1.

Roman – Posle »Ninovanja« (3): Ha! Ha! Reče komičar (Vreme 1571)

Savo Stijepović: Prekrasne ruševine; Dereta, 2020
 

2.

Odlazak pesnika – Milutin Petrović (1941–2020): Svet posle P. (Vreme 1568)

Niko pre, niti posle Milutina Petrovića nije tako umetnički ubedljivo i sugestivno predstavio čin stvaranja kao iznad svega složen i tegoban telesni proces. A onaj završni proizvod čitavog tog procesa ovaj je pesnik, u verovatno najavangardnijem pesničkom gestu u celoj našoj posleratnoj poeziji, na kraju Promene, prikazao, i doslovno i preneseno, kao – govno!
 

3.

In memoriam – Tonko Maroević (1941–2020): Svestrani kritičar i liričar (Vreme 1546)

Maroević je bio otvoren i privržen stilsko-poetičkoj i ideološkoj raznovrsnosti, a nasuprot "jasnim" merilima i "definisanim" pravilima, koja vrlo često nisu ništa drugo do opravdanje za provincijalnu uskogrudost i duhovnu lenjost
 

4.

Festival poezije u Setu: Izgubljeni raj starog sveta (Vreme 1543)

Sam čin održavanja festivala, u vreme kada se sve javne manifestacije širom Evrope otkazuju bez mnogo razmatranja, dostojan je svakog poštovanja i bez ikakve sumnje primer zalaganja za kulturu na koji se treba ugledati
 

5.

Nobelovac – Peter Handke: Književnost se pravi od jezika (VREME 1502)

Švedska akademija nije Handkea izvukla iz podruma Slobodana Miloševića, gde je čamio čekajući za malo javne pažnje, naprotiv: reč je o piscu čija su dela praktično od samog početka, kako bi se to stručno reklo, menjala poetičku paradigmu evropske književnosti
 

6.

Uspomena – Borislav Radović (1935–2018): Svet što nam pripasti neće (Vreme 1427)

Koliko god književnih referenci sadržala, da bi bila autentična i sugestivna – pesma mora da bude utemeljena na stvarnom doživljaju
 

7.

Umetnost življenja (Vreme 1173)

"Dendi"; VREME 1172