291.

Intervju – Milo Rau, Bitefov superstar: Biti političan znači biti eksplicitan (Vreme 1498)

"Kada radim projekat, ljudi sa kojima sarađujem kažu: ja bih uradio nešto drugo, a ja bih, opet, da vratim na prvo. Zato ponekad moram da manipulišem, jer stvari ne funkcionišu, pravi se haos. Ja sam veliki fan propagande i manipulacije i volim da budem emocionalno manipulisan od strane umetničkog dela. Ali politika je u suštini ispiranje mozga"
 

292.

Intervju – Srbijanka Turajlić, profesorka: Častan čovek ne bi ni sedeo u ovoj vladi (Vreme 1498)

"Trenutni fokus na akademsku zajednicu Beograda je verovatno uzrokovan svešću da je ta zajednica u prošlosti imala značajan uticaj na demokratske promene, pa bi se ovo moglo razumeti kao još jedan u nizu pokušaja da se ta zajednica zastraši i umiri"
 

293.

Intervju – Boris Isaković, glumac: Da li je poludeo samo gospodin R? (Vreme 1497)

"To je napor pojedinca da preživi. Ogroman napor koji je postao neljudski. Neljudski zahtevi se postavljaju pred čoveka. To više nije humano. Ta predstava je to! Taj zahtev okoline i od samog sebe, da čovek mora da napreduje, da ima novac, da se širi na spolja u svakom smislu. Tom širenju nema kraja"
 

294.

Intervju – Slobodan Beljanski, advokat i pisac: Poslednji dani odbrane pred najezdom zla (Vreme 1497)

"Kod nas ne postoji sučeljavanje mišljenja, a ako i iskrsne, ono se izvrgava ruglu. Ko god javno iskaže kritiku, izlaže se tome da bude naružen, da ga obaspu klevetama. U ovom društvu gotovo da nema kritičkog mišljenja kroz javni dijalog, a to opet znači da u ovom društvu nema ni slobode"
 

295.

Intervju – Fred I. Tri, LGBT aktivista i učesnik Stounvolske pobune: Svi su nas mrzeli na početku (Vreme 1497)

"Ljudi iz komšiluka poustajali su iz kreveta, izašli na ulice, otključavali ulazna vrata i puštali gej ljude u hodnike, sklanjali su ih od policije. Uvek kažem: to je bila ‘69, a 2019. i dalje imate ljude koji mrze gejeve. Uvek će ih biti. Za 200 godina i dalje će postojati ljudi koji mrze homoseksualce, Jevreje, crnce... Jer su ih roditelji tako naučili"
 

296.

Intervju – Ratimir Martinović, osnivač i direktor festivala KotorArt: Manje može biti više (Vreme 1497)

"Naša je želja bila da se kroz programe KotorArta Grad postupno vraća sebi. Don Branko Sbutega je često citirao izreku kako je ‘mnogo lakše saditi oaze u pustinjama nego vraćati sjaj bašti, nekada raskošnoj, a tokom vremena zapuštenoj i zarasloj u korov’. To je naš posao"
 

297.

Intervju – Marko Jakšić, političar sa severa Kosova: Obraz nema cenu (Vreme 1497)

"Posle svega što se desilo Oliveru, nakon svih saopštenja i gadosti koje su o nama izgovorene posle njegovog ubistva, spletki i ucena kako pre, tako i posle poslednjih lokalnih izbora koje su nam priređivali članovi i perjanice te ‘državne liste monolitnog jedinstva’, kao i najviši predstavnici vlasti u Srbiji, bilo bi bolesno..."
 

298.

Intervju – Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac: Gandi ili Gebels, nije svejedno (Vreme 1496)

"Na to što intelektualne i kulturne elite učestvuju u svečanim otvaranjima puteva i trgova i u sličnim priredbama u organizaciji vlasti, gledam sa gađenjem, ali ne i s nevericom. To je prosto uobičajeno, ništa novo, s tom dubokom građanskom neodgovornošću naše društvo se oduvek suočava. Ali mislim da je to u nekom smislu u redu. Neka oni slave Vučićeve razorene trgove, idiotske fontane, basnoslovno skupe auto-puteve, neka se dive i slave moralnu bedu njegovog režima. Jeste, ovde je pamćenje kratko, ali neke stvari ostanu zapamćene. Oni su prosto odabrali da zarad nekog stana ili funkcije stoje na drugoj strani zida koji Vučić podiže između nas i njih. Želim im da iza tog zida i ostanu"
 

299.

Intervju – Irena Popović, kompozitorka: Neslobodna kultura je narcistička (Vreme 1496)

"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"
 

300.

Intervju – Dejan Jović, politikolog: Nacionalizam je naša sudbina (Vreme 1496)

"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"