1121.

Intervju – Vesna Pešić: Nema više belih listića (Vreme 1205)

Rad vlasti je u pravom smislu šešeljevski. Obećavaj sve najjačim rečima, laži beskrupulozno jer moć i silu pokazuješ baš kad druge praviš budalama, kad si brutalan, kad se dereš i lomiš kvaku. To su glavne policijske metode, prisluškivanje, praćenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nameštaljke, pritom ponekoga malo i pretučeš, pa mu rupiš u kuću, pa hapsiš i samo hapsiš, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino uništenje političkog protivnika. I upravo to sada gledamo
 

1122.

Intervju – Saša Radulović, bivši ministar privrede: Privremena pobeda parazita (Vreme 1205)

"Novi zakoni o privatizaciji i stečaju bi značili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima više ne bi bili tu, da bi se odlučivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak završi u 2014. Kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji želja za razvlašćivanjem političkih stranaka"
 

1123.

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka: Dajte Vučiću da čita Vilhelma Rajha (Vreme 1204)

"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"
 

1124.

Intervju – Srbijanka Turajlić, profesorka: Svi na izbore (Vreme 1203)

"Jako je prijatno saznanje da u Demokratskoj stranci ima više od dve trećine ljudi koji misle da budućnost DS-a nije u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom"
 

1125.

Intervju – Vesna Rakić Vodinelić: Legijina hiljadu i jedna priča (Vreme 1203)

Promociju Legije kao važnog, krunskog, ključnog svedoka vršile su i vrše vlasti, oličene u raznim funkcionerima i visokim činovnicima. Budući da to čine razne vlasti, možemo govoriti o naslednom karakteru Legijinih svojstava svedoka. A to što mu se pripisuje sveznanje – kao što, opet, gotovo sve vlasti čine – predstavlja ga kao krunskog svedoka
 

1126.

Intervju – Dušan Strajnić, frontmen grupe Stray Dogg: Sa one strane ljubavi (Vreme 1203)

"Ovakva muzika je most ka privatnosti, iza nje stojim ja kao čovek od krvi i mesa. Mada se ne poznajem sa slušaocem, on može da oseti da neko stvaran stoji iza nje"
 

1127.

Intervju – Andrej Engelman, međunarodni stručnjak za evropske integracije: Pregovaračka geografija (Vreme 1203)

"Moje mišljenje je da su potpuno jasno definisane državne granice Srbije i da to ne može drugačije da se tumači u okvirima Evropske unije. EU prihvata Srbiju bez Kosova. Svako zakonodavstvo će ubuduće morati da uvažava geografiju sa državnim granicama Srbije bez Kosova"
 

1128.

Intervju – Branko Pavlović, konsultant: Kako je Mišković kupio C market (Vreme 1202)

Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga
 

1129.

Intervju – Alexander Nikolić, austrijski umetnik: Nagoveštaj slobode (Vreme 1202)

"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
 

1130.

Intervju – Tijana Kojić, umetnica: Neobjašnjivost optimizma (Vreme 1201)

"Znamo da je naše podneblje periferija u odnosu na svetska umetnička dešavanja, da uslovi u kojima radimo nisu dobri. U našem društvu, umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja. Ali interesantno je kako umetnost ipak i uvek opstaje i postoji. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, a na osnovu nekog neobjašnjivog optimizma i neugasivog entuzijazma"