31.

Dezinformisanje javnosti: Proizvodnja laži kao biznis (Vreme 1551)

Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo
 

32.

Religija i pandemija: Pomažete li bližnjem svom (Vreme 1550)

U zajedničkom dokumentu Svetskog saveta crkava i Papskog veća za međureligijski dijalog, hrišćani se pozivaju da budu tu za svoje komšije, da nađu načina da svedoče patnju, odnosno da usmere pažnju na one koji pate i na odgovornosti ljudi i struktura koji su za te patnje odgovorni, kao i da izazivaju svaku silu koja teži da ućutka ili isključi glas ranjenih i ranjivih. Navode se i važnost isticanja kulture koja slavi razlike kao Božiji dar i borba protiv svih znakova isključivosti, zatim stvaranje mesta za dijalog, uključivanje i podrška mladima čija energija može biti kontrateža "iskušenju cinizma", restrukturiranje projekata i procesa međureligijske solidarnosti, kao i edukacija većeg broja onih u Crkvi, uključujući i laike, da rade sa drugima. Srpska pravoslavna crkva je članica Svetskog saveta crkava
 

33.

Intervju – Gojko Perović, rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog: Sekularno društvo je mjera kojoj težimo (Vreme 1550)

"Skoro da više nijesmo imali argument koji bi ljudima na vlasti sugerisao njihovu prolaznost, ograničenost. Sve su, godinama, završavali i kontrolisali – što u malobrojnom crnogorskom građanstvu i nije bilo tako teško – a budući da, većinom, nijesu ljudi koji razumiju Božije postojanje, pretpostavljam da ih ništa nije moglo spriječiti da sebi i svojoj vlasti, makar podsvjesno, pripišu božanska svojstva. Zato su, vjerujem, tako lako posegli da temu odnosa Crkve i države riješe na način kako su rješavali pitanje demokratije, medija, privatizacije i ekonomije. A to znači: jednostrano i nekompetentno"
 

34.

Intervju– Aleksa Bečić, predsednik Demokratske Crne Gore i lider koalicije »Mir je naša nacija«: Ništa ne traje večno, a naročito ne loša vlast (Vreme 1549)

"Đukanović i DPS su politička prošlost. Oni su razvlašćeni. To je gotova stvar. Poslednji trzaji oslikani u pokušaju izazivanja međunacionalnih tenzija u Pljevljima i drugim gradovima Crne Gore, organizovanjem kontramitinga i slično potpuno su pali u vodu, jer su građani koji žele mir, sklad i solidarnost spoznali rukopis i pečat režima"
 

35.

Ejdžizam i virus korona: Briga koja ubija (Vreme 1549)

Pandemija je pružila mogućnost da se kao društva preispitujemo – gde smo, kakvi smo jedni prema drugima, da se podsetimo šta je u životu važno, a šta sporedno iako se nameće kao glavno. Ta refleksija bi svakako morala da obuhvati i odnos prema starosti kao takvoj i prema starijim sugrađanima
 

36.

Prosveta i ministarska obećanja: Pravda za veroučitelje (Vreme 1544)

Prestankom zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, više od 33000 prosvetnih radnika koji su do sada radili na određeno, treba da dobiju posao za stalno. Kako ide zapošljavanje? I šta je sa onima koje sistem ponovo ne vidi
 

37.

Između Crkve i države: Portret savremenika, Hram Svetog Save (Vreme 1543)

Gradnja Spomen-hrama Svetog Save nije prvi put u središtu pažnje. Naprotiv, ova monumentalna građevina, čija je gradnja počela pre 85, a ideja o nastanku začeta pre skoro 130 godina, svedok je i akter raznih istorijskih zbivanja, odraz i pokazatelj promenljivih odnosa Crkve i države, simbol verskog i nacionalnog, te njihovog preplitanja. Patrijarh Irinej je šesti velikodostojnik na čelu SPC-a od kada su temelji postavljeni. Čini se zaista da od kada je Hrama, nije bilo tako dobrih odnosa crkvenog i državnog vrha kao što su danas. Imajući u vidu, međutim, kakva je danas država i kakve su vrednosti onih koji je vode, teško da je to dobra vest
 

38.

U potrazi za ujediniteljem: Ko danas sme da vas pogleda u oči  (Vreme 1541)

Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
 

39.

Intervju – Florijan Biber: Autoritarna dinamika Srbije (Vreme 1539)

"Imate proevropske Vučićeve medije, imate antievropske Vučićeve medije, imate lojalne Vučićeve prozapadne nevladine organizacije, imate Vučićeve proruske nevladine organizacije. Postoji ceo spektar koji on pokriva, što otežava svaki pokušaj suštinske promene u društvu. Jasno je da politički projekat koji trenutno dominira nema perspektivu, kao i da će ekonomska, politička i socijalna situacija ići nagore, na šta vlast nema odgovor, ali to ne znači da ovaj sistem neće trajati"
 

40.

Intervju – Žarko Trebješanin: S pravom im ne verujemo (Vreme 1538)

"Vi možete ljudima da modelujete mozak, menjate im mišljenje i stavove, da imaju slepe mrlje, ali kad počne stomak da radi, tu ne možete da tako lako manipulišete i da ih ubedite da nisu gladni, da nisu dužni, da nisu nezaposleni... Onda se polako ljudi osvešćuju i širi se drugačije mišljenje. Veliki broj ljudi samo osluškuje kako se menja mišljenje i onda kreće za tim. Većina vrši pritisak na manjinu, često pojedinci pod pritiskom te većine popuštaju. Ali isto tako manjina, ako ima dovoljno snage i upornosti, i ako je duža tendencija njenog delovanja – prerasta u većinu. Imali smo to prilike već da vidimo, ne toliko davno, i mislim da ćemo imati prilike opet, i to uskoro"