---

Vreme Evrope (7) >

Umrežavanje filmskih industrija

U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope

Najnovija vest glasi da će na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu, u programu "Izvestan pogled", biti zastupljena i srpska kinematografija. Film rumunskog autora Katalina Mituleskua Loverboy, inače koprodukcija kompanija iz Rumunije, Švedske i Srbije, biće prikazan u zvaničnoj selekciji ovog najprestižnijeg festivala u Evropi. Druga vest kaže da je za program "Izvestan pogled" kao predsednik žirija najavljen slavni filmski stvaralac Emir Kusturica.

Pogledamo li unazad, videćemo da je domaća kinematografija ovoj zemlji decenijama obezbeđivala i ugled i novac. Slavna "holivudska" vremena "uzmuvana" posetama svetskog glumišta i režije, producenata, scenografa, tehničara, brisala su sve granice između nas i Zapada i već tada prilično otvoreno društvo i kinematografiju učinila još savremenijim i još otvorenijim. Sunovrat se dogodio mnogo kasnije, devedesetih, zajedno sa ratovima, sankcijama i nemaštinom, nakon čega se i dalje nastavila nebriga i svojevrsno rasturanje srpske kinematografije. Država se, nažalost, već dugo ponaša kao da kinematografiji neće vratiti ništa od onoga što je od nje toliko decenija uzimala, ni ugled ni novac.

Zakon o kinematografiji, koji bi definisao i uredio sve elemente, i koji je već pripremljen – nikako da se donese. U međuvremenu, bioskopi su rasprodati, Institut za film asimilovan je u novo "državno" telo "Filmski centar Srbije", jedan od najvećih i najboljih filmskih studija u Evropi "Avala film" već dve decenije prepušten je zubu vremena i samo se čeka trenutak kada će biti rasparčan u zemljišne kvadrate i prodat. Jedinu filmsku laboratoriju koju ima, doduše privatnu, država ne pomaže iako joj to svako malo obećava, a filmske stvaraoce finansira sa mnogo manje sredstava od odobrenih 2,4 miliona evra što je takođe najmanje izdvajanje za kinematografiju u odnosu na okruženje. Čak je i Rejf Fajns, koji je svoj film Koriolan producirao u Srbiji, poručio državnim organima da strani producenti koji rade u okruženju imaju neuporedivo više olakšica koje privlače strani kapital.

U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope.

Kod nas broj snimljenih filmova raste. U poslednjih nekoliko godina koje se poklapaju sa članstvom Srbije u glavnom evropskom filmskom fondu "Eurimaž", broj koprodukcija čini 25 do 40 odsto ukupne proizvodnje dugometražnih filmova. Samo "Eurimaž" je do sada podržao proizvodnju 20 filmova iz Srbije, većinskih ili manjinskih koprodukcija. To je zavidan bilans međunarodne filmske saradnje za jednu zemlju čak i po evropskim standardima. Efekti te saradnje mnogo su veći od samih ulaganja, a to se odražava i na producente, stručnjake i umetnike koji ne prolaze samo kroz živi transfer znanja nego i kroz međusobni transfer kreativnosti.

Takođe, nadolazeća generacija umetnika sve je prisutnija na raznim evropskim festivalima, čak i sa svojim niskobudžetnim, ali posve originalnim ostvarenjima. Tako se među vestima od prošle i ove godine moglo naći i sledeće: da je za najbolji dugometražni film Filmskog festivala "Grossmann" u Sloveniji proglašen Život i smrt porno bande mladog reditelja Mladena Đorđevića iz Srbije, koji je već bio osvojio nagrade na festivalima u Brazilu i Kanadi; da je film Srđana Koljevića Žena sa slomljenim nosem dobio najznačajnije priznanje filmskog festivala u Cirihu; glumica Hana Selimović dobitnica je nagrade za najbolju žensku ulogu u filmu Beli beli svet Olega Novkovića, na Internacionalnom filmskom festivali Pau u Francuskoj; dokumentarac Mile Turajlić Cinema Komunisto proglašen je za najbolji Filmskom festivalu u Trstu; a Tilva Roš Nikole Ležaića osvojio je 11 filmskih nagrada na festivalima u Sarajevu, Moskvi, Portugalu, Holandiji...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---