato gnjuraca koje se spušta na Dunav i pluta na vodi. Uz obalu, vojna plovila se ljuljuškaju na plitkim rečnim talasima. Na krmi jednog od njih dva vojnika zaklonjena kabinom ćutke piju kafu. Jedan kapetan promiče obalom. Vojska živi svoj život, sasvim naviknuta na laboratoriju koja je parkirana u njenom dvorištu.

UKOTVLJENO DOMAĆINSTVO: Ispred Argusa, koji je brodarskim užadima čvrsto privezan za dok i spojen na mrežni izvor struje, stoji domaćin broda Tomislav Anđić. On je već šest godina jedina osoba koja se neprekidno stara o brodu. Zaposlen u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Anđić svakog dana boravi na Argusu i pokušava da ga održava u najboljem stanju, ali za to jedva da ima raspoloživih sredstava. "Ovo je više od posla", kaže i pokazuje brod.

Na kapetanskom mostu, iznad upravljačkih uređaja i pokvarenog radara, instrumenti za kontinulano očitavanje pokazuju da je trenutna pH vrednost dunavske vode 10,7. To je nezanemarljivo više od bezbednih pH 8 koliko je mereno kod Bezdana nakon što je opasni mulj ušao u Srbiju. Međutim, kako objašnjava Anđić, to ništa ne znači. Sonde za merenje ispod korita broda nisu servisirane niti kalibrisane, pa je to merenje nepouzdano.

"Nadam se da će se do sledeće godine brod izvući na suvo i uraditi redovan servis, koji je po našim zakonima obavezan na svakih šest godina. Lično sam očekivao da će do sada biti učinjeno više", kaže Anđić, dodajući da Argus trenutno nije čak ni registrovan, tako da uopšte ne isplovljava duže od godinu dana. Kako objašnjava, postoji sumnja da mu je pokvarena takozvana "kopča", što je najsličnije lameli na automobilu. Međutim, brod nije popravljen, mada cena tih popravki ne bi bila veća od 200.000 dinara.

Pored toga, na brodu ne radi radar, u kvaru su i dve radio stanice, kao i pumpa za izbacivanje fekalne vode čija popravka ne košta više od 30.000 dinara. Mada ova sredstva za državu ne predstavljaju značajan izdatak, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, kome se domaćin broda redovno obraća, nije u stanju da plati celokupno održavanje.

Sa druge strane, sredstva koja su potrebna za popravke mala su ne samo za državu, već su neznatna i u odnosu na vrednost ovakvog broda koja nije manja od pola miliona evra, s obzirom da na tržištu toliko vrede podjednako stari, ali obični brodovi, sa sličnim performansama i 33 m dužine. Međutim, već pune dve godine nije pronađeno nikakvo rešenje za kvarove na Argusu niti istraživači njime kreću u ekspedicije.

Na boku broda, na ogradi visi oljuštena tabla od mesinga sa dvojezičnim natpisom da je Argus poklon nemačke pokrajine Hesen građanima Srbije. "Sâm sam je farbao nekoliko puta, ali ne vredi, taj jeftini lak se opet oljušti", uzdiše Anđić i donosi korpicu sa jabukama kako bi poslužio retke goste na brodu. "Morate da dođete opet, kad budemo krenuli na plovidbu", neprekidno ponavlja, bezrezervno uveren da će Argus jednom ponovo ploviti.

DUNAVSKA KOMISIJA: Nakon što je još 1972. godine sagrađen, brod su godinama koristili nemački istraživači koji su plovili Rajnom ispitujući kvalitet vode, stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci. Ova istraživanja su znatno doprinela da se Rajna očisti, a laboratoriju Argus su proslavila i izvan Nemačke.

Danas na evropskim rekama postoji samo još jedan takav brod-laboratorija – to je Argus 2, koji je u Nemačkoj nasledio svog starijeg prethodnika. Kad je došlo do ove zamene, vlasti u pokrajini Hesen su ponudile Dunavskoj komisiji da se stari brod dodeli nekoj od zemalja iz donjeg toka Dunava, što je izazvalo veliko interesovanje. Vodili su se žestoki pregovori među podunavskim državama, a onda je početkom 2003. kod Nemaca intervenisao lično Zoran Đinđić, zamolivši da se brod dodeli Srbiji.

To je urodilo plodom i mada je Srbija među poslednjima ušla u Dunavsku komisiju, brod je doplovio na beogradsko pristanište 31. januara 2003. Nakon svečanog potpisivanja, mediji su ispratili kako ga, kao bogat evropski ulov za Srbiju, prvi i poslednji put obilazi premijer Đinđić. Tačno četrdeset dana posle toga premijer će biti ubijen na ulazu u zgradu Vlade Srbije, a Argus će nakon sređivanja u brodogradilištu pripasti u nadležnost Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, koje je u poslednjih sedam godina menjalo imena i statuse, ali je jednako malo toga moglo da učini za Argus.

Brod je isprva koristio Republički hidrometeorološki zavod Srbije koji je pomoću njega vršio takozvana maršutna merenja kvaliteta vode duž toka Dunava kroz Srbiju, što je prema zakonu u nadležnosti ove ustanove. Međutim, ubrzo je zaključeno da je efikasnije i jeftinije za ovaj posao koristiti čamce i pokretne laboratorije koje stanu u jedan kofer nego ceo brod. Tako je odlučeno da se aktivnosti broda preusmere na veća naučna istraživanja.

Tokom 2007. duž Dunava, od Crnog mora do izvora u Nemačkoj, Argus je preplovio više od 5000 kilometara u Drugom zajedničkom istraživanju reke Dunav, JDS 2 (Joint Danube Survey), koje je dalo izuzetno važne podatke o stanju dunavskog sliva. Ova međunarodna istraživačka ekspedicija koju je organizovao ICDPR trajala je oko dva i po meseca, a Argusa su na njoj pratila i dva pomoćna broda. U međuvremenu, Argus je učestvovao i u nekoliko drugih akcija, ali su u poslednje dve godine sve akcije zamrle zbog kvarova i finansijskih problema.

BITKA ZA BROD: "Argus je bio glavni istraživački brod tokom JDS2 samo zato što smo bili u obavezi to da učinimo", kaže za "Vreme" naučnica Milica Pucar sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu. Ona je zajedno sa profesorom Aleksandrom Hegedišom i više svojih kolega pokrenula širu akciju da se nešto učini sa brodom. Ona smatra da je, pored kvarova i nedostatka novca, glavni problem Argusa "nezainteresovanost nadležnog ministarstva" i da će, ako pripreme uskoro ne počnu, Srbija propustiti JDS3 koji se organizuje 2013. godine.

Sudbina Argusa je postala prava paradigma petooktobarske Srbije. Hegediš, Pucar i njihove kolege poslali su čitav niz dopisa nadležnima, ali sa ograničenim uspehom, kako to već biva. Nije pomoglo ni prisećanje na Đinđića i činjenicu da se svojevremeno Srbija borila da dobije Argus, a da ga sada pušta da propadne.

Kako bi se javnost podsetila na Argus i kako bi bio predstavljen široj publici, brod je, na inicijativu ovih naučnika, u maju pomeren sa svoje lokacije i vezan malo dalje na Dunavu da bi učestvovao na festivalu "Mikser". Ovu akciju podržao je niz institucija, a tada je prvi i jedini put Argus posetio i ministar životne sredine Oliver Dulić koji je obećao da će se nešto učiniti. Međutim, brod je tada plovio poslednji put.

"Kad su se konačno uključili motori, osetila sam jezu", kaže Pucar dok objašnjava koliko je energije bilo potrebno samo da se brod ponovo pokrene.

Brod nema svoju stalnu posadu, niti je od početka Ministarstvo za taj posao zaposlilo ijednog profesionalnog mornara. Zbog toga se pri svakom isplovljavanju rečnoj kapetaniji šalje molba da Argusu pozajmi jednog kapetana i jednog mašinistu, kako bi se popunio zakonski minimum od tri člana posade.

Pored njih, brod može da primi još dvanaest istraživača, ali u višednevnim ekspedicijama oni moraju da spavaju na kopnu, jer pored kabina za posadu i dnevnog boravka, brod ima samo dva pomoćna ležaja. Međutim, u potpalublju brod ima kompletno opremljenu laboratoriju za hemijska, fizičko-hemijska i biološka ispitivanja. To je prostor sasvim uporediv sa mnogim domaćim laboratorijama na kopnu.

Na brodu se nalaze tri pumpe pomoću kojih se uzimaju uzorci vode – rečna voda se tako, integrisanim sistemom, dovodi direktno do česme u laboratoriji. Pored toga, na pramcu broda se nalazi hidraulični teleskopski kran za uzorkovanje sedimenata. Pomoću njega se može prikupiti materijal nataložen na dnu korita. Uz to, na krmi se nalazi centrifuga pomoću koje se može izdvojiti i onaj čvrsti meterijal koji se nije slegao na dno. Na palubi takođe postoji prostor za rad istraživača. Brod je dug 33 metra, ima gaz od 1,3 metra i pokreće se pomoću dva motora, a opremljen je i sa dva agregata za struju. Pomoću dva krmena propelera može da dostigne brzinu od 21 km/h, a poseduje i jedan pramčani propeler za bočno kretanje.

VISOK VODOSTAJ: "Brod je najskuplji kad se ne koristi", kaže za "Vreme" Danica Baćanović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja u čijoj je Argus nadležnosti. "Brod je lep, njegove laboratorijske mogućnosti su velike", kaže podsećajući na akcije u kojima je brod učestvovao. Pritom dodaje da brod ove godine nije plovio ne samo zbog kvarova, već i zbog visokog vodostaja.

Objašnjavajući zašto se ne izdvoje adekvatna sredstva za Argus, Baćanović ukazuje na podatak da se za ekologiju u Srbiji izdvaja samo 0,25 odsto republičkog budžeta. "Jedan stalni serviser bi bio najbolji za brod", smatra, dodajući da je problem sa servisiranjem povezan i sa tim da u Srbiji ne postoji jedinstven servis koji bi mogao kontinuirano da se bavi svim problemima koji se javljaju na brodu.

"Nadamo se da ćemo ga osposobiti do sledeće godine", kaže pomoćnica ministra, najavljujući da će se tokom zime brod najzad izvući na suvo kako bi se servisirao. "Brod treba da se uključi u edukativne i promotivne aktivnosti, da izađe pred oči ljudima", smatra Baćanović.

U međuvremenu, za brod postoje mnogobrojne mogućnosti. Pored takvih edukativnih aktivnosti, koje podrazumevaju praktične vežbe studenata Biološkog i drugih fakulteta, istraživači žele da ga uključe u bar dva aktivna projekta koje ne finansira njegov staralac, već Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Uz to, brod je izuzetno tražen i za međunarodnu saradnju.

"JDS2 je u međunarodnim razmerama ocenjen kao najveći istraživački poduhvat na rekama u svetu u 2007. godini", kaže profesor Aleksandar Hegediš sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, objašnjavajući da su time Srbija, nadležno ministarstvo i naš tim pokazali kako su "sposobni da organizaciono i kadrovski odgovore na izazove i najzahtevnijih projekata".

"Brod-laboratoriju Argus ne treba posmatrati kao ‘balast’ za koji će se naći nekakvo loše ad hoc rešenje", smatra Hegediš, dodajući da Argus pruža "mogućnost za realizaciju čitave lepeze različitih korisnih merenja, istraživanja i edukacija".

Trenutno je, međutim, laboratorija u potpalublju Argusa sasvim prazna. Prostorija je očišćena, uređaji su uredno složeni, ali su česme za uzimanje uzoraka davno usahle. Iza njih se kroz velika okna vide samo patke koje naizmenično zaranjaju u Dunav. Na zidu laboratorije visi uramljena fotografija Zorana Đinđića kako sa predstavnicima pokrajine Hesen potpisuje ugovor o preuzimanju broda. Neposredno uz sliku visi kalendar. Oktobar 2010.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---