1.

Kina – Era Si Đinpinga: Veliki kormilar (VREME 1611)

Nedavno predstavljena Rezolucija o istoriji KP Kine je osnova za ideološku orijentaciju partije u narednom periodu. Kineska komunistička partija ima više od 95 miliona članova. Od članstva će se tražiti da dobro prouči ovaj partijski dokument i da ga se pridržava. Tu, pored ostalog, piše: "Neophodno je odlučno podržati centralnu poziciju druga Si Đinpinga u Partiji, autoritet Centralnog komiteta i jedinstvo rukovodstva kako bi se obezbedilo da svi partijski članovi deluju kao jedan"
 

2.

Kina i SAD – Diplomatija talaca: Povratak gospođe Meng (Vreme 1605)

Na Kineze se više ne može primeniti latinska poslovica o Jupiteru i volu. Ne pristaju na podređen položaj. Rivalstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama se zaoštrava, mada je teško, gotovo nemoguće srušiti mnogobrojne mostove podignute u poslednjih pedeset godina. Zato priča o Huaveju nije završena. Ona se nastavlja, ali po kineskim pravilima igre
 

3.

Pacifik – Borba za prevlast: Trojni pakt protiv Kine (Vreme 1603)

Trojni pakt SAD, Britanije i Australije, dogovoren na nedavnoj onlajn konferenciji šefova ovih država, Kinu ne pominje, ali je jasno da je reč o novom potezu uperenom protiv Pekinga u pokušaju da se zadrže, otežaju ili uspore kineski ekonomski i vojni napredak i širenje političkog uticaja u svetu
 

4.

Sto godina Komunističke partije Kine: Crvena zvezda nad Kinom (Vreme 1592)

Mao Cedung, jedan od osnivača kineske KP, rekao je kasnije da izuzev nekih studenata koji su učili u inostranstvu, niko nije znao šta je to marksizam. Prva marksistička knjiga, Komunistički manifest, prevedena je u Kini tek 1908. i to u fragmentima. Mao ni ta izdanja nije video, a ako ih je i video, nije, kaže, na njih obraćao pažnju. Marksizam je uoči stvaranja KP za Kineze bio nepoznat. Kada su, kasnije, preveli Kapital, koji revoluciju polaže u ruke proleterijata, Kinezi su izmislili nov pojam "pojedinci bez svojine", jer radničke klase nije ni bilo. Pod onima "bez svojine" podrazumevali su seljake koji su bili udarna pesnica kineske revolucije
 

5.

Tibet: Beli papir, crna prošlost, svetla budućnost (Vreme 1586)

Više niko ne pominje samostalnost Tibeta. Čak je i dalaj lama odustao od tog zahteva. Nema načina da se od jedne svetske sile odvoji teritorija tri puta veća od Nemačke. Pored toga, kroz istoriju u vazalskim odnosima sa Kinom a sada sa statusom autonomnog regiona, Tibet nikada nije bio posebna država
 

6.

Kina – Svetska ekonomska sila broj jedan: Američki san i kineska java (Vreme 1573)

CIA je potvrdila da su Kinezi ostvarili staru, nekada utopijsku, ali uvek revolucionarnu Mao Cedungovu parolu "stići i prestići Ameriku": Kina je postala prva ekonomska sila sveta
 

7.

Kultura sećanja – Kina, pedeset vekova kasnije: Pad Središnjeg carstva (Vreme 1572)

Posle brojnih pobuna sa desetinama miliona žrtava, jedan banalan slučaj je pokrenuo pad pet hiljada godina starog carstva
 

8.

Kultura sećanja – Kina pre 45 godina: Noć kad je umro Mao (Vreme 1571)

Dve i po hiljade kilometara od Pekinga, Deng Sjaoping je odložio karte i uzeo slušalicu u ruke: znao je ko ga zove. Te noći maršal Je Đijening je nekoliko puta prekidao Dengovu uobičajenu partiju karata. Ovog puta bio je kratak: "Umro je." Zavera za preuzimanje vlasti posle smrti Mao Cedunga ušla je u završnu fazu
 

9.

Kina – Razorne poplave: Šljivine kiše nad Jangceom (Vreme 1548)

Kinezi su navikli na monsun. Hrana se kvari, odeću prekrije plesan. U kineskom jeziku reč "plesan" izgovara se isto kao "šljiva". Zato Kinezi za monsunske kiše koriste lepši, literarni naziv: "šljivine kiše". Iskustvo ih uči da posle monsuna sledi dobar rod šljive
 

10.

Kinesko-američki odnosi: U slobodnom padu (Vreme 1543)

Amerika se do sada nije suočavala sa zemljom poput Kine – ogromnom, snažnom državom sa ubrzanim ekonomskim, vojnim i tehnološkim rastom, koji praktično nema granica. Kina je dovoljno jaka da odgovori na sve američke pokušaje – od vojnih, koji nisu isključeni, do strateško-ekonomskih i globalno-političkih