1.

Intervju – Dimitrije Vojnov, scenarista filma Mezimica: Nova stranica represije (Vreme 1447)

"Priča se da su nalozi došli odozgo, iz samog vrha vlasti itd. Ali, iskreno, ja mislim da je nalog potpisalo neznanje i nespremnost da se odgovorno stane iza onoga što se radi"
 

2.

Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista: Zaborav je najstrašniji (VREME 1432)

"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"
 

3.

Prevodi: Hiljadu i druga noć (Vreme 1424)

Više od 40 dela arapske književnosti objavili su srpski izdavači poslednjih četvrt veka, što je u odnosu na broj čitajućih stanovnika znatno više nego u svetu
 

4.

Intervju: Borislav Čičovački, muzičar i pisac: Teret prošlosti (Azilanti)

„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi."
 

5.

Vule Žurić, pisac: O bezdomnosti (Azilanti)

„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
 

6.

Intervju: Srđan Koljević, režiser: Vremena i strpljenja (Azilanti)

„Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće – što je najčešće i slučaj – od onoga gde su nasilno došli."
 

7.

Intervju – Borislav Čičovački, muzičar i pisac: Teret prošlosti (Vreme 1224)

„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi"
 

8.

Intervju – Vule Žurić, pisac: O bezdomnosti (Vreme 1224)

„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
 

9.

Intervju - Srđan Koljević, režiser: Vremena i strpljenja (Vreme 1224)

"Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće - što je najčešće i slučaj - od onoga gde su nasilno došli"
 

10.

Intervju – Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara: Traganje za identitetom (Vreme 1199-1200)

"U očuvanju kulturnog identiteta mađarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruženja za očuvanje kulturnih posebnosti. Prema našim podacima, registrovano je više od 300 takvih udruženja za očuvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti"