Kinesko-američko zaoštravanje >

Vezane ruke na obe strane

duška anastasijević

Incident je ozbiljno uzburkao antiamerička osećanja u Kini, i obični građani smatraju da kineske vlasti sada imaju priliku da pokažu zube i ne popuste pred američkim pretnjama

SOLIDARNOST: Kineski ministar odbrane sa suprigom ubijenog kineskog pilota

Prašina koju je krajem prošlog meseca uskomešala špijunska afera u koju je umešan agent FBI-a koji je honorarno radio za rusku obaveštajnu službu nije se čestito ni slegla kad su SAD zaoštrile odnose sa još jednim hladnoratovskim protivnikom – Kinom. Američki izviđački avion sudario se 1. aprila sa kineskim borbenim avionom tipa F-8. U sudaru je poginuo kineski pilot, a američki avion morao je prinudno da sleti na kinesko ostrvo Hainan, na kome kineska vojska sada drži 24 člana američke posade kao taoce. Uslov za oslabađanje talaca je nedvosmisleno izvinjenje Amerike Kini zbog pogibije pilota.

Američki državni sekretar Kolin Paul izrazio je žaljenje zbog incidenta, ali Kina ovaj gest smatra mlakim i nedovoljno ubedljivim. Portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Sun Juksi nedavno je ponovio da Amerika mora da se izvini: "SAD su spomenule žaljenje, što je dobar prvi korak, ali mi ne smatramo da je problem razrešen. SAD moraju ozbiljno da shvate stav Kine. Pošto su SAD prve pogrešile, treba prve i da preuzmu odgovornost".

Američki zvaničnici više se ne usuđuju da daju optimistične procene o tome kada bi članovi posade američkog vojnog aviona mogli biti oslobođeni. Članovi američke posade se osećaju dobro, prema rečima visokog američkog vojnog zvaničnika koji ih je nedavno posetio.

NAJPRE PRETNJE: Prve američke reakcije bile su izuzetno oštre. Američka administracija zapretila je Kini serijom sankcija i mera diplomatske odmazde, od brisanja sa spiska najpovlašćenije nacije, status koji Kina odavno uživa, preko blokiranja uključenja Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, do eventualnog bojkota Olimpijskih igara u Pekingu. Sve ove pretnje ostavile su kineske vlasti sasvim ravnodušnim; one i dalje čekaju izvinjenje iz samog vrha američke administracije.

Uviđajući da mere koje bi zaoštrile i inače ne tako idealne odnose između dve velike sile neće ubrzati pregovarački proces, Amerikanci su rešili da preduzmu suptilnije i odmerenije korake ka izlazu iz diplomatskog ćorsokaka.

U međuvremenu, incident je ozbiljno uzburkao antiamerička osećanja u Kini, i obični građani smatraju da kineske vlasti sada imaju priliku da pokažu zube i ne popuste pred američkim pretnjama. Možda deluje paradoksalno, ali uprkos svom autoritarnom režimu, Kina sve više mora da se oslanja na pokazatelje raspoloženja javnosti pre nego što se povuku ozbiljni politički potezi. U tom smislu, predsedniku Đijangu Ceminu u ovoj situaciji ruke su mnogo više vezane nego da se u njegovoj poziciji našao predsednik demokratskih Sjedinjenih Država.

Osim na javno mnjenje, kineski predsednik u ovom slučaju mora tesno da sarađuje sa kineskim vojnim vrhom, koji, za sada, nije spreman na kompromise. Pored toga, u narednih godinu dana predsednik Đijang će se povući sa čela Komunističke partije, a ističe mu i predsednički mandat. Zbog toga je veoma zainteresovan da se stavi na čelo Vojne komisije CK KP, i ne sme sebi dozvoliti da pokvari odnose sa armijom, već mora da dokazuje kako je poštuje i uvažava.

Kada je američka krstareća raketa pogodila kinesku ambasadu u Beogradu tokom NATO bombardovanja, građani su u žestokim antiameričkim demonstracijama kamenjem zasuli američku ambasadu u Pekingu. Dve države su se nekako nagodile i incident na kraju nije ostavio dugotrajne posledice po državne i trgovinske odnose. No, ipak je ostavio ožiljak na nacionalnom ponosu naroda. Jedan prodavac u Pekingu, na primer, prisetio se pesme koja se pevala za vreme korejskog rata: "Kad mi dođu prijatelji, počastim ih vinom i dobrom zabavom; ali, kad dođu šakali i vukovi, dočekam ih lovačkom puškom."

Pesmica sumira osećanje prosečnih Kineza povodom incidenta.

POLITIKA, A NE PONOS: Ali, ruke su donekle vezane i Amerikancima. Nedvosmisleno izvinjenje za incident nije, međutim, stvar nacionalnog ponosa, kao što je to slučaj sa Kinezima, već oprez zbog niza političkih posledica koje bi izazvalo preuzimanje odgovornosti. Osim toga, početna pretnja SAD-a da će blokirati prijem Kine u članstvo STO-a, kratkoročno gledano, išlo bi na ruku Kinezima. Naime, svet je odahnuo kada je Kina pristala da uskladi svoje zakone i privredne aranžmane što je neophodno za prijem u članstvo STO-a, jer Kina integrisana u svetske ekonomske tokove trenutno više odgovara svetu nego samoj Kini, najvećem nepoštovaocu autorskih prava na svetu i jednoj od najvećih autarhija. Drugim rečima, Kina je pokrenula spor ali neumitan proces postepenog odricanja od svog suvereniteta, što članstvo u STO-u podrazumeva, a suverenitet je za Kinu svetinja.

Tako bi svako zaoštravanje odnosa išlo ozbiljno na uštrb ne samo diplomatskih već i ekonomskih veza dveju zemalja, od čega bi i Kina i SAD mogle više da izgube nego da dobiju. U tom svetlu treba razumeti postepeno stišavanje ratoborne retorike Vašingtona. "Kinezi trenutno imaju taktičku prednost, oni drže taoce, mi imamo dugoročnu, stratešku prednost", izjavio je jedan visoki američki diplomata koji je želeo da ostane anoniman, "Njujork tajmsu". Problem je u tome što obe strane koriste svoju prednost da bi izašle kao pobednice, čime pregovori mogu još dugo da se otegnu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST