Politika |
Vreme broj 460, 30. oktobar 1999. |
Atentat na Željka Kopanju Zahtevamo... Zanimljivo je da su svi koji su se bavili motivacijom za ovaj zločin pominjali pisanje "Nezavisnih" o Tesliću Dnevne novine u Republici Srpskoj izašle su u utorak 26. oktobra u neuobičajenoj formi. Prve tri strane bile su bele i na njima je bila napisana samo jedna reč: "Zahevamo". Zahteva se brza i efikasna istragu, kao i hapšenje počinilaca atentata na vlasnika, direktora i glavnog i odgovornog urednika lokalnog dnevnika "Nezavisne novine" Željka Kopanju. Nedeljni i periodični listovi najavili su da će to učiniti u svojim prvim narednim brojevima. Akcija je, u znak protesta zbog toga što do ponedeljka 25. oktobra u 13 časova policija nije obelodanila šta je preduzela u vezi s ovim pokušajem ubistva, sprovedena na inicijativu Nezavisnog udruženja novinara Republike Srpske (NUNRS). Pridružili su joj se i elektronski mediji koji su u utorak popodne privremeno prekinuli program. To je sve što kolege sada mogu da učine za Željka Kopanju koji će, nažalost, ostati doživotni invalid. BOMBA ISPOD GOLFA: Kopanja je nastradao u petak 22. oktobra oko 7:15 izjutra. U trenutku kada je otvarao vrata svog automobila parkiranog ispred zgrade u Ulici Slobodana Jovanovića 34, aktivirala se eksplozivna naprava postavljena ispod auta. Snažna eksplozija praktično je zgužvala njegovog "golfa" povredivši, osim Kopanje, još nekolicinu ljudi. Vlasnik "Nezavisnih novina" u Kliničko-bolnički centar u Banjoj Luci primljen je oko 8:20 "bez pulsa na periferiji i bez pritiska", kako je izjavio profesor dr Milijan Kalošević, anesteziolog i kardiolog. Istog dana, Kopanja je operisan: amputirane su mu obe noge iznad kolena. Dan kasnije došao je svesti, a lekari su izjavili da je njegovo zdravstveno stanje "blago poboljšano" i da je "skinut" sa aparata za veštačko disanje. U nedelju ga je posetio njegov zamenik Radmilo Šipovac. Dogovorili su se da "Nezavisne novine" normalno izlaze i da uređivačka koncepcija ostaje ista. "Nezavisne" su, uostalom, već na dan atentata izdale saopštenje da će nastaviti da rade kao i do sada. Odgovor zločincima je jasan. Atentat na Kopanju oštro su osudile vlasti Republike Srpske, političke stranke iz RS i SR Jugoslavije, pa i iz Federacije BiH (SDA, na primer), predstavnici međunarodne zajednice, novinarskih udruženja, udruženja građana... Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je pokušaj ubistva Željka Kopanje "gnusni teroristički čin" i da je "samo politika nerazuma, zla i najcrnjeg protivljudskog mračnjaštva" mogla da ga inspiriše i organizuje. Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Volfgang Petrič istakao je da je Kopanja hrabar novinar koji je u svom listu od avgusta prošle godine objavio seriju tekstova o zločinima koje su tokom rata počinile snage bosanskih Srba nad nesrpskim stanovništvom, te da su "Nezavisne" prve novine u RS koje su o tome pisale. Sličan motiv za napad na Kopanju navodi u svom saopštenju i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a predsedavajući OEBS-a i Knut Volebek podsetio je da su "Nezavisne" prethodnih nedelja objavljivale feljton o zločinima u Tesliću i da je list postao meta učestalih pretnji. Srpski pokret obnove nazvao je ovaj zločin "aktom organizovanog terora protiv svih demokratskih opcija i opredeljenja ljudi u RS i Srbiji". SPO tvrdi da napad na Kopanju, kao i atentat na Vuka Draškovića i pogibija četvorice njegovih saradnika, "direktno priziva opasne tenzije i sukobe i najavljuje ogoljeni terorizam širih razmera u RS i Srbiji". Predsednik Demokratske stranke za Banja luku i Krajinu Nikola Špirić ocenio je da je "sa uvozom demokratije na ove prostore... uvezen i terorizam", a Nova demokratija podsetila je na ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i na "učestale napade na slobodoumne novinare". Oglasio se i američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Ričard Holbruk rekavši da su Kopanju pokušale da ubiju "iste one snage trulog, mračnog rasizma zbog kojih je i počeo rat", pripretivši počiniocima da će biti "ulovljeni i izvedeni pred lice pravde, kao i svi oni koji pokušavaju da ponovo započnu rat koji je završen pre skoro četiri godine". POLICIJA ZNALA ZA PRETNJE: Ministar unutrašnjih poslova RS Sredoje Nović istakao je da MUP "verovatno i više od drugih" želi da što pre reši slučaj, požalio se na "nesvrsishodne pritiske" na Ministarstvo, priznao da je policiji poznato da je Kopanja odnedavno bio izložen pritiscima i ucenama, i naveo da su njegovi ljudi preduzeli "široke i opsežne operativne i kriminalističko-taktičke mere i radnje", ne samo u Banja luci i RS, "već i šire". Rezultati se čekaju. Zanimljivo je da su svi koji su se bavili motivacijom za ovaj zločin pominjali pisanje "Nezavisnih" o Tesliću. "Napisi `Nezavisnih novina` u avgustu i septembru o ubistvu 200 Muslimana na Vlašiću i o delovanju paravojne grupe bosanskih Srba iz Teslića naveli su tužioca RS da ponovo otvori taj slučaj", objavio je pariski "International Herald Tribune". Predrag Popović, šef deska u "Nezavisnim", objašnjava za "Vreme" o čemu je reč: "Objavili smo tekst o nekakvoj teslićkoj paravojnoj organizaciji poznatoj pod imenom `Miće`. Početkom rata oni su praktično preuzeli vlast u gradu i maltretirali stanovništvo - policijski čas je, na primer, trajao više od 20 sati dnevno! Na meti su im prvo bili Muslimani, a kada je njih ponestalo, prešli su na Srbe. Teror je poprimio takve razmere da su borci pretili da će napustiti položaje, spustiti se u grad i obračunati se s njima. Policija je to sprečila pohapsivši neke od njih, ali je ceo slučaj zataškan. Neki su kasnije izginuli, a neki od preživelih počeli su da se javljaju i da dolaze u redakciju nudeći svoje verzije priče. Praktično, cela serija tekstova svodila se na reagovanja na prvi, ali nam sve to nije delovalo dramatično. Znam da su Željku Kopanji pretili pre petnaestak dana, da je obavestio policiju, i da ga ona nije zaštitila. Redakcija se, inače, ogradila od svih špekulacija u vezi sa ovim slučajem: za protekle četiri godine, od osnivanja, dotakli smo niz osetljivih i ozbiljnih tema, što se mnogima nije dopalo. Ne želimo da ulazimo u ocene čiji je motiv bio jači." Mediji su, inače, objavili da je Kopanja u bolnici pitao svog zamenika Šipovca da li je na atentat reagovala Socijalistička partija Srbije i dobio odgovor: "Nisam registrovao, koliko je meni poznato - nije." Čovek nije imao šta da registruje: SPS se nije oglasio ni do utorka uveče, kada ovaj tekst odlazi u štampu. U ovom trenutku Kopanja je pri svesti, razgovara sa ljudima, čita novine... Lekari se nadaju da bi, ukoliko ne dođe do komplikacija, za dan-dva mogao da napusti odeljenje intenzivne nege. Ovu nadu dele svi novinari i svi normalni ljudi u Srbiji i Republici Srpskoj. I ne samo oni. Uroš Komlenović |
prethodni sadržaj naredni |