41.

Intervju – Tatjana Nježić, novinar i publicista: Crna kutija sa belim tufnama (Vreme 1589)

"Stalo mi je da knjiga o određenom glumcu bude, kako to nazivam, njegova DNK, respektabilan odraz dela i traga koji je ostavio, ali da bude i pitka, čitljiva priča"
 

42.

Intervju – Milena Dragićević Šešić: Neobično ćutanje (Vreme 1588)

"Ne mogu ni da iskažem koliko ne razumem to što se ne čuje glas naučne javnosti o tome da nema naučnih projekata. Kako to objasniti, sem da se svako boji da bude onaj koji će da pokrene pobunu jer će ‘naštetiti’ svom institutu, svojoj grupaciji"
 

43.

Intervju – Edvard Džozef: Ne želimo ni Veliku Albaniju ni Veliku Srbiju (Vreme 1588)

"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
 

44.

Intervju – Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta: Sve DNK tajne ritopečke mašine za mlevenje mesa (Vreme 1587)

"Kod kompleksnih tragova poreklom od većeg broja osoba, kod kojih se ne izdvaja većinska komponenta, nemoguće je izdvojiti DNK svake pojedinačne osobe, pa je i pouzdanost identifikacije znatno manja. Tako, na primer, kod tragova čiji DNK profili izgledaju kao da su četvorokomponentne mešavine, nemoguće je sa sigurnošću utvrditi da li je trag zaista poreklom od četiri osobe ili se u tom tragu nalazi biološki materijal poreklom od pet, šest ili više osoba"
 

45.

Intervju – Svetlana Bojković, glumica: Kada su napali prirodu, prešli su crvenu liniju (Vreme 1587)

"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
 

46.

Intervju – Sanja Petrović Todosijević, istoričarka: Upotreba prošlosti u dnevno-političke svrhe (Vreme 1586)

"Akademija Dana pobede nad fašizmom je ružan odraz našeg društva u ogledalu. To i takvo društvo se nije odreklo samo važnih herojskih narativa, antifašističkih praksi, već je nažalost ogrezlo u pokondirenosti, karijerizmu, raznim ‘burazerskim’ šemama, ‘dam ti – daš mi’ politici, ali i u neznanju"
 

47.

Intervju – Đorđe Pavićević, koordinator Političkog saveta NDMBGD: Nećemo da budemo ničija divizija (Vreme 1586)

"Mislim da ova sada situacija nikome ne odgovara, ni opoziciji ni vlasti, i da će nekih ustupaka oko izbornih uslova biti, ali kakvih, to je veliko pitanje. Ne volim tu reč ‘ustupci’ jer se ne radi ni o kakvim ustupcima nego o osnovnom pravu"
 

48.

Intervju – Predrag Simonović: Ispovest uzbunjivača iz MUP-a Srbije (Vreme 1586)

"Onog trenutka kada vas okarakterišu kao nekog ko je nepodoban, ko urušava sistem, ‘ko prijavljuje kolege’, postajete persona non grata u matičnoj kući. Iako znaju da ste u pravu i da za sve imate dokaze, kolege se sklanjaju od vas, beže da vas ne sretnu po hodnicima kao da ste šugavi. Najteži trenutak, a ujedno i onaj koji mi je otvorio oči, bio je kada mi je moj dobar prijatelj i kolega s kim sam maltene istog dana počeo da radim – on je kasnije otišao u SUK, a ja u SBPOK – rekao: ‘Simo, mnogo mi zameraju kad me vide s tobom’"
 

49.

Intervju – Jovan Bajford, socijalni psiholog i izučavalac holokausta i antisemitizma: Srbija je sledbenik Franje Tuđmana (Vreme 1585)

"Što se tiče Nedića, Ljotića i donekle četnika, njihova rehabilitacija je posledica reorijentacije fokusa kolektivnog sećanja – koja je započela još osamdesetih godina – sa heroizma partizana na stradanje srpskih civila. Tada su partizani predstavljeni kao nekakvi fanatici koji nisu marili za civilne žrtve nemačkih represalija i čija je borba samo pospešivala zločine nacista. Kada se jedanput tako postave stvari, onda kolaboracionizam postaje akt patriotizma, a antifašizam čin nacionalne izdaje. Tako Nedić i Ljotić i Draža postaju pozitivni likovi, a pravi antifašisti – partizani – postaju zločinci"
 

50.

Intervju – Marinika Tepić: Očekujem da Palma bude priveden (Vreme 1585)

"Od Aleksandra Vučića smo čuli da je nekoliko puta bio na Palminim žurkama, ali da ne zna šta se posle dešavalo. To ga, naravno, ne abolira od obaveze da insistira da se istina otkrije do kraja. Ako je Vučić u stanju da se oglašava o najbenignijim stvarima, o nečijim tvitovima ili tome ko treba da da gol na nekoj utakmici, za mene je – govorim ljudski, kao žena i majka – neverovatno da taj isti Vučić nema ništa više da kaže osim te jedne rečenice"