1.

Intervju – Darko Tuševljaković, pisac: Uloga unutrašnjeg vida (VREME 1612)

"Kako vreme prolazi, sve se teže odvajam od utiska da je društvo, ovo naše, ali i ono šire, evropsko ili svetsko, u stanju potištenosti ili čak manične depresije. A to nipošto nije zdrava atmosfera za socijalizaciju"
 

2.

Intervju – Livaj Tekofski, tur menadžer: Ljudima su potrebni koncerti (VREME 1612)

"Na američkoj turneji sa Garbidžom je u početku bio prisutan strah. Plašili smo se da se ne zarazimo jer idemo u okruženje sa 20.000 ljudi, a naša jedina distanca je to što smo na bini. Znači, ispunili smo onih šest stopa socijalne distance, ali šta ako među tih 20.000 ljudi njih 1000 ima kovid i oblak kovida nas prekrije. Ta pomisao je zastrašujuća i za nas i za publiku. Ali onda sledi jedno posve drugo osećanje – publika je toliko uzbuđena, nisu bili na koncertu dve godine, i strah raspršava neverovatan krik tih ljudi koji kao da su upravo pušteni iz zatvora. Mnogo je tu različitih, pomešanih emocija"
 

3.

Intervju – Danilo Ćurčić: Ako smo mi sve ovo saznali, šta je tek mogla država da pronađe (VREME 1612)

"Država se potpuno povukla, prepustila Linglongu da uradi šta hoće, tu mislim i na ove selidbe ljudi – oni nisu obavešteni, ne znaju o čemu se radi, njih strpaju u kombi i voze nekuda… Država je zapravo pokazala da za velike investicije neće poštovati apsolutno ništa, čak ni postojeće standarde koji suštinski nisu toliko visoki"
 

4.

Intervju – Ditrih Jenš, izaslanik odbrane u nemačkoj ambasadi u Beogradu: Ujedinjena Evropa treba da ima zajedničke oružane snage (VREME 1612)

Konceptom "Unutrašnjeg rukovođenja" nastala je ideja vodilja koja se ostvaruje u Bundesveru. Vojnik kao "građanin u uniformi" najvažniji je element ovog principa. On deluje u skladu sa svojom savešću i sam preuzima odgovornost
 

5.

Intervju – Zdenko Tomanović, advokat: Kod nas vladaju moćni ljudi a ne pravo (VREME 1612)

Centar moći je u vaninstitucionalnoj maloj grupi, koja pokušava da čak i svoj model morala preslika na društvo. Uopšte govoreći, iznedrilo se patološko pravno ponašanje. Dakle, gledamo stvari koje su po svojoj pravnoj prirodi i toliko očigledno, apsolutno zabranjene. Orkestrirane kampanje u kojima nema granica nedozvoljenosti, od vređanja, omalovažavanja, diskriminacije, diskvalifikacije, pretnji, laži, agresije, mržnje i tenzije postale su standard života
 

6.

Intervju – Stevan Filipović, režiser: Veličanje ideologije krvi (VREME 1611)

"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
 

7.

Intervju – Nina Elezović, direktorka korporativnih poslova i održivog poslovanja Coca-Cola HBC Srbija: Vlasina – čista ljubav, kad privreda i priroda idu zajedno (Vreme 1609)

Osnaživanje turističke ponude opštine Surdulica
 

8.

Intervju – Sara Vuletić, programska direktorka: Na evropskoj kulturnoj mapi (Vreme 1608)

"Treba nastojati da se svi pokrenuti procesi nastave kako bi Novi Sad imao svoje sigurno mesto u centru evropskog kulturnog života i nakon godine Evropske prestonice kulture"
 

9.

Intervju – Sead Spahović, advokat Dijane Hrkalović: Pritvor za odanog Vučićevog vojnika (Vreme 1608)

Nije Dijana Hrkalović sama, kao ekspert za policijske poslove i zahvaljujući svojim sposobnostima, došla na veoma uticajne pozicije u MUP-u. Ne smemo da zaboravimo da je Hrkalovićeva i u ovom trenutku član Srpske napredne stranke. Koliko ja znam, nije isključena iz SNS-a. Hrkalovićeva je, dakle, u MUP došla kao partijski kadar, neka vrsta stranačkog "talibana" kakvih imate u svakom ministarstvu, opštini ili javnom preduzeću. Sa druge strane, naprednjaci/radikali su karakteristični po tome da se kod njih vlada neformalno. Mislim da su oni napravili veliku grešku što su se nje odrekli jer ona tu politiku prihvata iskreno kao što je tu politiku bez pogovora i sprovodila
 

10.

Intervju – Ivan Čolović, osnivač Biblioteke XX vek: Ovde smo ako neko pita (Vreme 1607)

"U nekim okolnostima i nekim trenucima zaista ste u životnoj opasnosti, ali najčešće se nepoželjnost svodi na to da vas poželjni drže po strani, podalje od para i važnih položaja. Dakle, mogli su i mogu i danas nepoželjni da žive i prežive. Istina, skromno, siromašno. Nije tačno ono što ljudi često kažu da bi se opravdali što su govna: da će ih, ako pokažu da su ipak nešto više, to neminovno koštati života"