Politička instrumentalizacija Fejsbuka >

Svi predsednikovi prijatelji

Na Fejsbuku se okupljaju mladi ljudi, koji po pravilu nisu previše zainteresovani za politiku. Međutim, ako im se pristupi na mestu koje je njihovo "prirodno stanište", na način koji im je interesantan i uobičajen, od tih mladih ljudi može se napraviti armija simpatizera i glasača

Na Fejsbuku su svi političari prijatelji. Kako i ne bi bili, kad je to tako prirodno mesto za njih? Ovo je još pre tri godine dokazao Barak Obama, koji je u svojoj predsedničkoj kampanji internet iskoristio na sve zamislive načine. Njegov profil na Fejsbuku napravili su fanovi, ali su ga ubrzo, uvidevši kakav bi to resurs mogao postati, preuzele vođe Obamine kampanje.

Prvu izbornu kampanju zasnovanu na internet aktivnostima vodio je američki demokrata Hauard Din, dugogodišnji guverner Vermonta. On je 2004. u kampanji za demokratskog kandidata krenuo u pionirski "onlajn" pohod sakupljanja novca. "Mi slušamo. Obraćamo pažnju. Ako održim govor i blogerima se ne dopadne, sledeći put govorim drugačije", objašnjavao je tada Din za magazin "Wired", dodajući da su socijalne grupe koje su okupljale simpatizere bile dragocena podrška.

"NOVI PROSTOR": Din je tokom kampanje skupio mnogo više novca od ostalih demokrata – prikupljajući na "sitno", u proseku 80 dolara po donatoru, inkasirao je ukupno oko 50 miliona dolara. Takođe mu je pošlo za rukom i da angažuje mnogo više volontera za promociju stranke od ostalih. Međutim, ni to mu nije pomoglo – kažu da je glavna mana njegove kampanje bila to što se suviše koncentrisao na internet.

Obama je četiri godine kasnije učio na Dinovom slučaju – nije zaboravio ni konzervativne glasače kojima se obraćao uživo i preko TV-a. No, dobar deo kampanje i on je vodio na društvenim mrežama, posebno na Fejsbuku. Do danas je njegov profil na Fejsbuku "lajkovalo" blizu 19 miliona fanova.

To mesto je kao stvoreno za lobiranje bilo koje vrste, a idealno je za vođenje kampanje: na Fejsbuku se najbrže vidi šta ljudi misle o nekoj akciji, govoru, potezu – oni "lajkuju" ili kritikuju, raspravljaju se i postavljaju pitanja, pokazujući šta im je bitno. Komunikacija je brza i teče u svim pravcima – ne razgovara samo političar sa simpatizerima već i simpatizeri međusobno, i tako se stvara čvršća zajednica.

Drugo, na Fejsbuku se okupljaju mladi ljudi, koji po pravilu nisu previše zainteresovani za politiku. Međutim, ako im se pristupi na mestu koje je njihovo "prirodno stanište", na način koji im je interesantan i uobičajen, od tih mladih ljudi može se napraviti armija simpatizera i glasača.

Kampanjom na Fejsbuku se jednostavno upravlja, ona može vrlo precizno da se dozira, a dosta toga se može – ako je potrebno – uspešno cenzurisati. Političari koji imaju Fejsbuk profil i aktivni su na njemu (ili je makar neko drugi aktivan umesto njih), "kul" su i "trendi", a još i stavljaju do znanja da im je tehnologija bitna. Oni su prijatelji svima koji to žele. Treba li još neki razlog u prilog upotrebe Fejsbuka u političke svrhe?

Međutim, kada je politika jednom uplovila u društvene mreže, korisnici Fejsbuka uvideli su da mogu i bez političara i njihovih PR-ova. Shvatili su da ne moraju samo da gledaju i čitaju ono što im političari serviraju – počeli su da na jednako jednostavan način vode svoju politiku. No, taj Fejsbuk aktivizam prvo je bio povezan sa akcijama druge prirode, poput humanitarnih. To smo imali prilike da vidimo nakon velikog zemljotresa na Haitiju, kada su Fejsbuk i druge društvene mreže iskorišćene za komunikaciju o tome šta se u tom trenutku događa. Te informacije širile su se mnogo brže nego kroz klasične medije. Takođe, Fejsbuk je značajno doprineo da se prikupe velika sredstva za pomoć stanovnicima Port o-Prensa.

FEJSBUK REVOLUCIONARI: Poslednjih meseci Fejsbuk je sredstvo revolucionara. Od njega su krenule, ili su se zahvaljujući njemu bar rasplamsale mnoge pobune. Na primer, ovogodišnja pobuna u Egiptu bila je, između ostalog, bunt Fejsbuk generacije koja je kroz grupu pokreta mladih "Šesti april", na ovoj socijalnoj mreži pozivala na proteste. "Šesti april" postoji tri godine i bori se za demokratizaciju i slobodu govora, a protiv je autoritarnog režima. Trenutno ima oko 105.000 članova koji su uključeni u debatu na Fejsbuk stranici gde se ujedno informišu o rezultatima i planovima za borbu. U njihovom slučaju najvažnije je bilo to što mogu da komuniciraju bez cenzure, slobodno i u realnom vremenu.

Na sličan način, odnosno sa sličnog mesta, pokrenuti su i protesti u regionu – u Hrvatskoj je Fejsbuk poslužio za organizovanje događaja koji su u početku imali slab odziv, da bi kasnije narasli u ozbiljniju uličnu pobunu. U Crnoj Gori je nešto slično počelo ove nedelje (vidi okvir "Protest u susedstvu") i deluje kao da bi moglo da naraste.

"Fejsbuk demokrate" ne bore se, međutim, samo za drugačiju vlast. Postoji niz vrlo popularnih grupa koje zahtevaju, na primer, podršku u borbi protiv roditeljskih zabrana i kažnjavanja, podršku za borbu protiv ilegalnih emigranata u Americi, podršku za bojkot velikih međunarodnih korporacija, podršku za borbu protiv fašizma... Naravno, mnogi od tih ljudi ne zalažu se zaista za pomenute ciljeve – pre pokušavaju da utroše vreme i da urade nešto što bi njihovi prijatelji "lajkovali".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---