1.

Etiopija – Građanski rat: Osveta učenika Envera Hodže (Vreme 1610)

Posle više od godinu dana unutrašnjih oružanih sukoba, etiopska vlada je 2. novembra proglasila šestomesečno vanredno stanje i naložila stanovnicima u Adis Abebi da se pripreme za odbranu glavnog grada prema kome sa severa prodiru tigrajski pobunjenici. Oni su već zauzeli strateške gradove Desi i Kambolča u državi Amhara
 

2.

Puč u Sudanu: Između vojnih frakcija i civilnih reformatora (Vreme 1609)

U proteklih šest decenija u Sudanu je bilo 35 uspešnih ili propalih državnih udara. Generali ovog puta obećavaju da će pripremiti zemlju za demokratsku tranziciju. Problemi su, međutim, mnogo dublji
 

3.

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovori sa Vladimirom Velebitom (III): Sa Zapadom protiv SSSR (Vreme 1608)

Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći
 

4.

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom (II): Igra datuma i senki (Vreme 1607)

Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine
 

5.

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom: Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju (Vreme 1606)

Vladimir Velebit je u Vašingtonu važio za prozapadnog čoveka u Titovom najbližem okruženju. Na ovom mestu prvi put objavljujemo njegovu priču o tome kako je na početku hladnog rata došlo do vojne i obaveštajne saradnje komunističke Jugoslavije i SAD kao "lidera slobodnog sveta". A sve je počelo na noćnim, mondenskim sedeljkama u neformalnom centru moći Džordžtaunu, na koje su Velebita uveli njegovi američki ratni drugovi
 

6.

Kultura sećanja – Jugoslovenska bliskoistočna diplomatija: Mirotvoračka misija Josipa Broza Tita (Vreme 1605)

Sedamnaestog septembra 1978. u Kemp Dejvidu je potpisan istorijski mirovni sporazum između Egipta i Izraela. Ovoj kulminaciji na javnoj diplomatskoj sceni prethodili su višegodišnji tajni napori Tita i predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Nahuma Goldmana da se nađe rešenje za mir na Bliskom istoku
 

7.

Globalizacija džihada (III): Veliki strateg (Vreme 1603)

Arhitektom savremenog "globalnog džihada" može se smatrati Mustafa Setmariam Nasar, poznat kao Abu Musab al Suri (na slici iznad). On je još pre dve decenije pisao da će sledeću fazu džihada obeležiti terorizam koji će izvoditi pojedinci sa krajnjim ciljem uspostavljanja islamske države. Njegova teorija bila je primenjena u praksi
 

8.

Globalizacija džihada (II): Azamova fatva (Vreme 1602)

Amerikanka iz džet seta Džoan Hering, kongresmen, pijanac i švaler Čarli Vilson, "duhovni otac arapskih Avganistanaca" Abdula Azam, komandant mudžahedinske armije Džalaludin Hakani ili Osama bin Laden bili su neki od protagonista u avganistanskom trileru koji je doveo do širenja borbenog džihada po celom svetu. Američka "velika igra" protiv SSSR iz tog vremena iznedrila je današnje talibane pred čijim naletima su se američke trupe povukle posle dvadesetogodišnje okupacije Avganistana
 

9.

Globalizacija džihada (I): Rađanje svetih ratnika iz Hladnog rata (Vreme 1601)

Avganistan se može smatrati kolevkom fenomena koji se naziva "globalni džihad". Američko neslavno povlačenje iz Avganistana i prepuštanje vlasti talibanima pred dvadesetu godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. posledica je pola veka duge evolucije "globalnog džihada" koji se prilagođava promenama u svetu i čiji se kraj ne nazire
 

10.

Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (II): Hobotnica korupcije i podmićivanja (Vreme 1595)

Neravnoteža u trgovini bila je slična današnjoj. Evropska potražnja za kineskim čajem, svilom i porcelanom neprestano je rasla. Kina je bila relativno samodovoljna i skoro da nije bilo zahteva za evropskim robama. Taj disbalans je Britanija otklonila na jedinstven način – nametnula je Kini obavezu uvoza njenog opijuma koji se proizvodio u Indiji