Raskolnici i politika >

Nepriznati neka se udalji

Da bi Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) dobila svoje kanonsko priznanje i time autokefalnost, neophodno je da se Srpska pravoslavna crkva s tim složi. No čak i kada bi se to dogodilo, što nije mnogo verovatno, jedno je sigurno – to ne bi bila ova, trenutno postojeća CPC i Miraš Dedeić ne bi bio njen mitropolit

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve podržali su jedni druge, deleći jedinstven stav, na skupu na kom su učestvovale verske zajednice regiona, a Nataša Kandić je na internet forumima optužena da usred Sarajeva podržava "velikosrpsku ideju". Zvuči pomalo neverovatno. Dogodilo se prošlog četvrtka 4. novembra.

"Koliko znam, Crnogorska pravoslavna crkva još nije kanonska", kazao je monsinjor Andrija Kopilović i bez sumnje je dobro obavešten. Monsinjor Kopilović bio je jedan od 60 učesnika skupa u Sarajevu na kojem su pozvani predstavnici verskih zajednica s ciljem da se utvrde činjenice u vezi sa zločinima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Skup su organizovale nevladine organizacije udružene pod nazivom koalicija za REKOM, a nosilac projekta REKOM-a je Fond za humanitarno pravo sa Natašom Kandić na čelu.

Na sastanak su pozvani i predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) kao i Miraš Dedeić, mitropolit kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC).

"Ja ne bih mogao da učestvujem na skupu gde jedna civilna organizacija priznaje kanonizitet jedne pravoslavne crkve, a matična crkva ne", obrazložio je svoj stav monsinjor Kopilović. Naime, on i sveštenik SPC-a su tražili da Miraš Dedeić ne bude prisutan. U suprotnom, oni bi napustili skup. Nataša Kandić je potom zamolila Dedeića da se udalji, što je čelnik takozvane CPC i učinio. "Nije to bila molba, već izričit zahtev", izneo je svoje viđenje novinar Radio-televizije Crne Gore (RTCG), dok je u podgoričkom, opozicionom dnevnom listu "Dan" osvanuo naslov "Aj ti Mirašu kući".

Pre nego što je napustio Sarajevo, mitropolit tzv. CPC-a, čije je monaško ime Mihailo, izjavio je da se na skupu nalaze ljudi koji su učestvovali u ratnim zločinima. Dodao je potom da je on prvi episkop odnosno mitropolit koji se poklonio žrtvama u Srebrenici, "i to dva ili tri puta".

DAN POSLE ČETVRTKA: Usledilo je očekivano izvinjenje REKOM-a u kojem priznaju da su prevideli postojeće stanje i odnose među crkvama. Miraš Dedeić je prihvatio izvinjenje jer je, kako je rekao, on čovek pomirljive prirode. Predstavnici REKOM-a su u svom izvinjenju već najavili dolazak na Cetinje, izrazivši nadu da će od mitropolita kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve dobiti savete i podršku za dalji rad. Miraš Dedeić je i na molbu odgovorio potvrdno.

Novinar Dragoljub Vuković, jedan od članova koalicije za REKOM, izjavio je da se pre sastanka moralo proceniti šta bi dolazak mitropolita Mihaila na sarajevski skup mogao da izazove. Po njemu, kada je već do takve situacije došlo, jasno je da je Nataša Kandić bila prinuđena da žrtvuje slabiju figuru, da bi se dobila partija.

U jednom delu javnosti stiče se utisak da je ceo problem nastao zbog tvrdog stava predstavnika pravoslavne i katoličke crkve, kao i pristajanja Nataše Kandić na njihove isključive zahteve.

U nekom od mnogobrojnih tekstova povodom "skandala u Sarajevu", autor se zapitao kakvu će predstavnici crkava poruku poslati vernicima ukoliko sami nisu spremni sesti za zajednički sto. Zvuči logično, samo što je jedna stvar sporna. Da li se Miraš Dedeić uopšte može smatrati predstavnikom crkve? I da li su organizatori skupa u Sarajevu mogli da pretpostave šta će se dogoditi? Ili se zaista radi samo o previdu jer je tema o kojoj se razgovaralo, zločini i žrtve tokom prethodnog rata, bila do te mere delikatna da se nije obraćala pažnja na neke druge delikatne odnose?

Kako smo saznali od sveštenika SPC-a koji su bili prisutni na skupu, postavilo se i pitanje zašto nije pozvan niko iz Islamske zajednice Srbije. Jer ako se imalo razumevanja da su odnosi između Islamske zajednice u Srbije, čiji je muftija Muamer Zukorlić bio prisutan, i Islamske zajednice Srbije loši, onda zašto ta vrsta osetljivosti nije primenjena i na slučaj CPC-a.

Kao jedan od argumenata "suprotne strane" čulo se da SPC, iz čijih su redova određeni sveštenici i monasi podržavali sukobe na tlu bivše Jugoslavije, ne sme da traži ničije izuzeće.

Konačno, kancelar Kotorske biskupije don Pavao Medač izjavio je da misli da postupak monsinjora Andrije Kopilovića nije zvaničan stav Katoličke crkve, jer je zvaničan stav da se ne ulazi u otvoreno pitanje odnosa između SPC-a i CPC-a. Što znači da ni Katolički redovi nisu jedinstveni po ovom pitanju.

ŽELJE I MOGUĆNOSTI: Međutim, problematičan odnos SPC-a i CPC-a nije stvar unutarcrkvenih trvenja, već kanonskog identiteta. Naime, takozvana Crnogorska pravoslavna crkva nije kanonski priznata. Ona je zvanično registrovana 2000. godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore kao nevladina organizacija. Osim "sestrinskih" raskolničkih crkava, koje su takođe nepriznate, CPC se u pravoslavnom svetu ne smatra crkvom. Iz tog razloga su u SPC-u izjavili da je monsinjor Kopilović postupio u duhu kanonskog prava i crkvenih načela, sa akcentom na načelo nemešanja u organizaciju pravoslavne crkve. Jer da bi jedna crkva dobila samostalnost neophodno je da se crkva majka, u ovom slučaju SPC, složi sa tim.

S druge strane, ne može se osporiti da tzv. CPC ima određeni broj pristalica. No, njoj nedostaju kanonski uslovi da bude priznata. Čak i ako bi u jednom trenutku došlo do dogovora i CPC dobila svoju autokefalnost, sigurno je da to nije ovakva CPC sa Mirašem Dedeićem na čelu. Kao što registracija u MUP-u ne može biti način da se osnuje crkva.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I ekskomunicirao je Dedeića iz pravoslavne crkve pre 12 godina i bacio na njega anatemu. Raščinjen je po kanonskoj krivici, a o njegovim kanonskim i inim gresima postoje razne priče. Iste godine u Sofiji hirotonisan je za episkopa od strane nepriznatog patrijarha bugarskog Pimena.

Dedeić je prvobitno bio paroh Grčke pravoslavne crkve u Rimu, nakon što je tadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Danilo odbio da ga primi u redove monaštva SPC-a. Završio je teologiju u Beogradu, a usavršavao se u Rimu i Sankt Peterburgu. Govori nekoliko jezika. Prema pisanju srpskih i bosanskih medija, početkom devedesetih godina Dedeić se ponosio svojim srpstvom, a nisu manjkale ni nacionalističke izjave, kojima je strasno podržavao državnu politiku Srbije.

Bio je oženjen Italijankom Rozanom. Zli jezici tvrde da ga je Rozana ostavila, ali da ne postoji potvrda o razvodu braka. Nakon što ga je mitropolit Grčke pravoslavne crkve stavio pod zabranu činodejstvovanja, Miraš Dedeić je zatražio od mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana da ga primi u SPC. Bio je odbijen. Potom sledi raščinjenje i dolazak na čelo CPC-a. (No, daleko od toga da je on jedini raščinjeni sveštenik SPC-a koji je našao svoje mesto u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Živorad Pavlović raščinjen je zbog krađe crkvene opštine u Smederevu, Milutin Cvijić je bio monah koji se potom oženio, zbog čega je usledila zabrana činodejstvovanja.)

MAJKA ILI MAĆEHA: "Činjenica da je u SPC-u neophodno ideološko čišćenje od nacionalšovinizma ne daje za pravo Dedeiću, čiji nacionalni i politički zaokret nije bio uslovljen ni ličnom ni političkom katarzom, već čistom pragmatičnošću i oportunizmom", napisao je bosanskohercegovački novinar Vuk Bačanović povodom događaja u Sarajevu.

Iako je Miraš Dedeić odabrao dobar momenat da propagira autokefalnu crkvu, on ipak nema nepodeljenu podršku u crnogorskom državnom vrhu. U jednom intervjuu Miraš Dedeić je kazao da država Crna Gora mora povesti računa o CPC-u. "Ne mogu da shvatim da se uporno insistira na kanonskoj crkvi", dodao je.

Pre desetak dana u posetu Mirašu Dedeiću, alijas mitropolitu Mihailu, došao je mitropolit kanonski nepriznate Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije Filaret. Prilikom posete, kako prenosi dnevni list "Pobjeda" (naklonjen CPC-u), "mitropolit Mihailo" poručio je da će doći vreme "kada će gospoda koja nas sad ne priznaje, moliti da mi njih priznamo". Nakon ove rečenice usledio je "aplauz pristalica CPC-a koji su pratili liturgiju". Jedini prisutni iz političkog života na svečanoj večeri, organizovanoj povodom dolaska Filareta, bio je Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore.

Manje od nedelju dana posle toga patrijarh SPC-a Irinej došao je u Crnu Goru. Boravak patrijarha srpskog uznemirio je deo crnogorske javnosti, pogotovo što se poglavar SPC-a obratio vernicima na Cetinju. Tom prilikom kazao je da je crkva ostala nepodeljena i da će iako političari stvaraju svoje granice, narod biti jedan i imati jednu crkvu.

Njega je primio predsednik Filip Vujanović. Crnogorski predsednik, po zanimanju pravnik, kazao je patrijarhu Irineju da se Crna Gora neće mešati u crkvena pitanja i verske poslove, ali isto tako da ni crkva ne sme da se upliće u državna pitanja. Ovo nemešanje države svakako da ide u prilog kanonskoj crkvi.

U to vreme, na svečanoj akademiji u Zetskom domu na Cetinju povodom 180 godina od smrti Petra Prvog Petrovića Njegoša, Ranko Krivokapić držao je govor u kom je između ostalog još jednom ponovio svoju podršku CPC-u. U publici je sedeo Miraš Dedeić. Svakako da niko od predstavnika SPC-a nije bio prisutan.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---