21.

Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava i aktivistkinja: Belivukova grupa je bila Vučićeva Pretorijanska garda (Vreme 1601)

"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
 

22.

Intervju – Vladimir Todorić, advokat, o istrazi u slučaju Aleksandra Halabrina i Gorana Mihajlovića: Gde je u Srbiji granica između države i mafije (Vreme 1600)

"Majke znaju ko su bili njihovi sinovi, ali ako imate jedan sistem nalik kolumbijskom ili meksičkom, u kojem kriminalne grupe imaju dozvolu za ubistva od strane vlasti, to je znak da se to opet može desiti, da smo svi mi ugroženi. Ovaj postupak nije samo nešto što se tiče ove dve majke. Tiče se i svih nas koji smo danas potencijalne buduće žrtve tog sistema"
 

23.

Intervju – Ferešte Hoseini, glumica iz Avganistana: Talibani se nisu promenili, ubijaju i dalje (Vreme 1599)

Svi su uvek pričali o miru, kakav bi svet trebalo da bude, da bi ljudi trebalo da žive u miru, ali šta sad? Niko se ne oglašava, čak ni ti silni selebritiji po svetu koji uvek pričaju o miru. Kako mogu to da rade? Kako mogu samo da gledaju ljude koji umiru u Avganistanu? Kako je moguće samo ćutati i posmatrati tako nešto, posmatrati toliko dece, njihovih roditelja kako umiru, napuštaju svoje domove, zaista uplašeni?
 

24.

Intervju – dr Mirjana Devedžić, šef Odseka za demografiju: Šta Srbija treba da zna o svom stanovništvu (Vreme 1599)

"Misija demografa je da širi istinu o procesima u stanovništvu, da se ne lamentira nad stanjem, pronalaze krivci za nedovoljno obnavljanje i da se razume da Srbija deli sudbinu većine zemalja evropskog kontinenta"
 

25.

Intervju – Biljana Tomić, istoričarka umetnosti: Bilo je to sjajno doba (Vreme 1598)

"Bojsovo izlaganje pratili su gosti iz inostranstva, Zagreba, Ljubljane i drugih mesta, a iz Beograda manji broj umetnika i prijatelja. Jedan umetnik mi je rekao: ‘Došao sam do SKC-a, ali za inat nisam ušao, sedeo sam na stepenicama’"
 

26.

Intervju – Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine: Klijentima u pritvoru kažem da se naš razgovor verovatno prisluškuje (Vreme 1598)

"Istraga mora da obuhvati i to sa kim je iz vlasti određena organizovana kriminalna grupa bila povezana. Nekada su u pitanju policajci niskog ranga, nekada sudije najvišeg ranga, nekada ministri, a nekada ljudi iz najviših bezbednosnih struktura. Ukoliko se utvrdi da te veze ipak nije bilo – što bi bilo veoma čudno ukoliko je u pitanju organizovani kriminal – onda to treba uz argumente saopštiti javnosti. Ukoliko se utvrdi da je veze bilo, onda treba da se to sprovede kroz krivični postupak i da takvi ljudi budu optuženi. U ovom slučaju, proizlazi da država nema nameru da istraži bilo šta drugo osim samih kriminalaca za koje nas je obavestila kakve su strahote činili"
 

27.

Intervju – Milutin Petrović, reditelj: Svet je užasan, ali ga preživljavamo (Vreme 1597)

"Priče, to smo mi sada kada ih pričamo, priče nisu nešto što se desilo. Uvek od onoga koji priča zavisi šta slušalac dobija. Možeš Kleopatru prikazati kao neku kurveštiju, a možeš obući Elizabet Tejlor u paunovo perje. Nekome je zanimljivo to što je njegov deda brisao dupe starim novinama, a nekome da je baki pevao pod prozorom Angelina bela Grkinja. U stvarnosti su verovatno obe stvari istinite, ali od onoga ko priča priču zavisi šta će ostati u pripovesti"
 

28.

Intervju – Robert Lenard, reditelj: Jedna predstava, jedna zabrana... i sto palačinki (Vreme 1596)

"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"
 

29.

Intervju – Milica Vučković, slikarka i književnica: Ne fali nam dželata već edukacije (Vreme 1596)

"Život je borba i želela sam da budem saborac onima koji ćute, onaj kakav je meni bio potreban dok sam ćutala. U porodici ćutimo jer je sram naš folkor. Na poslu ćutimo iz sasvim drugog razloga, ćutimo iz koristi, u politici ne ćutimo, već pričamo na sav glas ono što se od nas traži, jer smo oportunisti. Ćutanje, dakle, nije poželjno, ćutanje je nepružanje otpora, svesno nepružanje otpora. Ne prihvatam da zauzmem poziciju žrtve zato što ćutim i da za to okrivim nekoga drugoga"
 

30.

Intervju – Zdravko Ponoš: Belivukov zatvorski bidermajer za SNS (Vreme 1596)

"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"