1.

Šabac: Grad koji se razlikuje (Vreme 1460–1461)

2.

Naša pisma: Ćirilica – Латиница (Vreme 1413)

U okolnostima predominacije anglofone globalne komunikacije i latinice, potrebno je predvideti zakonom i drugim aktima podsticajne mere za afirmisanje srpskog jezika i srpske ćirilice u javnoj upotrebi, piše u Nacrtu strategije razvoja kulture Republike Srbije 2017–2027. godine. (Cilj da se neguje srpski jezik opisan je, dakle, stranim rečima – ali nećemo sad o tome.) Sigurno je da ovoj nameri niko ne bi ništa zamerio da nije mera kojima će se zaštita jezika i pisma sprovoditi. Evo nekih: smanjivanje poreza za objavljivanje listova i časopisa na srpskom jeziku i na ćirilici, poreske olakšice privatnim izdavačima za ćirilična izdanja, prilikom otkupa knjiga za biblioteke davati prednost domaćoj knjizi i prevodima publikovanim na ćirilici, u finansiranju prevoda dati prednost onima koji su publikovani na ćirilici...
 

3.

Umesto in memoriama: Vinaver piše Miri Stupici (Vreme 1338)

4.

Intervju - Jovan Ćirilov, umetnički direktor Bitefa: Radost provokacije (Vreme 819)

"Bitef je danas više okrenut nama samima i našim potrebama nego što može i sme da ima ambiciju da uči i obaveštava ceo svet. Ta bivša uloga Bitefa je neponovljiva. Ja to osećam kao gubitak, ali sam radostan što živimo u svetu u kome ljudi neće ratovati, možda smo mi, u bivšoj Jugoslaviji, vodili poslednji rat u Evropi. Ja bih voleo da tako bude, pa makar i Bitef bio slab"
 

5.

Intervju - Ljuba Tadić, glumac: Sve će biti dobro (Vreme 744)

"Nije sve definitivno mračno. Ima nekih stvari za koje čovek može da se uhvati. Gledao sam na Tari, dođu planinari, stari penzionisani profesori, inženjeri. Priroda je puna lepota, pa nije politika jedini život. Mi treba da ubedimo ljude da ima mnogo lepih stvari kojima čovek može da se bavi. Ja se, eto, bavim glumom zato što volim glumu, gluma je meni strast i sve mi je gluma. A gluma je, zar ne, lepa stvar"
 

6.

Zavičaji: Imati i nemati (Vreme 742)

Nikola Bertolino (1931) važno je ime među remboistima i prevodilac velikih francukih pesnika. Rođen je u Buenos Ajresu gde su mu otac, poreklom Italijan, i majka, oboje rodom iz Dalmacije, otišli za boljim životom. Detinjstvo i prvu mladost, do 1947. godine, proveo je u mestima Dalmacije, u Vukovaru, Zagrebu, Sremu i Beogradu. U Zavičajima je zabeležio sećanja na lične doživljaje iz tih mesta tog vremena