1.

Portret savremenika – Zdravko Ponoš: Inženjer sa činom generala (Vreme 1610)

I sam nagoveštaj da bi bivši šef Generalštaba mogao da bude zajednički predsednički kandidat više opozicionih partija izazvalo je pravu hajku prorežimskih medija. Čovek sa "inženjerskim mozgom", sa vojnički jasnim, konciznim i staloženim nastupima, mogao bi da se ispostavi kao ozbiljan takmac Aleksandru Vučiću
 

2.

Portret savremenika – Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji: Robusniji kadar na Dedinju (Vreme 1607)

Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja
 

3.

Portret savremenika – Nebojša Bakarec: Beskrajni pad anđela i pesnika (Vreme 1598)

Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
 

4.

Portret savremenika – Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo: U sukobu sa samim sobom (Vreme 1597)

Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
 

5.

Portret savremenika – Darko Glišić: Čovek crnih džipova i sigurnih glasova (Vreme 1592)

Put do istinski slobodnog i tajnog glasanja u Srbiji ni izdaleka se ne nazire, a za to vreme prvi operativac SNS-a Darko Glišić ostaje gospodar izbornog terena. Još uvek niko nije ni blizu toga da zamišlja kako on, kao deklarisani ljubitelj strane rok muzike, na kraju jednog sasvim posebnog izbornog dana tužno i usamljeno pevuši: This is the end, my only friend, the end
 

6.

Portret savremenika – Bratislav Bata Gašić: Čovek koji zna da čuva tajne (Vreme 1580)

Istraživački centar Krik objavio je da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je "Gašić kod njega na kazanu", što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa ovim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje "čuvene" Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila
 

7.

Portret savremenika – Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS-a: Čovek bez svojstava (Vreme 1575)

I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
 

8.

Zlatan Ibrahimović – Ibrakadabra i priče za laku noć: Drago mi je zbog mog starog (Vreme 1575)

"Želim da poručim svoj deci da razmišljaju, posebno deci koja osećaju da su različita i drugačija od ostalih, koja se uvek ne uklapaju u sredinu ili na neki način bivaju odbačena. U redu je ne biti kao drugi. Nastavite da verujete u sebe. Meni se to isplatilo, uprkos svemu" – Zlatan Ibrahimović
 

9.

Portret savremenika – Igor Žeželj: Multimilioner pre pedesete (Vreme 1574)

Od buntovnog studenta i pomoćnika direktora Parking servisa, preko Crvene zvezde, do vlasništva 41 medija i zvanične neto dobiti u 2019. od 127,6 miliona dinara. Čudnovati, milionski poslovi sa državnim Telekomom u mnogome su doprineli strmoglavom poslovnom uzletu Igora Žeželja
 

10.

Portret savremenika – Milomir Marić: Lice televizijskog cinizma (Vreme 1572)

Iako drži do političke nekorektnosti, koja se uspinje do uličnog prostakluka – što bi možda i imalo šarma u nekoj uređenoj zemlji, a ne u Srbiji, gde je pristojnost češće izgred nego pravilo – nikada na meti Marićeve kritike neće biti režim Aleksandra Vučića. U svojim emisijama utvrđuje i reprodukuje ovdašnju mejnstrim priču o tome kako je Srbija zapravo nevinašce koje se nije snašlo posle pada Berlinskog zida, relativizujući njenu politiku tokom devedesetih. Ponekad ugosti i one koji u tom smislu i nešto drugačije misle, ali uglavnom sa namerom da ih ismeje