Berlin >

Spasavanje evra

Kriza evra je okončana – barem tako tvrde kancelarka Nemačke Angela Merkel i ostalih 16 šefova država i vlada evrozone. Posve neočekivano, oni su se proteklog vikenda sporazumeli oko "sveobuhvatnog paketa mera", koji bi trebalo da stabilizuje monetarnu uniju koju su uzdrmali rekordni dugovi i špekulanti, te da smiri finansijska tržišta.

Krizni fondovi za posrnule države kao što su Grčka i Irska biće povećani do 500 milijardi evra, a biće dozvoljena i osporavana kupovina obveznica u kriznim državama.

I protiv jednog i protiv drugog se vladajuća koalicija u Berlinu opirala nedeljama. Zašto je Merkelova u Briselu tako brzo popustila i nije – kao što je ranije najavljivala – odluku odložila do sledećeg sastanka na vrhu krajem marta, na kraju ni ona sama baš nije umela da objasni.

Očigledno da je pritisak tržišta postao isuviše jak, otkad je agencija za ispitivanje rejtinga Moody’s prošle nedelje još niže ocenila kreditnu sposobnost Grčke i Španije. Neposredno pred sastanak na vrhu, koji je počeo u petak, ponovo su se čule glasine da će i Portugalu uskoro biti potreban pojas za spasavanje. Vlada u Lisabonu je na to predstavila novi program štednje. Predlozi Portugala su na kraju olakšali dogovor o evro-paketu, objasnila je Merkelova.

Ostaje, međutim, nejasno koliko će Nemačka morati da uplati u fondove za spasavanje. Eksperti tvrde da bi Berlin trebalo da dâ garancije za 200 milijardi evra – do sada je bilo 123 milijarde.

Ostalo je otvoreno i da li će i Irska, kao što je bio slučaj kod Grčke, dobiti povoljnije uslove za već odobrenu pomoć EU. Merkelova se saglasila sa nižim kamatama i dužim periodom otplate za Grčku, tek kada se vlada u Atini obavezala da će privatizovati preduzeća za sumu od 50 milijardi evra. U slučaju Irske Merkelova očigledno hoće da postigne da se tamo povećaju porezi na preduzeća, koji su niži nego u drugim zemljama EU.

Poslanik zelenih u Evropskom parlamentu Sven Gigold bio je razočaran, jer evro-paket ne uzima u obzir ekološke i socijalne aspekte. Gigold je naročito oštro kritikovao uslove za Grčku: "Predlozi koje su svojevremeno objavljivale nemačke novine (Bild-Zeitung, prim. prev.) o privatizaciji grčkih ostrva da bi se napunila državna kasa, tako su dobili tužan epilog u nemačkoj evropskoj politici."

Neizvesno je i da li će nova pravila okončati krizu. Finansijska tržišta imaju dve nedelje da oforme svoja mišljenja i testiraju krizom obuhvaćene države kao što su Portugal i Španija. Jer će konačna odluka Evropske unije biti doneta tek 24. i 25. marta.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---