---

Lisica i ždral u prilici su da doista bez dozvole, autorizacije i blagoslova prvi objave stenograme razgovora u Drugoj otadžbinskoj upravi

Sv. Toma: Blagosloven neka bude dan kad mi je anđeo blagoporučio: "Tomislave, ne prinosi ustima ni mrvu hleba, ni kaplju vode, dok Srbiju ne izbaviš iz ropstva..."

Ini: Šefe, u interesu Srbije je da se odmorite...

Ini: Ta nje radi ste i dopali komice, daleko joj lepa kuća...

Sv. Toma: Pa jeste, ma koliko kontrolisana bila ipak može da ispadne put bez povratka...

Ini: Ali si nam se vratio, i sad se samo odmaraj, vođo....

Ini: Svima koji su razumeli tvoj podvig stranka je zahvalila...

Ini: Dušmanima, đavolovim šegrtima i režimskim slugama natrljali smo nos...

Ini: Aca je ukorio i Svetu materu...

Ini: Rekao je da iz Crkve stižu glasovi koji nam nisu po volji...

Ini: Crkva je rekla da mučiti telo nije hrišćanski...

Ini: A onda si naprečac postao hrišćanin broj jedan, sećaš se ko ti je sve dolazio?...

Ini: Onaj zbog koga si život svoj prežalio...

Sv. Toma: Sećam se kao kroz maglu. Hvala što mu niste dozvolili da usisava, kad bubna opna dehidrira i najmanji šum jači je od jerihonskih truba!

Ini: Pamtite šta ste mu rekli o VMA?

Sv. Toma: Šta?

Ini: Pa ono, da nećete u ustanove koje on kontroliše, nego ćete u privatnu kliniku, da pacijent koga su imali ne bude sam za Uskrs...

Sv. Toma: To sam rekao?! Mora biti da još nisam bio dehidrirao, duh mi je još znači bio na zavidnoj, standardnoj visini...

Ini: Sveštenici i lekari zajedno su bdeli i nad tvojim organizmom i nad tvojom dušom...

Ini: Došlo im je da ne kažem odakle u glavu za koga se izgladnjuješ i presahnjuješ

Ini (svi): Da Srbija ne bude nikad gladna i žedna...

Ini: Kao što se Sin Gospodnji žrtvovao za ondašnje ali i buduće čovečanstvo, tako si ti sam sebe razapeo za srpski rod...

Sv. Toma: Ali i za ostale građane Srbije, koje god vere i nacije bili, to ne zaboravite!

Ini: Ne zaboravljamo naravno, a neće zaboraviti ni korisnici ovog tvog podviga kad bude kucnuo čas da zaokružuju mučenike koji će predvoditi Srbiju...

Ini: Šefe, možda nije trenutak, ali dolazili su i ovi iz Ginisove fondacije...

Ini: Dvaput si se pričestio za tri dana...

Ini: Crkva je žertvu tvoju priznala kao punopravan, pravosnažan post, a dosad nam se javilo skoro četiri hiljade gojaznih ljudi koji bi da pođu tvojim blagoslovenim stopama...

Ini: Evo šta piše jedan Banaćanin koji je nekad bio uzor vitkosti a danas ne može da zakopča nijednu svoju košulju: "Znam da nisam jedini, ali želeo bih da gladujem i žeđujem pod budnim okom savremene medicine i savremene crkve te da u rekordnom roku skinem sedam i po kila..."

Ini: Gospođa koja je dvaput bila u "Čigoti" i oslabila ukupno četiri kilograma evo šta piše: "Put Svetog Tome je put sviju nas čiji se metabolizam usporio a apetit se razvio preko svake hrišćanske mere. U nekoliko navrata pokušavala sam da živim bez zalogaja hrane, žeđovanje mi, priznajem, nije palo na pamet, ali i to gladovanje nije potrajalo nikad više od jednog ili dva dana, ubrzo bih pregrešila i navalila na jelo još više nego pre tog žalosnog pokušaja. Do fijaska dolazi iz dva razloga: živim sama, i ako mi pozli neće biti nikoga da mi pritekne u pomoć. Drugo: pošto nemam nikakvu medijsku pažnju, nemam ni društvenu obavezu da u tom mom ličnom štrajku istrajem. Kad se zavetuje pred celom državom, kad nad njegovom dijetom bdiju i najbolji lekari i ceo crkveni vrh, čovek dobija snagu koju pojedinac u osami jednosobnog stana jednostavno nema."

Sv. Toma: Hteo sam samo da ubrzam izbore, a koliko sam dobra doneo Srbiji!

Ini: To ti priznaje i staro i mlado, u stranku se, mada je praznik, učlanilo dvanaest novih članova...

Ini: Na prvi pogled nije mnogo, ali broj dvanaest je sto puta simboličniji nego na primer sto četrdeset sedam...

Sv. Toma: Sve je to lepo, nego ne kažete mi kako u miloj Evropi gledaju na moje podvižništvo...

Ini: Iskreno, isprva su naseli slugama režima da ne kažem čijeg, ali smo mi baš njegovu doktrinu okrenuli na našu vodenici i tvoj veličanstveni mukotrp predstavili kao naš identitet.

Ini (svi, smeju se): U Evropu da – ali sa naši identitetom!

Sv. Toma: Ovaj trijumf duha, volje i ljubavi za Srbiju daje mi krila za nova ispaštanja: želim da stojim na simsu, ne mogu go, ali umotan u srpsko platno samo oko pasa; stojim na simsu neke višespratnice dok ne obamrem, ovi koji ne daju Srbiji da glasa neka dole postave vatrogasce sa onim gumenim ćebetom, a ako ih nije stid neka puste da tresnem o beton...

Ini: Nemojte, šefe, još to sa simsom, dok vam se ne povrati vaša snaga...

Sv. Toma: Ili da budem u ledenoj vodi dok mi ne otkažu vitalne funkcije, ali ne da mi se u Skupštini montira kada i da se tu iz restorana donose kofe i kofe sa ledom, nego da sam u Dunavu, do pojasa zakopan u pesak, u srpski mulj kod Ratnog ostrva, da me struja ne odnese...

Ini: Odlična ideja, ali ne treba da žurimo, ovo što ste postigli do Velikog petka slava je velika i potrajaće nam do izbora!

Sv. Toma: ...voda da mi dopire do usana, na Kalemegdanu teleskopi kao u Empajer Stejt Bildingu: publika gleda moje lice kako ga zapljuskuju talasi kad god prođe neki šleper i kladi se da li sam umro ili sam zadremao...

Ini: Brzo patrijarha i glavnu sestru, šef opet ima vizije!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---