1.

Provetravanje: Avangarda i poslednji dani (Vreme 1606)

Naravoučenije, za decu i osetljive, početnike i ponavljače, nije da (odista i wannabe) totalitarni režimi umetnost podvrgavaju isledničkom postupku, nego da je umetnost suštinski protivstavljena svakom, kako bi to formulisao Vučićević, režimu sabornosti
 

2.

Provetravanje: Jedan foto za dva pisca (Vreme 1596)

Knjiga o fotografiji Davida Albaharija i Žarka Radakovića kao da je napisana u potvrdu nedeljivog međusobnog delanja fotografije i pripovedanja
 

3.

Provetravanje: Kristeva 4×20 (Vreme 1586)

Takozvano društvo spektakla, to carstvo svesrdno žurnalistički dramatizovanih stereotipa, paradoksalno je kao stvoreno da predupredi analizu fantazija i načina na koji se one oblikuju. Sledstveno tome, ne samo da preči bilo kakav revolt, nego i ništi svaki identitet
 

4.

Provetravanje: Drveno gvožđe (Vreme 1576)

Reprezentacija znači da nešto ili neko predstavlja nešto drugo ili nekog drugog. A to će reći da suštinski jeste nešto što nije. Dosledna primena takozvane politike identiteta, koja je osnov pomenutog veta, u tom pogledu neminovno vodi do toga da predstavljati, zastupati, reprezentovati mogu jedino i isključivo samog sebe. Ali ako neko ili nešto ne predstavlja nešto drugo ili nekog drugog, nego to jeste – onda tu, očigledno, ništa nije reprezentovano
 

5.

Provetravanje: Mišimina smrt i priključenija (Vreme 1569)

Komika i tragika, hedonizam i stoicizam, askeza i užitak, život i teatar, serioznost i provokacija – činjenica da je sve te krajnosti dohvatao jednakom lakoćom čine ga antimodernistom u značenju koje tom pojmu daje Antoan Kompanjon: modernista koji nije konformista moderniteta, nego ga kritički sagledava, mada mu suštinski pripada
 

6.

Provetravanje: Gubitak vremena (Vreme 1545)

Tehnika je antropološka konstanta a čovek je biće artificijelnog zato što nije besmrtan. Otuda je pitanje tehnike i ključno političko pitanje: radi se o tome kako se s njom ophodimo u vremenu koje nam je dato
 

7.

Provetravanje: Milan (Vreme 1536)

Odista je bio jedan od onih vanredno retkih koji su bili u svom vremenu i ostali u našem vremenu apsolutno moderni. Ta se dinamička nesavremenost odupire opšteprihvaćenom fetišizmu vazdanje sadašnjosti, koje se u ponašanju manifestuje kao pomodarstvo
 

8.

Provetravanje: Tiha slava Mate Lončara (Vreme 1527)

Samozatajno temeljit, Lončar je rezultate svojih istraživanja pred zainteresovanu javnost iznosio isključivo kad je imao šta da joj kaže. Podrazumeva se da je takvom pristupu preduslov celovit pregled nad predmetnom građom
 

9.

Provetravanje: Krležnina (Vreme 1521)

Kao i Vatroslav Jagić, kojeg je izuzetno cenio, Krleža je dosledno držao da nema mesta "patriotskim osjećajima ondje gdje očekujemo kritičko-filološke, književnohistorijske i arheološke razloge." Jasno je pritom da se u toj Jagićevoj formuli patriotska mogu zameniti osećanjima bilo koje vrste, koja jednako onemogućavaju zbiljsko saznanje upravo stoga jer pružaju izvesnost
 

10.

Provetravanje: Štulić od đ do dž (i obratno) (Vreme 1516)

Ogromna većina o njemu izrečenoga ne ostavlja sumnje da se Štulića shvata pre svega kao idola. Ako su takve predstave, kako se tim povodom sam izrazio, skorup od lažnih stvari, koje su doslovce mit, ne utažuje li se takvom papazjanijom glad njenih propagatora za izvesnim duhovnim namirnicama