Beogradska politička saplitanja

Raspad sistema

Finansijska afera u Gradskom saobraćajnom preduzeću koristi se za stranačka prepucavanja a građanima nema ko da objasni sve lošije funkcionisanje gradskih komunalnih sistema

"Dok ti pljačkaši, od onoga ko je uzeo sto maraka pa nadalje, ne budu odgovarali, ova zemlja neće stati na zelenu granu. To nema veze sa politikom. Kad je kriminal - to je kriminal." Tako za "Vreme" objašnjava Branko Belić, visoki funkcioner Demokratske stranke, potpredsednik opštine Savski Venac i do pre godinu dana potpredsednik Upravnog odbora Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" (GSP), zašto je pristao da za "Politiku" govori o najnovijoj aferi u GSP-u, baš sada kada opozicija počinje da sriče prve reči nekakvog zajedničkog jezika. "Jesi ti čitao izjavu Vuka Draškovića iz Pariza? Oni mogu nas da pljuju, a ti kad kažeš jednu golu činjenicu, vidi kako svi reaguju. Bio sam potpredsednik UO GSP-a, mogu da kažem šta znam, ili da ćutim i da se solidarišem. A to neću. SPO je štaka na koju se oslanja ovaj režim", kaže Branko Belić.

SPORNI REZERVNI DELOVI: Beogradska policija je u subotu 16. oktobra privela Tvrtka Gavranovića, gradskog sekretara za saobraćaj, Vladislava Andrejevića, gradskog sekretara za finansije, i Slavicu Trajković, direktora službe za finansijsko-računovodstvene poslove Skupštine grada. Svo troje su u nedelju, posle informativnog razgovora, pušteni kući. Policija je u ponedeljak 18. oktobra izdala saopštenje kojim je objasnila šta je bio predmet tih informativnih razgovora. Objavljeno je da je uhapšen Milan Živanović, bivši vršilac dužnosti generalnog direktora GSP-a, i Jasmina Lazarević, vlasnica privatne firme "Forca impeks" iz Beograda. Živanović je dužnost direktora GSP-a obavljao do avgusta ove godine. Prema saopštenju MUP-a, Jasmina Lazarević uhapšena je zato što je u poslovanju sa GSP-om i više fiktivnih preduzeća registrovanih u Crnoj Gori "utajila porez u višemilionskom iznosu". Ona je od različitih firmi kupovala rezervne delove i gume i prodavala ih, uvećavajući račune na štetu GSP-a, navodi policija. Živanović je uhapšen pod sumnjom da je prilikom nabavke rezervnih delova za vozni park GSP-a, preko "Forca impeksa" i drugih dobavljača, raznim mahinacijama prisvojio "više stotina hiljada dinara".

Gradski odbor SPO-a je 21. oktobra izdao saopštenje kojim optužuje Demokratsku stranku da je čitavu aferu, inače nepostojeću, ona lansirala. U saopštenju se kaže da demokrate sarađuju sa socijalistima protiv SPO-a. Sledećeg dana "Politika" je započela do danas neprekinuti serijal tekstova o malverzacijama u GSP-u. Tekstovi iz dana u dan ponavljaju iste podatke, a glavni sagovornici "Politike" su bivši članovi UO GSP-a iz redova Demokratske stranke Branko Belić i Nenad Bogdanović, zatim Dragoljub Stošić, koji je bio predsednik Demokratskoj stranci bliskog Sindikata vozača GSP-a dok ga Živanović nije otpustio, i Vlastimir Veselinović, predsednik režimu bliskog Samostalnog sindikata GSP-a. Branko Belić za "Vreme" objašnjava da je prvi višestranački Upravni odbor, kada je u martu '97. došao u GSP, zatekao firmu u haosu, mesečne izdatke na ime rezervnih delova od fantastičnih 26 miliona dinara i Milana Živanovića na mestu vršioca dužnosti generalnog direktora. Pošto je direktorsko mesto u GSP-u, po dogovoru tadašnjih koalicionih partnera, pripadalo demokratama, oni ubrzo na tu dužnost dovode Pavla Gladovića. U januaru '98. Upravni odbor je smenio Gladovića. "Bili smo preglasani od predstavnika SPO-a i Samostalnog sindikata. Za vršioca dužnosti ponovo je postavljen Milan Živanović", kaže Belić, naglašavajući da su za sve što se dešavalo u GSP-u odgovorni i vrh Samostalnog sindikata i gradski SPS.

Branko Belić kaže da je politika VD direktora bila privatizacija i otpuštanje što većeg broja radnika. "Ta privatizacija je bila smešna", kaže Belić. "Restoran društvene ishrane, koji je bio opremljen za pet hiljada obroka dnevno, bio je procenjen na 17.600 dinara. Ja sam rekao dajem odmah osamnaest hiljada da uzmem samo dva frižidera. Frižideri ogromni, lepi." Tada su u posao uvedeni i novi dobavljači, među kojima je i "Forca impeks".

Dragoljub Stošić u "Politici" tvrdi da je "Forca impeks" postao ekskluzivni dobavljač preko kojeg su svi ostali dobavljači morali da sarađuju sa GSP-om. Upravni odbor preduzeća je u ponedeljak 25. oktobra izdao saopštenje u kojem se tvrdi da ovo nije istina, jer "nabavka delova od firme 'Forca impeks' iznosi jedva pet odsto od ukupnih nabavki koje su vršene", i pri tom su "svi dobavljači birani na osnovu javnog konkursa". Stošić je u utorak na konferenciji za štampu rekao da je "Forca impeks" u ukupnoj nabavci možda i učestvovao sa pet odsto, ali je sporna nabavka rezervnih delova. Novinarima je predočio dokumentaciju o nabavci rezervnih delova za 1998. godinu prema kojoj je na delove od "Forca impeksa" potrošeno 26 miliona i 627.000 dinara, što je 14 odsto od ukupnih troškova za delove u toj godini koji iznose 188 miliona dinara. U prvih šest meseci ove godine na rezervne delove potrošeno je 71 milion dinara, od čega je na "Forca impeks" otišlo oko 13 miliona dinara, što je 18,3 odsto učešća. Jeste više nego što tvrdi Upravni odbor, ali demantuje i Stošićeve tvrdnje o "ekskluzivnom dobavljaču".

POSKUPLJENJA: Time se bave novine, a na ulicama cirkus. Beograđani su u utorak oko tri popodne blokirali ulice oko Železničke stanice zbog toga što nije bilo autobusa 601 i 511. Ulice su raščišćene tek oko pola šest.

Radnici JKP "Beogradske elektrane" su u ponedeljak 25. oktobra popravljali toplovodnu cev na Bulevaru revolucije kod broja 321. Oko pola dva slučajno su zakačili i presekli vodovodnu cev. Voda koja je iz te cevi šiknula prodrla je u okolne kuće, a ovaj deo Zvezdare je do kraja dana ostao bez vode. Bio je to samo poslednji od malera koji prate ovogodišnju grejnu sezonu. Sezona je trebalo da počne 15. oktobra, ali je, zbog kašnjenja ruskog gasa, počela četiri dana kasnije. Samo prvog dana, "Elektranama" se javilo 510 Beograđana koji su se žalili na mlake ili potpuno hladne radijatore. Preko leta je, kažu, samo na Novom Beogradu ukradeno preko sto pumpi u podstanicama, koje toplu vodu pumpaju do viših spratova. Sada je uobičajeni broj prijavljenih kvarova oko 400 na dan.

Gradski sekretarijat za saobraćaj je 21. oktobra zaključio konkurs kojim je preko 750 autobusa privatnih prevoznika dobilo pravo da saobraća na gradskim linijama. Završen je i projekat novog jedinstvenog tarifnog sistema. Za razliku od starog, prošle godine propalog sistema, u novom ne postoje pretplatne markice. Pretplatnici će kupovati blokove sa 46 do 60 karata.

Novi sistem bi, kao i stari, mogao da propadne zbog nesuglasica oko raspodele novca prikupljenog od pretplate. Projektom je predviđeno da Beograđane svakodnevno vozi 650 vozila GSP-a, 320 "Laste" i osam garnitura "Beovoza". Trenutno, međutim, GSP ne može da obezbedi izlazak više od 500 vozila na ulice. Gradska vlada je, tvrdi Samostalni sindikat GSP-a, dužna 80 miliona dinara ovom preduzeću, na ime plata. GSP je, dok je nekadašnji tarifni sistem funkcionisao, prodavao oko 600.000 pretplatnih markica mesečno. Sada prodaje 70.000. Iz ovih razloga, i zbog kašnjenja isporuke nekih delova, gradski prevoznik se po prvi put u svojoj istoriji nije uopšte pripremio za zimu.

Žale se i privatnici. Uslovima upravo zaključenog konkursa predviđeno je da oni svoja vozila prefarbaju u plavo, što će ih koštati oko deset hiljada dinara po autobusu. Privatnici će morati da za svako vozilo plate Gradu između 20.000 i 30.000 dinara na ime takse. Prinuđeni su da preregistruju vozila registrovana u Crnoj Gori, pošto je MUP prošlog meseca privremeno zaplenio oko sedamdeset takvih autobusa. To će ih koštati 4,9 dinara po kubiku zapremine motora ili još tridesetak hiljada dinara po vozilu. Nafta ih, kažu, košta 17 dinara litar, dok je GSP plaća sedam dinara. Zato privatni prevoznici traže povećanje cene pojedinačne karte sa tri na pet dinara. Uz to, privatnici nisu zainteresovani za rad na mnogim prigradskim linijama, jer im se ne isplati.

GD JE KVORUM: U petak 22. oktobra održana je 20. sednica Skupštine grada, ali na njoj nije bilo reči ni o grejanju, ni o javnom prevozu. Jedina tačka dnevnog reda bilo je donošenje deklaracije kojom se od republičkih i saveznih vlasti zahteva održavanje prevremenih izbora na svim nivoima. Stanje u GSP-u i pripreme za zimu nalaze se na dnevnom redu 19. sednice, koja je počela dve nedelje ranije i dvaput je prekidana zbog nedostatka kvoruma. Bilo je predviđeno da se treći pokušaj njenog održavanja desi po završetku 20. sednice.

Na samom početku zasedanja skupštinsku salu su napustili odbornici SPS-a i JUL-a, žaleći se da je prekršen poslovnik, te da Skupština grada nema pravo da se bavi političkim pitanjima. Žarko Šešlija, šef odborničke grupe socijalista, rekao je da se na ovaj način manipuliše da bi se izbegao razgovor o odgovornosti gradskih čelnika za stanje u gradu. Po izlasku levice, dr Vojislav Šešelj se dugo nagađao sa Slobodanom Vuksanovićem iz Demokratske stranke, da bi potom i radikali napustili zasedanje.

Preostalih 59 odbornika usvojilo je predloženu deklaraciju, zaključilo 20. sednicu, pa izašlo na pauzu. Na početku 19. sednice u salu se vratilo samo 37 odbornika. Demokrate su nekud nestale. Opet nije bilo kvoruma, pa je 19. sednica opet otkazana. Da levici i radikalima toliko na srcu leže problemi grada i interes građana, došli bi na nastavak 19. sednice. Ne samo što bi time obezbedili kvorum, nego bi, u odsustvu demokrata, imali većinu i mogli da izglasaju kakve hoće odluke.

Gradska vlada je 19. oktobra, povodom privođenja troje gradskih službenika, izdala saopštenje u kojem kaže da su takvi postupci usledili posle usvajanja deklaracije Skupštine grada kojom je osuđeno ubistvo četvorice gradskih funkcionera, kao i zbog najavljenog usvajanja zahteva za održavanje prevremenih izbora na svim nivoima. Srpska radikalna stranka je još 13. oktobra, zbog usvajanja pomenute deklaracije, zatražila od Ministarstva za lokalnu samoupravu da u Beogradu zavede prinudnu upravu. Vojislav Šešelj je na sednici Skupštine od 22. oktobra rekao da je traženje izbora samo još jedan razlog za prinudnu upravu. Odbornici SRS-a do daljeg neće učestvovati u radu gradske skupštine.

Ipak, ukoliko Zakon o lokalnoj samoupravi bude na dnevnom redu sledeće sednice Skupštine Srbije, zavođenje prinudne uprave je malo verovatno. Zašto prinudna uprava kad će uskoro lokalni izbori. Osim ako SPO ne bude krenuo đonom na režim. Šta u stvari zadržava Draškovića: procena da stvarni napad režima na otvoreno pobunjeni SPO stranka ne bi mogla da izdrži ili kamarila koja je zarad ličnih interesa spremna da žrtvuje veće političke ambicije? Možda SPO jednostavno želi da dobije u vremenu i dok može uživa blagodeti gradske kase. Demokrate, to je sad sasvim jasno, ne žele da se SPO zaista uključi u antirežimsku akciju, jer bi tako SZP izgubio vodeću ulogu u protestu. Ukoliko SPO bude kasnio sa uključivanjem u protest, a oni budu uspeli da održe kontinuitet makar i ovakvih demonstracija, pozicije SPO-a će oslabiti. Zato ih demokrate guraju što dalje od sebe - najbolje bi bilo nazad u naručje Miloševiću.