1.

Pisci o umetnicima – O Vladimiru Nikoliću: Čovek koji je oplakao Marsela Dišana (Vreme 1293)

2.

Esej – Politika Ive Andrića: Sudbina čuda pod svakodnevnim suncem (Vreme 1260)

I kada mu je postalo jasno da je jugoslovenska ideja umrla, nekadašnji Srbohrvat, a potonji Srbin, ostao je među Srbima i sa Srbima, za koje je vezao sudbinu. Ne zato što su mu oni koji su ga nazivali Fra-Ivanom i Ivan-begom bili draži od onih koji su ga nazivali velikosrpskim agentom, fratarskim kopiletom i mrziteljem Bosne i muslimana…
 

3.

Poezija – Usijanje Dragoslava Dedovića (Kulturni centar Novog Sada, 2013): Kavasaki (Vreme 1222)

Jedna od najznačajnijih, po meni i najznačajnija osobina poezije, jeste sposobnost spajanja naoko nespojivog. Ali, da bi to spajanje bilo poezija, a ne fingiranje poezije, pesnik za njegovu verodostojnost mora da jamči sopstvenom dušom. Drago Dedović je takav pesnik
 

4.

Povodom Sajma knjiga: Vladaj, Vladislava! (Vreme 1088)

Optuživati kreatore "kulturne politike" u ovoj zemlji zbog toga što je jedna od dve ključne književne institucije, Beogradski sajam knjiga, došla u najozbiljniju krizu u svojoj istoriji – bilo bi i glupo i nepravedno. Ne zbog toga što – kada bi mogli – ne bi upropastili sve što se upropastiti može. Nego zato što nemaju tu moć. Ali, da se predstavnici samozvane elite "kulturne nadgradnje" u propast "ekonomske baze" sjajno uklapaju, uspevajući da iz gotovo katastrofalne situacije izvuku maksimum bedne koristi za sebe – više je nego izvesno
 

5.

Povodom 80. rođendana Dragoslava Mihailovića: Surovo srce (Vreme 1007)

6.

Lični stav: Sarajevo i ja (Vreme 958)

Da li idem u Sarajevo? Ne idem. A zašto ne idem?