---

Ujedinjenje košarkaške Evrope >

Na istom terenu

Dogovor kojim je prekinut jednogodišnji rat na relaciji FIBA-ULEB nije samo kompromis za kojim su potajno čeznule obe strane već i dogovor o novim odnosima kakvi ne postoje ni u jednoj drugoj međunarodnoj sportskoj organizaciji

Mnogi će reći: bilo je logično i očekivano. Drugi će uzvratiti pitanjem: otkud onda uopšte rascep i podele na dve lige? Treći će čačkati po detaljima ne bi li otkrili ko je više dobio odnosno izgubio. Četvrti, sigurno najbrojniji, dakle ljubitelji košarke, biće srećni jer ih košarka zanima kao sport i spektakl, ne kao biznis, a jedinstvena evroliga ponudiće zanimljivije i bolje takmičenje. Reč je, naravno, o odnosima na relaciji FIBA-ULEB.

U sredu 4. aprila u Minhenu je stavljena tačka na sukob, potpisan je sporazum po kome ispada da nikakvog sukoba nije ni bilo. Sve, ili gotovo sve, o čemu prošlog leta nije htela ni da čuje FIBA je sada prihvatila shvativši da novo organizaciono ustrojstvo i postepeno prenošenje vlasti na klubove i njihovu asocijaciju ne znači i detroniziranje FIBA-e. Vreme centralizma je prošlo u svim oblastima i svim sistemima, i sport ne može biti izuzetak, samo je pitanje ko je kako rešavao krizne situacije u svojoj avliji. UEFA je u sukobu sa G-14 pre nekoliko godina primenila drugačiji recept nego FIBA – odrešila je kesu. Kada su najjači klubovi Evrope najavili pobunu, otcepljenje i osnivanje sopstvene Lige, UEFA je povećala nagrade pet puta i ratne sekire su odmah zakopane.

FIBA nije mogla da primeni istu formulu jer niti ima pare kojima raspolaže UEFA niti basket može da konkuriše fudbalu po interesovanju i obrtu novca, ali je umesto opreznosti i ozbiljnog shvatanja klubova počela da "trenira strogoću". Utisak je da FIBA do poslednjeg časa nije verovala u mogućnost stvarnog otcepljenja većine najjačih timova Evrope, a kada se to dogodilo, trebalo je da prođe pola godine da bi se u Minhenu shvatilo da je to stvarnost i da dalje zaoštravanje situacije ničemu ne vodi.

Kada su od polovine januara počeli da stižu nagoveštaji iz Minhena da je FIBA spremna za razgovor i kompromis, u Evroligi, ULEB-u, inicijativa je dočekana oberučke jer ni "pobunjenicima" nisu išli naruku produžavanje dvovlašća i dve paralelne lige. Evroliga je relativno dobro izgurala prvu sezonu, ali je pitanje da li bi i druga bila jednako uspešna, tim pre što je politika prodaje TV prava (uglavnom po sistemu pay per view) takmičenje na izvestan način učinilo "anonimnim". Nijedna televizija iz najrazvijenijih zemalja poput Španije, Italije i Grčke nije emitovala utakmice Evrolige otvoreno, ni u Grčkoj plej-of nije prenošen jer nijedna grčka TV kuća nije htela da plati ono što su vlasnici TV prava tražili. Ujedinjenje, naravno, ne znači da će dogodine utakmice Evrolige biti dostupne svima, ali u zemljama u kojima i ne postoji kodifikovana televizija (u koje spada i Jugoslavija) jedino rešenje je dogovor sa nacionalnom televizijom kao što je ove sezone bio slučaj u Hrvatskoj, gde je HRT prenosio mečeve Cibone i Zadra, ili u Jugoslaviji, gde je RTS prenosio utakmice Partizana u Suproligi, a TV Crne Gore duele Budućnosti u Evroligi.

Bilo kako bilo, došlo je do približavanja stavova, potom do razgovora i na kraju do sporazuma kojim je FIBA ustupila deo svojih prava Evroligi. ULEB se vratio pod okrilje FIBA-e priznavši njen autoritet, a za uzvrat je dobio autonomiju za kojom je čeznuo. U suštini, radi se o sukobu dve koncepcije – klubovi su tražili, i na kraju dobili, pravo da sami odlučuju o svom takmičenju, svojim pravima i svojim parama. Ako u nečemu pogreše ili krivo procene, bar neće moći da okrive FIBA-u. Sedište Evrolige ostaje u Barseloni, takmičenje i marketing vodiće se iz Barselone, a nekoliko sportskih aspekata je podeljeno: disciplinski sudija Evrolige odlučuje u prvom stepenu, FIBA u drugom, licence odobrava FIBA, koja brine i o globalnom kalendaru u koji se uklapa Evroliga, doping kontrola je takođe pripala FIBA-i, sudije će zajedno delegirati Kostas Rigas (Evroliga) i Ljubo Kotleba (FIBA), sudiće trojica arbitara (kao u Evroligi), a formiraće se zajednička elitna lista sa nekih 75-80 imena i te sudije će, u principu, suditi samo Evroligu, mada će, kad su slobodni, moći da arbitriraju i u drugim kupovima. FIBA će, takođe, voditi drugi evropski kup koji bi trebalo da nastane fuzijom Saporte i Koraća, ženske evrokupove i celokupni međunarodni program selekcija svih uzrasta. Dakle, sve je dogovoreno, ostaje da se vidi kako će funkcionisati.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---