Politika i seks >

Domet političke erekcije

Ukoliko se onaj ko je uhvaćen "na delu" ne ponaša izazivački, postoje šanse da ostane na vlasti. Ukoliko ima nekoga na svojoj strani, bilo da je to bračni partner ili stranka uz čiju je pomoć došao na vlast, šanse za opstanak su još veće

Politički seks skandal naziv je za situaciju kada javnost sazna da je neki političar uhvaćen u nelegalnim ili nemoralnim seksualnim aktivnostima. Jedan takav trenutno potresa Italiju zbog aktivnosti premijera Silvija Berluskonija. Ipak, tvrditi da je Italija malograđanska zemlja te je stoga sada besna na Silvija Berluskonija, ne bi bilo tačno, jer birači od političara ne očekuju da budu sveci, nego da znaju gde je granica. Da Italija nije puritansko društvo koje se sada preterano zgražava nad Berluskonijevim seksualnim avanturama pokazala je smrt porno glumice Moane Poci 1994. godine. Pocijeva je umrla iznenada, posle kraće bolesti, za koju se pretpostavlja da je imala rak jetre, ali uzrok smrti do danas je ostao nepoznat široj javnosti. Iskrena žalost za Moanom koja je umrla u 33. godini nije bila pomućena činjenicom da je pokojnica bila porno diva, a na dugoj listi njenih ljubavnika bio je i Betino Kraksi, predsednik italijanske vlade. Kada se Kraksijeva afera sa porno-glumicom otkrila, ona nije naštetila ni Kraksiju, kome je mnogo više zamerana korupcija, a ni Italiji, i to je osnovna razlika u odnosu na aktuelnu aferu Silvija Berluskonija. Osim toga, Moana Poci nije bila maloletna, a Betino Kraksi joj nije platio za seks, niti se ponašao kao da za njega ne važe norme koje obavezuju obične ljude, kao što to danas radi Silvio Berluskoni.

A PRE TOGA: Čuvena plava haljina Monike Levinski sa belim mrljama koje je na njoj ostavio Bil Klinton prodata je nedavno na aukciji kao simbol seks skandala u Beloj kući koji je nadmašio čak i ono što smišljaju scenaristi telenovela. Sa današnje tačke gledišta može izgledati čudno da je afera dobila tolike razmere. Za kolosalnost ove afere zaslužni su Klintonovi politički oponenti, republikanci, koji su do maksimuma uveličavali aferu tvrdeći da je Bil Klinton urušio porodične vrednosti na kojima počiva Amerika. Njihov najveći problem je bio u tome što je sve vreme afere Hilari Klinton stajala uz svog muža. Osmeh prve dame u jeku seks skandala u Beloj kući možda je bio izveštačen, ali je tako ličnim primerom pokazivala da muževljevo neverstvo nije nešto što smatra bitnim. Bil Klinton je politički preživeo.

VRELE NOĆI U HLADNOM RATU: Takvu podršku nije imao Harold Makmilan koji je 1963. godine podneo ostavku na mesto britanskog premijera posle seks afere koja je potresla Veliku Britaniju. Konzervativna partija nije ga podržala i Makmilan je morao da podnese ostavku, iako učesnik u seks skandalu nije bio on, već ministar vojske u njegovoj vladi Džon Profjumo. On je na jednoj zabavi upoznao londonsku kol gerlu Kristinu Kiler. Njihova veza trajala je nekoliko nedelja, a onda ju je Profjumo, koji je bio oženjen – prekinuo. Kada se vest o Profjumovoj seks aferi pojavila u javnosti, sve bi se možda završilo na pikanteriji da ljubavnik Kristine Kiler nije bio i Jevgenij Ivanov, vojni ataše pri ambasadi SSSR u Velikoj Britaniji. Da bi se tačno razumela histerija koja je nastala oko toga što je Kristina Kiler bila istovremeno u vezi sa britanskim ministrom vojske i sovjetskim vojnim atašeom, treba imati u vidu da se sve ovo događalo u jeku hladnog rata i kubanske krize. Opsednutost špijunažom u to doba bila je toliko raširena da se javnost digla na noge tvrdeći da je bezbednost Velike Britanije ugrožena. Na saslušanju u parlamentu Profjumo je kazao da nije bilo ničeg nedoličnog u njegovom odnosu sa Kristinom Kiler, ali mu niko nije poverovao i štampa je nastavila da se bavi aferom. Četiri meseca kasnije, Profjumo je priznao da je lagao i podneo je ostavku na mesto ministra vojske. Sve to je do te mere urušilo ugled Makmilanove vlade, tako da je on oktobra 1963. godine podneo ostavku.

NE IZAZIVAJ: U seks aferi koja je potresla SAD 1987. godine ništa nije bilo preuveličano. Geri Hart bio je skoro siguran kandidat demokrata za predsednika SAD na izborima 1988. godine i mnogi su verovali da on može postati i sledeći predsednik SAD. Za ovog senatora iz Kolorada dugo se govorilo da nije veran ženi, a novinar "Njujork tajmsa" ga je zapitao da li je to tačno. Hart je odgovorio da je to laž i pozvao novinare da dokažu švaleraciju. Ova izazivačka izjava odštampana je 3. maja 1987. u "Njujork tajmsu", a tog istog dana Majami Herald je doneo vest da je manekenka Dona Ris viđena kako napušta Hartov apartman pošto je u njemu prenoćila. Hart je potvrdio da je Dona Ris bila u njegovom apartmanu, ali da tu nije prenoćila, da reporteri nisu videli kada je izašla na drugi izlaz i da je njihov odnos samo prijateljski. Hartova žena izjavila je da veruje svom mužu, a potom su mediji objavili fotografiju snimljenu na jahti na kojoj Dona Ris sedi Hartu u krilu. Posle toga, Hart je odustao od kandidature za predsednika SAD.

Zanimljivo je da se povodom ovog skandala oglasio i Sovjetski Savez, koji je saopštio da smatra da Hartov lični život ne bi trebalo da utiče na njegovu kandidaturu za predsednika SAD.

Izazivačko ponašanje, ovaj put prema pravosuđu a ne medijima, osvetilo se i još jednom političaru.

Moše Kacav bio je predsednik Izraela kada se u julu 2006. obratio za pomoć javnom tužiocu tvrdeći da ga ucenjuje jedna od njegovih službenica. Istraga je pokazala da desetak službenica tvrdi da ih je Kacav seksualno uznemiravao, a jedna ga je optužila i za silovanje. Policija je pretresla Kacavovu kuću i u više navrata ga saslušavala. Iako je tvrdio da su optužbe na njegov račun lažne, Kacav je, da bi izbegao urušavanje institucije predsednika Izraela, počeo da se uzdržava od obavljanja predsedničkih dužnosti prepuštajući ih Knesetu, izraelskom parlamentu. Pokušaj Kacavovog opoziva u Knesetu nije uspeo, ali je on ipak dao ostavku. Na kraju je došlo do nagodbe između njega i suda po kojoj je dobio uslovnu kaznu zatvora i morao je da plati odštetu dvema ženama. Međutim, Kacav je potom odustao od nagodbe, tvrdeći da tužilaštvo nema dokaze protiv njega, i zatražio je da mu bude suđeno. Sud u Tel Avivu ga je 30. decembra 2010. proglasio krivim zbog silovanja i seksualnog uznemiravanja. Sud još nije doneo odluku o kazni, a maksimalna sankcija bi mogla da bude 49 godina zatvora.

Navedeni primeri mogu poslužiti kao obrazac po kome političar može da preživi seks skandal. Ukoliko se onaj ko je "uhvaćen na delu" ne ponaša izazivački, postoje šanse da ostane na vlasti. Ukoliko ima nekoga na svojoj strani, bilo da je to bračni partner ili stranka uz čiju je pomoć došao na vlast, šanse za opstanak su još veće.

ŠVALER SILEDŽIJA: Za razliku od Bila Klintona, Silvija Berluskonija je supruga napustila posle javnog prepucavanja u kojima je otkrila da on nije bio na 18. rođendanu njihovog sina, ali je našao vremena da ode na proslavu punoletstva lepotice Naomi Leticije. Teško da će članovi Berluskonijeve Partije slobode ostati uz njega nakon što su gledali kako on za kandidatkinje za poslanice u Evropskom parlamentu predlaže anonimne lepotice bez ikakvog političkog iskustva. Sudski proces protiv Moše Kacava deluje bezazleno u odnosu na Berluskonijevo dosadašnje iskustvo sa sudom. Protiv Berluskonija se vodio ili se vodi čitav niz sudskih procesa, među kojima su i oni za poresku utaju, pranje novca i podmićivanje koji su zastareli ili je parlamentarna većina koju je on kontrolisao donela zakone koji su omogućili njihovu zastarelost. Ne može se reći da se Berluskoni prema medijima ponašao izazivački kao Geri Hart. Kao vlasnik Mediaset grupe, Berluskoni je medije koje poseduje koristio po svojoj volji, a prema ostalima je njegovo ponašanje bilo siledžijsko, tako da je on sa položaja predsednika vlade Italije pozivao oglašivače da bojkotuju medije koji mu nisu naklonjeni. Da je opoziv Bila Klintona uspeo, on bi uvek bio dobrodošao – makar na Kosovo jer ga tamo cene – za razliku od Berluskonija koji je vređao srpski jezik, finsku kuhinju, kineske komuniste, muslimane i još mnogo drugih, tako da u svoju odbranu ne bi mogao da navede ni to da ga u svetu razumeju bolje nego u otadžbini. Kako god da se završi Berluskonijev seks skandal, on nikada neće biti pominjan kao događaj iz koga se može naučiti nešto o seks aferama.

Čini se da je osnovni problem Berluskonijevog skandala u tome što se nameće pitanje kako je neko kao on dospeo na mesto predsednika italijanske vlade.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---