Više od igre >

»Balisti« protiv »Grobara«

Da mi je neko pre dvadeset godina u Jugoslaviji pričao da ću pisati o atmosferi u Makedoniji uoči susreta između srpskog i makedonskog šampiona u fudbalu u kvalifikacijama za Ligu šampiona Evrope, sigurno mu ne bih poverovao. I, iako bih i tada, čak i kao okoreli zvezdaš, lako mogao da poverujem da je srpski šampion jedan Partizan, podatak da će njegov protivnik biti FK Škendija iz Tetova bio bi u sferi fantastike. Ali, na Balkanu je kao i u politici, i u sportu, a posebno u fudbalu, uvek bilo – sve moguće

Žrebom u Nionu je određeno da tetovski crveno-crni (boja koju je na dresovima decenijama u Prvoj i Drugoj ligi Jugoslavije nosio skopski Vardar, najpoznatiji klub iz Makedonije) budu rivali beogradskih crno-belih sledeće nedelje na renoviranom Gradskom stadionu u Skoplju, koji će pod novim imenom "Arena Filip II" ugostiti 35.000 navijača. Klub Škendija, koji su osnovali 1979. tetovski etnički Albanci, svoje utakmice kao domaćin igra na Gradskom stadionu u Tetovu, čiji je kapacitet oko 15.000 gledalaca i na kom je u nekadašnjoj Prvoj ligi SFRJ igrao FK Teteks. U nezavisnoj Makedoniji Škendija je češće bila u centru pažnje medija zbog nastupa svojih navijača, nego zbog uspeha igrača. Ali ove sezone, pod rukovodstvom predsednika Nurimana Šaćirija i šefa stručnog štaba Ćatipa Osmanija Ćate, jedne od tetovskih fudbalskih legendi, koji je igrao za Ljuboten, Teteks i Škendiju i zahvaljujući štedrom sponzorstvu firme Mesi Grup, odnosno podršci austrijskog biznismena slovenačkog porekla Martina Petudšnika, klub je izbio u prvi plan. Ove sezone Škendija je osvojila šampionsku titulu u Prvoj makedonskoj ligi. I to veoma nadmoćno! Sa 21 pobedom iz devet nerešenih rezultata, i sa samo tri poraza, uz gol razliku +42, sa 11, odnosno 12 bodova ispred glavnih konkurenata Metalurga iz Skoplja i Renove iz sela Džepčište. Ipak, kolika je realna fudbalska vrednost makedonskog šampiona po evropskim kriterijumima, teško je proceniti zbog katastrofalne situacije u makedonskom fudbalu godinama unazad.

Reprezentacija Makedonije nema selektora, ove godine je imala najniži plasman na rejting listi FIFA od 1995, jer su je neuspesi u kvalifikacijama za evropska prvenstva srozali na 98 poziciju. S druge strane, Škendija je bila ubedljivo najbolji tim u makedonskom prvenstvu sa impresivnom serijom pobeda koja zaslužuje poštovanje, ali je to ipak liga iz koje su ove godine ispale legende kao Vardar i Pelister. I dok će bitoljski klub ostati drugoligaš, neviđenim kalamburom, uz saučesništvo i rukovodstva FFM-a, Vardar je izveo fuziju sa novim prvoligašem Miravci iz istoimenog sela, pa će, iako su bili šampioni, Miravci i dalje igrati u Drugoj ligi, a bleda senka nekadašnjeg "nacionalnog ponosa" će pod, novim imenom Vardar 1947, ostati u Ligi iz koje je na zelenom terenu – zasluženo ispao. U takvom haosu na domaćem planu, susret sa srpskim šampionom ce biti prva prava provera vrednosti Škendije.

Njeni igrači su mahom nepoznati srpskoj javnosti. Jedini stranac, Srbin Vladimir Nikitović, koji je uz nekoliko manjih klubova ranije igrao i za Radnički iz Kragujevca, priča da je u Tetovu proveo najbolju godinu svoje karijere, bio odlično prihvaćen i da "publika na stadionu u Tetovu stvara fantastičnu atmosferu". Nije tajna da su i gromoglasni navijači dobrano doprineli uspesima kluba, pa je i sportski direktor kluba Besir Šakiri prilikom spektakularne proslave titule u Tetovu, koja je u jeku kampanje za prevremene parlamentarne izbore bila obojena u crveno-crno, odao posebno priznanje navijačkoj grupi "Balisti". Ali, i pored spornog imena grupe (u II svetskom ratu "Balisti" su bili članovi kolaboracionističke organizacije Bali Kombetar, koja je sarađivala sa fašističkim okupatorima i ostala upamćena po zločinima nad etničkim Makedoncima i albanskim komunistima), najveći problem je deo navijača koji izazivaju incidente, politizuju utakmice i raspiruju međunacionalnu mržnju. Tako su, jednom prilikom, na susretu protiv Teteksa u Tetovu sudiji, živu glavu i bukvalno spasavali štitovi specijalaca, a u drastičnijem slučaju, na utakmici sa Napretkom u Kičevu, "Balisti" su skinuli s jarbola makedonsku zastavu i na njeno mesto postavili albansku. Kad se ovaj bekgraund "Balista" kombinuje sa "uspesima" huligana među "Grobarima", postaje jasna bojazan trezvenih ljubitelja fudbala u Skoplju i Beogradu da se Partizanu ne ponovi "Zrinski" u Skoplju! I dok istinski ljubitelji fudbala strahuju da se divljanje navijačkih grupa sa interneta ne prenese na beogradske i skopske tribine i da ne dođe do situacije da se fudbalski meč srpskog i makedonskog šampiona pretvori u šovinistički karneval u kojem će "Komite" iz Skoplja i "Vojvode" iz Tetova navijati za srpski, a "Plisovi" ("Kečići") iz Prištine za makedonski tim, sportisti bi – da igraju fudbal i da se nadmeću na terenu.

"Protivnik je jak, ali hoćemo da se nadigravamo, nećemo se predavati, ne bojimo se protivnika", izjavio je napadač Škendije Ersen Sali. "Incidente nećemo i učinićemo sve da ih ne bude", izjavio je predsednik Škendije Šakiri.

I dok "Komite" tvrde da je besmisleno misliti da bi mogli navijati za Partizan, socijalne mreže se i dalje usijavaju. Ili, kako je opisao situaciju kolumnista skopskog "Dnevnika" Daut Dauti: "A kako u životu tako i u sportu, stvari nisu uvek crno-bele. I u ovoj srpsko-albanskoj utakmici stvari su pomešane. U Škendiji je jedan od najboljih igrača – Srbin (igraju i Makedonci), a u Partizanu je trener mladih fudbalera – legenda bivše Jugoslavije Dževad Prekazi, Albanac! Zamislite sad, da među 'albanske Srbe' i 'srpske Albance' ulete makedonske 'komite' i 'vojvode'! Pod čijom li zastavom?"

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---