Intervju – Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj >

Laboratorija državnog preduzetnika

"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora"

Kada je 2008. godine, nakon zasnivanja koalicione Vlade Srbije, Božidar Đelić, uz evropske integracije, neočekivano dobio i resor nauke, tom odlukom je bila zadovoljna samo mala grupa onih građana koji od nauke direktno žive. Tako politički uticajnog ministra nauke, naime, dugo nije bilo i to je probudilo ogromne nade i velika očekivanja naučne zajednice.

Dve i po godine kasnije, stanje u nauci se nesumnjivo promenilo – obezbeđen je kredit Evropske investicione banke od 200 miliona evra za naučnu infrastrukturu, pokrenuta je gradnja stanova za naučnike u Bloku 32, ulaganja iz budžeta su uvećana za 22 odsto, osnažena je saradnja sa međunarodnom naučnom zajednicom, uvećan je broj mladih istraživača, doneta je Strategija naučnog razvoja, a pokrenuto je i nekoliko projekata kao što je jačanje kapaciteta IS Petnica, izgradnja Centra za promociju nauke i osnivanje Centra za nanonauke, kao i niza drugih naučnih ustanova širom Srbije.

Međutim, ne može se reći da su nade naučne zajednice time ispunjene. Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić danas je mnogo pozitivnije sagledan u javnosti nego 2008, ali je u zajednici koja mu se radovala izložen većim kritikama nego bilo koji ministar nauke u poslednjih 20 godina. Da li je to samo zato što su očekivanja bila prevelika?

"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora. Treba se u svakom momentu odrediti prema podjednako poželjnim ciljevima i naći pravu ravnotežu", u razgovoru za "Vreme" kaže Božidar Đelić, objašnjavajući da je resor nauke suštinski važan za napredak cele države. "Pravi izazov je da postanemo igrač, a ne samo objekt u svetskoj ekonomiji znanja. Kroz razvoj nauke i tehnologije, odgovaramo na jedan suštinski i pravovremeni način na prave izazove naše nacije, od nepovoljne demografije do manjka edukacije preko pronalaženja sopstvenog mesta u multipolarnom svetu", smatra Đelić.

"VREME": Da li ćete ostati ministar nauke i nakon rekonstrukcije Vlade Srbije?

BOŽIDAR ĐELIĆ: To je pitanje za premijera, za predsednika i za Demokratsku stranku. Ovo je četvrta vlada u kojoj sam član i ako premijer i moja partija, a naravno i građani, misle da mogu i dalje da doprinesem, to ću i uraditi. Sebe ne smatram profesionalnim političarem, znam šta mogu raditi i van javnog života. Istorija Srbije nije uvek bila blagonaklona prema ljudima koji su menjali stvari. Svestan sam toga. Ali, to me najmanje brine.

Tokom dve i po godine mandata, u nauci ste pokrenuli veliki broj inicijativa. Šta će biti s njima? Kako očuvati kontinuitet?

Odgovorio bih po onoj famoznoj Žana Monea, oca Evrope: nema ničega bez lične inicijative, ali ništa ne opstaje bez institucija. Kontinuitet je bitan i mi smo se trudili da ga očuvamo, gradeći na dobrim potezima prethodnika. Sebe u suštini vidim kao državnog preduzetnika. Nekog ko se angažuje tamo gde je potrebno dati značajan zamajac: javne finansije, Univerzijada, ukidanje viza, Evropa i nauka. Naravno, to nije moguće samo na bazi entuzijazma, već moramo imati i sredstva i institucije, kao i partnerstvo sa Evropom i svetom koje će obezbediti održivost inicijativa. To je smisao onoga što smo radili u protekle dve i po godine.

Možete li oceniti stanje u kom se nauka sada nalazi?

Mada, kao što ste pisali u "Vremenu", ima nedostataka u metodologiji Tomson Rojtersa, ona ipak nedvosmisleno pokazuje napredak naše nauke. Mi jesmo naučna zvezda u usponu. Naša naučna zajednica je direktno izložena međunarodnoj proveri. Kamo sreće da možemo da radimo sličnu stvar i sa nekim drugim delovima naše države. Uspostavili smo sistem za koji – što je za mene najvažnije – naši najbolji naučnici kažu da im odgovara. On ih brani od nepotizma, mediokriteta i jača meritokratiju.

Krajem prošle godine uspeli ste da se izborite za 22 odsto povećanja sredstava za nauku iz republičkog budžeta.

Srbija je sa veoma skromne baze znatno ojačala sopstveni kapacitet. Ove godine se budžet za nauku iz budžetskih i vanbudžetskih sredstava uvećao za 120 odsto. Sa 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda mi smo prešli na 0,65 odsto. To je, verovali ili ne, najveći skok u Evropi i, koliko sam upoznat, u svetu. To je izuzetno jak signal o sopstvenim prioritetima koji naša zemlja šalje usred ove ekonomske krize.

Prošlog meseca je zaključena lista naučnih projekata za period 2011–2014. kojom je obezbeđeno finansiranje za više od 1700 mladih istraživača. Kritikuju vas da je to posledica suviše blage selekcije.

Broj istraživača koji će biti podržan u sledećem ciklusu povećan je za rekordnih 30 odsto, oko 3400 istraživača. Polovinu od tog povećanja, tih 1714, jesu mladi koji bi inače sigurno emigrirali. Druga polovina povećanja kapaciteta je veliki broj profesora, pre svega na medicinskim fakultetima, koji se u poslednje vreme nisu mnogo bavili naukom. Dobro je što su osetili želju, ali i pritisak da se vrate ozbiljnom naučnom radu. Ne krijem da je bilo i drugih mogućnosti. Mogli smo da imamo elitistički pristup i da umesto da povećamo broj istraživača, sprovedemo još žešću selekciju. Uveren sam da u ovom momentu za razvoj naše države to ne bi bila uputna odluka.

Da li su time oštećeni naučnici koji već objavljuju u vodećim naučnim časopisima?

Apsolutno ne. Te dve stvari moraju da idu uporedo. Moramo da jačamo kapacitet, ali i kvalitet. Da smo samo privilegovali povećanje sredstava za postojeće naučnike, ne bismo imali prostora za naučni podmladak. Da smo dali pristup samo onima koji su već na zavidnom međunarodnom nivou, napravili bismo nepravdu, jer mnogi do sada nisu imali opremu da ga dostignu. Radi se o kompleksnom algoritmu. Kolegijum Ministarstva nauke je proveo dane i noći optimizirajući odluke koje treba doneti. Znam da kad se stvari menjaju ima bojazni, ali kada se naučni kapacitet povećava za 30 odsto u ljudstvu i duplira u finansijama, to ne može biti loše za Srbiju.

Kako ćete obezbediti naučnu opremu za toliko istraživača?

Radi se o investiciji u naučnu infrastrukturu bez presedana u istoriji Srbije. Dobili smo zahteve za obezbeđenje naučne opreme i infrastrukture u vrednosti od 159 miliona evra. Radna grupa koja je sastavljena od naučnika će, pod vođstvom Ministarstva, do kraja marta sresti svakog rukovodioca koji je tražio iole ozbiljniju količinu opreme, da bismo obezbedili horizontalnu pravičnost i racionalnost u kupovini.

Morate priznati da naučnici ne galame bez razloga...

Naravno. Ali samo ako u galami ima i argumenata, možemo da se razumemo i dogovorimo.

Čak i naše ubedljivo najuspešnije naučne institucije, kao što je Institut za fiziku, u sistemu projektnog finansiranja imaju problema sa režijskim troškovima. Da li je problem u rukovođenju ili u samom sistemu?

I jedno i drugo. Jasno je iz prethodnih ciklusa da nije bilo dovoljno novca za režije i za materijalne troškove. Svi su se dovijali. Ja sam toga apsolutno svestan. Ali, sada će svi napokon dobiti ne samo opremu, nego i potrošni materijal i režije. Pravimo sistem centralizovanih nabavki koji će omogućiti uštede i bolju dostupnost potrošnog materijala i sitne opreme.

U decembru je okončan veliki međunarodni arhitektonski konkurs za zgradu Centra za promociju nauke koji planirate da podignete u Bloku 39 na Novom Beogradu. Kada će početi izgradnja? Šta će biti sa Festivalom nauke?

Imamo nekoliko pojedinaca koji su kroz neverovatan entuzijazam pre četiri godine pokrenuli Festival nauke. On je bio inspiracija i dokaz da je potreban Centar za promociju nauke. Ali, vreme je da dignemo stvari na viši nivo. U toku su pregovori s arhitektom Volfgangom Čapelerom o nastavku izrade glavnog projekta. Početak pripremnih radova je planiran za jun. Paralelno se pripremaju i tenderi za eksponate i formira tehnička ekipa. Ideja je da taj kompleksni projekat, koji vodi Aleksandra Drecun, bude u potpunosti arhitektonski, infrastrukturno, ljudski i programski opremljen za školsku 2012/2013. godinu. U međuvremenu pripremamo dva komplementarna projekta. Jedan je autobus opremljen laboratorijama koji će krstariti Srbijom i promovisati nauku i budući Centar. S druge strane, u Svilajncu teku pripreme za izgradnju Prirodnjačkog centra koji je u programskom smislu integralni deo Centra za promociju nauke. On će biti fokusiran na pitanje porekla života, zemlje, dinosaurusa...

Nisu vas uopšte ozbiljno shvatili kad ste to najavili...

To je sudbina reformatora u Srbiji. Za mene je izazov da postanemo igrač, a ne objekat u ekonomiji znanja. Jedini način za to je da krenemo od najmlađeg uzrasta. Mi nemamo luksuz da izgubimo ni jedan jedini potencijalni talenat među ono malo dece, tih 63.000 beba koje se rode svake godine. Moramo da identifikujemo, da motivišemo i da opremimo svakog ko ima između 4 i 16 godina u Srbiji, a koji može postati naučnik, inženjer, visokokvalifikovani tehničar. Jednostavno, nema drugog bogatstva u ovoj zemlji do njih.

Pored Centra za promociju nauke, planirate da u Bloku 39 podignete i Centar za nanonauke. To je oblast u kojoj naša nauka postiže odlične rezultate, ali i jedna od najaktivnijih oblasti u svetskoj nauci. Da li tu zaista možemo biti konkurentni?

Budimo realni. Neke zemlje alociraju u jedan nanocentar i po pet ukupnih budžeta nauke u Srbiji. Moramo dobro da promislimo šta radimo. Otišli smo u najveći sličan evropski centar u Luvenu u Belgiji koji je krenuo tako što je flamanska vlada 1982. godine uložila 85 miliona evra. On danas ima godišnji profit od nekih 30 miliona evra. Samo 18 odsto njegovih prihoda dolazi iz državne kase, sve ostalo iz privrede. Današnja vrednost opreme tamo je blizu milijardu evra. Posle mnogo diskusija sa kompetentnim ljudima u zemlji i inostranstvu, naša odluka jeste da u Bloku 39 pored Centra za promociju nauke izgradimo takozvane zajedničke korisničke resurse (shared facilities) za nanonauke kao i za superračunarstvo. U njih ćemo alocirati između 40 i 50 miliona evra vredne opreme koja će biti na raspolaganju celoj našoj naučnoj zajednici, našoj privredi i međunarodnim partnerima. Došli smo do liste opreme koja može bukvalno katapultirati naše ekipe koje se bave materijalima u sam evropski vrh.

Jedan od prvih projekata koji će povući sredstva iz kredita od 100 miliona evra je izgradnja novih kapaciteta u Petnici.

Sredstva od šest miliona evra će obezbediti nov, moderan prostor od 17.000 kvadrata, kao i modernu opremu. Naši mladi talenti neće više biti u barakama nego u modernom smeštaju. Tako će bukvalno na svojoj koži osetiti da su prioriteti Srbije promenjeni, da su talenti sada u samom vrhu prioriteta nacije. Petnica je interesantan spoj jer je ona privatna inicijativa koja ima izuzetno veliki državni značaj.

U međuvremenu, šta će biti sa "Vinčom"?

Moram da kažem da za dva projekta nismo imali za sada dovoljno kapaciteta: reformu društvenih i humanističkih nauka i strateško repozicioniranje "Vinče". Veoma je zabrinjavajuću manjak naučnog podmlatka u domenu energije u našoj zemlji. Kada sam u maju prošle godine, na skupu u Sava centru, ušao na sastanak koji je bio posvećen energetici, teško je bilo naći osobu mlađu od 50 godina, kamoli jednu ženu. To je nedopustivo u našoj nauci koja je rodno ravnopravna. "Vinča" mora da se fokusira na primene nuklearne energije i generalno pitanje energetike. "Vinču" očekuje odlična budućnost.

Pored drugih, pokrenuli ste inicijativu učlanjenja u CERN. Kakva je situacija s tim?

Prošle nedelje sam uputio pismo generalnom direktoru gde sam potvrdio želju Srbije da uđe u postupak dobijanja statusa pridruženog člana kao put ka punopravnom članstvu. To je put koji će trajati tri do pet godina, s tim što je cilj Srbije da postane pridružena članica ove godine. Nalazimo se u grupi sa Izraelom, Turskom i Slovenijom. Nije loše biti u takvom društvu.

Formirali ste fond za inovacionu delatnost. Kako, međutim, možete povećati takozvana industrijska istraživanja?

Fond je dobio šest miliona donacija od EU. On do leta treba da investira u pet do deset domaćih start up-ova. Fond će igrati centralnu ulogu u godinama koje dolaze. Meni je veoma stalo da se pojave i da budu uspešni domaći tehnološki preduzetnici u Srbiji. Pravićemo partnerstva i sa međunarodnim tehnološkim firmama. Posetićemo razvojni centar Fijata, da ne budemo zemlja koja samo sklapa, već i postepeno koncipira automobile. Otvoriće se u našoj zemlji razvojni centar Lafarža, pregovaramo sa Štadom o otvaranju razvojnog biomedicinskog centra u Vršcu, pregovaramo sa Majkrosoftom i sa Hjulit-Pakardom. Privreda je sada prioritet jer ne možemo očekivati, kao što previše očekuje naučna zajednica, da sve što se tiče nauke i tehnologije bude podržano od strane države.

U tom okeanu postoje ajkule protiv kojih ćemo se teško boriti. Da li postoje neke oblasti gde mi dominiramo? Da li postoji mogućnost da, uz sve ove projekte, razvijemo i nešto što bi u budućnosti bila vrsta naučnog brenda Srbije – nešto na šta biste se fokusirali?

To je srž. Dve ključne reči naše strategije su: fokus i partnerstvo. Fokus zato što smo mali. Čak i ako bismo ceo budžet Srbije alocirali na nauku, i dalje bismo bili mali globalni igrači. Moramo birati teme, tamo gde imamo kritičnu masu. Drugo, ne možemo sami, čak i tamo gde smo se fokusirali. Potrebni su nam partneri.

Mislim da smo napravili jedan veoma veliki korak napred u poslednje dve i po godine. Međutim, još toliko mnogo posla je pred nama. Ali, nema druge. Mi imamo samo ljude i relativno pogodan geografski položaj. Birajmo. Ili ćemo da čekamo da Nemačka i drugi kojima su potrebni mozgovi samo dolaze i pazare ih kod nas, ili ćemo da se organizujemo i postanemo igrač. Mislim da je svima jasno za koju opciju se ja borim.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---