401.

Intervju – Ivan Ivanović, TV voditelj: U ovoj zemlji ništa nije kako treba (Vreme 1463)

"Ovde je sistem tako napravljen da se mi plašimo države. Država je naš servis, mi plaćamo njih da rade. Aleksandar Vučić radi za nas, on je naš zaposleni. Da li se ijedan šef plaši svog zaposlenog? Zašto bi ga se plašio? Strah je kao i lepota – u očima posmatrača. To je tvoja odluka. Kad odlučiš ili kad si rođen tako da se ne plašiš, to je to. Evo, sad nemam posao, i šta ćemo sad"
 

402.

Intervju – Branislav Trifunović, glumac: Oni se jedino plaše ulice (Vreme 1462)

"Mi više nemamo priliku da sebi napravimo još jednu šansu – ovo je naša šansa. Da se ovaj sistem promeni, da ja počnem da se bavim isključivo svojim poslom, da ne moram više da pričam za ‘Vreme’ o ovim protestima jer to nije moj posao, niti će politika ikada biti moj posao – boli me dupe da se bavim politikom. Stvarno, nemam nikakve ambicije te vrste, osim što ne mogu da sedim kod kuće i ćutim"
 

403.

Intervju – Marko Somborac: Čovek koji je premijerki poklonio predsednika (Vreme 1462)

Svaki dan već godinama Marko Somborac opisuje našu stvarnost u stripu koji objavljuje dnevni list "Blic". Markova putešestvija kroz srpsku političku i društvenu scenu uvek su duhovita, čak i kad bi čovek zaplakao nad stvarnošću koju crta. Na novogodišnjem prijemu u Vladi Srbije Ani Brnabić je poklonio majicu s likom Aleksandra Vučića kao stražara nad istinom zatvorenom u kavez. Premijerki nije bilo baš pravo. Ali, takav je Marko. Kad bi crtao ono što se njima dopada, ne bi bilo ni ovog intervjua. Postavili smo mu deset pitanja a on je odgovorio olovkom. A ova, kako kaže dečija pesmica, piše srcem.
 

404.

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca: Kultura življenja (Vreme 1460–1461)

"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"
 

405.

Intervju – Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar: Nasilje svuda oko nas (Vreme 1460–1461)

"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
 

406.

Intervju – Branka Prpa, istoričarka: Intelektualna svest je nesretna svest (Vreme 1460–1461)

Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio
 

407.

Intervju – Čedomir Vasić, vizuelni umetnik: Umetnost bez mistifikacije (Vreme 1460–1461)

Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa
 

408.

Intervju – Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović: Razbijanje staklenog plafona za žene (Vreme 1460–1461)

"Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više"
 

409.

Intervju – Vladimir Kostić, predsednik SANU: Bez jasnog uvida u sopstvene vrednosti (Vreme 1460–1461)

"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"
 

410.

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka: U svetu otrova i šlagera (Vreme 1460–1461)

"Ovo vreme osećam kao vreme društvene, političke paranoje, totalitarizma medija, vratolomnih spinova, a od toga i razum i nervi posustaju"