Teheran >

Sos za gusana

Da li je vreme Ahmadinežadove vladavine prošlo ili točak sreće tek počinje da se okreće protiv Revolucionarne garde i vrhovnog verskog lidera ajatolaha Al Hamneija? Ahmadinežad sedi u prvim rovovskim redovima, gleda i navija za veliku slobodu arapskog sveta dok se vodi borba u Egiptu. Glasno podržava narodnu borbu pakosno se radujući kraju režima Hosnija Mubaraka. Sada su navijačice i navijači u njegovom dvorištu, toliko blizu da ometaju njegov komfor. Konstantno motreći na lidere islamskog sveta u nadi da će ujediniti arapske i nearapske elemente u borbi protiv Amerikanaca, Ahmadinežad je video svoju šansu u padu Mubarakovog režima, dugogodišnjeg američkog saveznika. Računao je na to da će obaranje proameričkog-proizraelskog režima omogućiti šansu da Iran, zajedno sa Saudijskom Arabijom, zauzme lidersku poziciju.

Ono što je Ahmadinežad očigledno smetnuo sa uma jeste da on živi pod staklenim zvonom, okružen hiljadama običnih Iranaca koji nisu fascinirani njegovom usijanom glavom (naprotiv) i koji veruju da su pokradeni na izborima 2009. godine. Kada je milion Iranaca izašlo na ulice Teherana pod Musavijevim vođstvom u junu 2009, najvećem protestu od 1979. godine, Ahmadinežad i Revolucionarna garda brutalno su ugušili proteste. Istorijski marš je bio zapravo pobeda njegovog protivnika Musavija, iako je Ahmadinežad tvrdio da je osvojio 65 odsto glasova. Bunt iranskog naroda posle masakra petoro studenata Univerziteta u Teheranu je istorijski značajan s obzirom na današnja zbivanja u arapskom svetu. U neku ruku, sve što se danas dešava u muslimanskoj zajednici, počelo je tada.

Hiljade Iranaca koji su 2009. godine demonstrirali protiv Ahmadinežada pod sloganom "Prašina!", danas na ulicama Teherana sanjaju o boljoj sutrašnjici ohrabreni egipatskim primerom. Portparol lidera opozicije Musavija saopštio je da je Pokret zelenih, glavni pokretač protesta pre dve godine, i dalje aktivan. Revolucionarna garda je osudila demonstrante nazivajući ih "agentima SAD i Velike Britanije", "licemerima, monarhistima, huliganima".

Međutim, nije moguće povući paralelu između Irana i ostalih zemalja. Nije izvesno da će se u Iranu odigrati revolucija poput one iz 1979. godine. U Egiptu, Tunisu i drugim zemljama arapskog sveta ljudi se bore za iste vrednosti – slobodu, demokratiju i slobodne izbore, Ahmadinežad iz ličnih razloga podržava egipatske demonstrante, ali se najljuće bori protiv istih u svojoj zemlji. Postoji izreka: "Sos je dobar za gusku, ali ne i za gusana."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---