Intervju – dr Tatjana Ćitić, odgovorna urednica RTS Digitala
i Satelitskog programa >

Zauzimamo novi kurs

 

Očekuje se veliko unapređenje u tehničkom, tehnološkom i programskom smislu. Digitalizacija je preduslov za široku primenu konvergentnih medijskih usluga, pomeraju se telekomunikacioni kapaciteti i granice. Klasična televizija dobija novu dimenziju kroz interaktivnost. Sve to će biti veliki podsticaj za provajdere programskog sadržaja, televizijske stvaraoce, operatore, korisnike

Mnogo pre nego što je u Srbiji počelo da se govori o digitalizaciji radiodifuzije, pre pet godina, Radio-televizija Srbije počela je eksperimentalno da emituje digitalni signal, najpre sa Avale, a potom i sa Fruške gore. Pre dve godine tako je nastao takođe eksperimentalni digitalni kulturno umetnički program, RTS Digital, koji 24 sata dnevno emituje programe klasične muzike, balet, opere, najrazličitiji kulturni dokumentarni program, pozorišne predstave, umetničke filmove, izbor iz najkvalitetnijih emisija iz arhive RTS-a... Program ima prepoznatljiv ne samo sadržaj već i vizuelni identitet: format slike (odnos stranica) je 16:9, a uz sliku starog, klasičnog formata 4:3 pojavljuje se i upadljiva siva maska sa leve strane.

Oni koji imaju televizore nove generacije, LCD ili plazma TV sa digitalnim tjunerom i najobičniju antenu, kao što je, na primer, čuvena "loga", a žive u oblastima koje prekriva signal RTS Digitala, dobijaju znatno kvalitetniju sliku i stereo zvuk ovog programa. Drugi građani mogu da ga gledaju zahvaljujući kablovskim operatorima – takva slika, iako izvorno digitalna, u prijemnike se doprema analognim putem pa kvalitet izrade nije previše očigledan.

O ovom programu, kao i o digitalizaciji uopšte, razgovarali smo sa dr Tatjanom Ćitić, odgovornom urednicom RTS Digitala Satelitskog programa.

"VREME": Kakva je slika koja se emituje na kanalu RTS Digitalu?

TATJANA ĆITIĆ: Slogan koji je postao sinonim ovog programa "digitalno oštro", ilustruje upravo ono što televizija budućnosti donosi. Insistiramo na što većoj zastupljenosti novih programskih sadržaja koji su proizvedeni savremenom tehnikom u wide screen formatu, sa zvukom vrhunskog kvaliteta, kako bi gledaoci RTS Digitala, uz kvalitetan programski sadržaj, zaista uživali u prednostima koje nudi digitalizacija, bar onim početnim koje se odnose na bolju sliku i ton. Razlika u kvalitetu u odnosu na klasičnu, analognu sliku, videće se još bolje kada program budemo emitovali u HD tehnologiji. Što se arhivskog programa tiče, prilagođen je za digitalno emitovanje. Arhivski snimci su izvorno 4:3 formata i zato, kada takav program prikazujemo, gledaoci vide već poznatu sivu masku sa jedne strane. Ona je i deo vizuelnog identiteta RTS Digitala, koji je jedinstven, originalan i od prvog dana jasno definisan.

Kako građani reaguju na RTS Digital? Ima li kritika?

Dobijamo mnogo pohvala i često nam govore da imamo blago (misli se na programski kanal) koje nemaju ni neke mnogo veće evropske televizije, ali na tome treba da zahvalimo ne samo dobroj strateškoj odluci da prvi specijalizovani program koji se digitalno emituje bude program kulture i umetnosti već i odličnom uredničkom timu koji bira programe i odličnim muzičkim urednicima.

Što se tehničkog kvaliteta tiče, ni u jednom trenutku nije bilo pitanja "zašto nam emitujete stare, arhivske programe", jer to su najbolji sadržaji, kulturna baština, arhivsko blago RTS-a. Često gledaocima ponudimo, sada digitalizovane, snimke stare nekoliko decenija koje su imali priliku da pogledaju nekada, a možda i nikada. Niko se u digitalnom dobu televizije neće odreći bogatog arhivskog blaga. Samo ga treba prilagoditi i birati najbolje, a nov sadržaj praviti u formatu koji odgovara novim, budućim uslovima i u programskom, i u tehničkom i u kreativnom smislu. Cilj nam je da ono što imamo ostane budućim generacijama, da program može da se gleda i za pet i 50 godina.

Suština digitalizacije je da građani dobiju kvalitetniju sliku, da se vizuelno i kreativno nova produkcija razlikuje od stare proizvodnje, a produkcioni alati daju veliku prednost digitalnoj proizvodnji. Mogućnosti su ogromne, a mi imamo kreativne ljude koji mogu da ih iskoriste i naprave jedan nov televizijski izraz.

Već se mnogo govorilo o tome šta građane očekuje u procesu digitalizacije. Šta je to što čeka televizije?

Mi već dugo razmišljamo o digitalizaciji i radimo na njoj. Još 2005. godine je počelo digitalno emitovanje signala i prvog multipleksa sa Avale, a ubrzo i sa Iriškog venca. Multipleks znači više programa na jednoj frekvenciji. Recimo, na 27. programu koji se emituje sa Avale imamo RTS Digital, Prvi program, Drugi program, kao i Test HD program. Suština je da se više programa emituje na istoj frekvenciji i gušće se popunjava opseg.

Država planira četiri multipleksa. U prvo vreme, od 2012. će postojati samo dva, sa po, kako je najavljeno, 14 programa, koji imaju nacionalnu pokrivenost. U prvom će biti nacionalni emiteri, a u drugom regionalni i lokalni, na osnovu aktuelnih licenci. Daleko veći broj programa je jedna od beneficija za gledaoce, mada u ovom trenutku još neizvesna. Pitanje je da li će, posebno imajući u vidu vrednost medijskog tržišta u Srbiji, taj infrastrukturni kapacitet u potpunosti u budućnosti biti iskorišćen.

RTS po evropskom iskustvu i praksi insistira na tome da dobije jedan ceo multipleks, jer smo u tom smislu odgovorili i na povećane potrebe gledalaca, i na trendove koji postoje u svetu po pitanju tematskih specijalizovanih programa koje nude medijski javni servisi. U taj multipleks bi, na primer, mogao da bude izmešten i poseban parlamentarni program sa prenosima skupštinskih sednica. Nama, koji smo prema Zakonu o radiodifuziji jedini emiter koji je obavezan da primenjuje nove tehničko-tehnološke standarde u proizvodnji i emitovanju programa, pristup kapacitetu jednog multipleksa omogućio bi upravo ono što i jeste naša obaveza u skladu sa tehnološkim razvojem – da emitujemo programe u SD-u (standardna definicija), zatim HD rezoluciji, kao i programe za prijem na mobilnom telefonu (DVB-H).

U tom smislu digitalizacija bi mogla da bude podsticaj za razvoj?

Upravo tako, primenom digitalne tehnologije, može se očekivati veliko unapređenje u tehničkom, tehnološkom i programskom smislu. Digitalizacija je preduslov za široku primenu konvergentnih medijskih usluga, pomeraju se telekomunikacioni kapaciteti i granice. Klasična televizija dobija novu dimenziju kroz interaktivnost. Sve to će biti veliki podsticaj za provajdere programskog sadržaja, televizijske stvaraoce, operatore, korisnike.

Da li će čitav proces mnogo koštati?

Digitalizacija arhive, dopisničke mreže, opremanje preostalih studija za proizvodnju programa u formatu 16:9 i još nekih "analognih ostrva", kako ih inženjeri nazivaju, mnogo košta. Kolege u Tehnici imaju listu prioriteta šta je neophodno učiniti do 2012. godine, a šta će se nabavljati kasnije, korak po korak. Ne može sve odjednom, jer je RTS ogroman sistem. Što se tiče proizvodnje programa, dosta je urađeno, ali čeka nas još mnogo posla. Računamo na taj trošak i da moramo u dogledno vreme da izdvojimo značajna sredstva za digitalizaciju.

Da li je rok za završetak digitalizacije realan?

Država je sebi dala rok 4. april 2012. godine. Posle nešto više od godinu dana od donošenja te odluke čuju se oprečna mišljenja koja stižu iz Ministarstva telekomunikacija o odlaganju dana kada će biti isključeni svi analogni predajnici. Inicijativa i predlog RTS-a je da se revidira rok i da on bude pomeren za kraj 2012. jer po Akcionom planu za prelazak na digitalno emitovanje država već kasni u sprovođenju planiranih faza, odnosno aktivnosti.

Krajnji rok prema sporazumu koji je Srbija potpisala sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije je 17. jun 2015, ali je Srbija pomerila taj rok za ranije, kako ne bismo postali analogno ostrvo u digitalnom okruženju i da ne bismo imali tehničke smetnje koje mogu da naprave signali televizija susednih država.

To je dobra odluka, ali i u tome treba biti realan. Potrebno je da se obezbede tehnički uslovi za distribuciju i prijem digitalnog signala, da građanima budu distribuirani vaučeri-subvencije za nabavku set top boksova, odnosno dekodera digitalnog u analogni signal.

Evropske zemlje, kao i njihovi nacionalni medijski servisi su veliki značaj pridale edukaciji građana.

To je i naš plan. Brojna su pozitivna iskustva koja će i medijski javni servis Srbije voditi kroz programsku kampanju kojom ćemo gledaoce obaveštavati o digitalizaciji. Izdvajam primer promotivne kampanje u Švedskoj, koja je u svakom smislu školski primer digitalizacije – sve je bilo dobro isplanirano, organizovano i realizovano u rokovima.

Što se tiče drugih planova, mi radimo svoj posao, programski se pripremamo za digitalno doba, a još pre dve godine, kada smo počeli emitovanje ovog programa, kompletna produkcija u televiziji je počela da zauzima novi kurs – ka širokom formatu slike. Trudimo se da proizvodimo kvalitetno, za kasnije reprize, za sva vremena.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA

Dva evropska iskustva

Velika Britanija

Začeci digitalnog emitovanja programa u Velikoj Britaniji bili su još 1998. godine, a proces je tekao vrlo postepeno. Do kraja 2005. godine, prema podacima regulatornog tela Ofcom, dve trećine domaćinstava se opredelilo za digitalnu televiziju, a 2009. godine oko 74 odsto domaćinstava imalo je tehničke uslove za prijem digitalne slike. Uvođenje digitalne slike nadalje se radi postepeno, po regionima, a krajnji rok je 2012. godina kada će skoro svi stanovnici (najmanje 98,5 odsto domaćinstava) biti u mogućnosti da antenom prime digitalni signal.

Pored digitalne televizije koja se emituje terestrijalno, građani imaju mogućnost da prate i digitalnu kablovsku, satelitsku i IP televiziju. Pored digitalnih servisa, na raspolaganju su i interaktivne usluge, vesti, informacije o vremenu, putovanjima, biznis vesti, rezultati sporskih utakmica...

U periodu od sedam godina, od 1996. do 2003, broj građana u Velikoj Britaniji koji su kupili TV prijemnik sa 16:9 odnosom stranica povećao se za oko 200 puta, dok se u tom periodu više nego duplo smanjila cena uređaja.


Francuska

Francuska je među evropskim zemljama prednjačila po standardu kompresije slike koji je uveden (MPEG-4, koji se planira i u Srbiji), pa je, kao direktna posledica toga ova država danas sa najviše kanala u visokoj definiciji (HD). Od 78 HD programa u Evropi, čak 13 je u Francuskoj, a mnogo ih ima i u Belgiji i Velikoj Britaniji. Ti kanali se uglavnom plaćaju, dok se u emitovanju ostalih programa koristi stariji MPEG-2 standard.

Slučaj Francuske je interesantan i zato što je ta država imala dodatne probleme sa emitovanjem digitalnog signala usled konfiguracije terena, zbog čega je više od milion domaćinstava ostalo bez slike. Problem je rešen zahvaljujući satelitskom programu koji je napravljen kao podrška zemaljskom digitalnom emitovanju.