Intervju: Vladan Bati�, koordinator Saveza za promene
Baj-pas za Srbiju
U Ni�, Pirot, U�ice i �a�ak ve� je po�eo da sti�e mazut, a isporu�uju se i lekovi i hrana. Prema tome, ljudi �e na licu mesta osetiti boljitak od podr�ke me�unarodne zajednice demokratskoj opoziciji
Zoran �in�i�, Vladan Bati�,
Dragoslav Avramovi� i drugi �elnici Saveza za promene boravili su po�etkom novembra u
SAD i razgovarali sa visokim �inovnicima Administracije, po�ev od dr�avnog sekretara
Medlin Olbrajt. O rezultatima posete za "Vreme" govori predsednik
Demohri��anske stranke Srbije i koordinator SZP Vladan Bati�.
"VREME": �ta �e poseta SAD u�initi za popularnost SZP-a u Srbiji?
BATI�: O�ekujemo pozitivne efekte vi�e posrednog nego neposrednog zna�aja - posrednog, jer sve ipak treba da se dogodi ovde u Srbiji. Po�eli smo da otkravljujemo klimu potpune blokade, ne samo fizi�ke nego i u pogledu svesti da postoji neka druga Srbija, ljudi koji ne�to drugo poku�avaju, koji su demokratski nastrojeni, koji ho�e promene i uspostavljanje sistema realnih vrednosti. �ini mi se da je to najzna�ajniji pomak, mada se to ne vidi dovoljno u opipljivom smislu. Dosad nam je svima pripisivan deo kolektivne krivice. Mi smo na sva usta govorili - pa nije �itav narod Slobodan Milo�evi�, Mira Markovi�, �e�elj. Ne mo�emo zbog odgovornosti, odnosno neodgovornosti pojedinaca svi snositi posledice.
Pri�a o Paktu o stabilnosti Jugoisto�ne Evrope nema nikakvog smisla bez stabilne Srbije, koja je - kako su oni sami rekli - srce Balkana. Ako srce nije u redu, onda nema ni�ta ni od organizma, pa su re�ili da naprave neki baj-pas da bi to srce po�elo normalno da funkcioni�e i da bi balkanski organizam po�eo da �ivi sa demokratskim vrednostima.
Ameri�ki zvani�nici su vi�e puta rekli da �ele da naprave jasnu razliku izme�u gra�ana Srbije i nedemokratske vlasti Slobodana Milo�evi�a. Ho�e da u stvarnosti poka�u da postoji kredibilna demokratska alternativa koja ima podr�ku me�unarodne zajednice, �to �e se manifestovati u vi�em standardu gra�ana, dok s druge strane stavljaju do znanja da ako ostaje Milo�evi� - ostaju izolacija i sankcije, te�ak �ivot.
SAD odsad vi�e ne�e biti ko�nica humanitarnog projekta "energija za demokratiju", dali su legitimitet i publicitet nekoj vrsti kriznog �taba profesora Avramovi�a, formira�e se trilateralna komisija predstavnika EU-a, SAD i demokratske opozicije koja �e raditi na projektima obnove i pomo�i slobodnim gradovima, i najzad - sankcije �e biti ukinute nakon demokratskih izbora.
Imate li utisak da bira�i veruju da �e bolje �iveti ako na izborima pobedi demokratska opozicija?
Mislim da polako sti�u svest o tome. U opozicione gradove ve� je po�eo da sti�e mazut - u Ni�, Pirot - a dobili smo informaciju da u U�ice i �a�ak sti�e u velikim koli�inama. U gradove gde je na vlasti demokratska opozicija dolazi pomo� u hrani, u lekovima, u davanju stipendija deci bez roditelja. Iz nekih zemalja EU-a sti�u oprema za TV stanice. Prema tome, ljudi �e na licu mesta osetiti boljitak od podr�ke me�unarodne zajednice demokratskoj opoziciji. I to �e se �iriti. Uostalom, �uli smo Klintonovu izjavu da je demokratska tranzicija Srbije jedan od prioriteta SAD. U Va�ingtonu se ve� odr�ava sastanak predstavnika ameri�ke administracije i EU-a o Srbiji, a mi �emo imati takav sastanak 15. novembra.
Ne mo�e niko obe�ati da �e to biti ne�to senzacionalno i preko no�i, ali je potpuno evidentno da �e pomaka biti.
U kojoj meri �e vlast spre�avati pristizanje pomo�i opozicionim gradovima?
Dosad je pomo� stizala preko Republike Srpske. Nisam siguran da �e vlast i�i do kraja na blokade, jer bi to bio apsolutni auto-gol. Mislim da �e nastojati da pomo� pre�utkuju ili da polako svojataju te uspehe. Ve� smo u re�imskoj �tampi videli da sebi pripisuju pomake u ukidanju sankcija. Me�utim, nama sigurno nije stalo da na patnjama gra�ana sti�emo politi�ke poene. Bitno je da ljudi mogu da �ive �ivotom dostojnim �oveka. Ipak, mislim da gra�ani savr�eno dobro znaju ko je ko.
Mislite li da je antizapadno raspolo�enje dovoljno splaslo da bi javnost poverovala u volju tih dr�ava da pomognu Srbiji, kao i u to da �e ba� SZP dobru volju pretvoriti u konkretnu dobrobit za gra�ane?
Naravno da je stvoren animozitet prema zemljama NATO intervencije, i to s pravom. Me�utim, ispitivanja javnog mnenja pokazuju �ta sada zaokuplja pa�nju javnosti: ljudima je dosta pri�a o teritorijama, etni�kim sukobima, ratovima, nacionalnim pitanjima. Prva tema koja ih zaokuplja je siroma�tvo, odnosno standard; druga je kriminal, odnosno korupcija; tre�a - ljudska prava i demokratija; �etvrta - vra�anje u me�unarodne organizacije i integracije; peta - povratak mladih koji su oti�li u svet da tra�e budu�nost. Tek onda dolazi na red Kosovo.
Smatrate li zna�ajnim uspehom pristanak SAD da ukinu sankcije u oblasti avio-saobra�aja i nafte ukoliko budu odr�ani demokratski izbori? Evropska unija je pominjala skidanje ta dva embarga i nezavisno od izbora.
Nije ta�no da je re� samo o naftnom embargu i avio-sankcijama.To �e biti samo prvo na redu nakon slobodnih izbora. A uspeh je u tome �to je Amerika dosad bila potpuno protiv ukidanja sankcija. Njihov rezon je dosad bio da �e ukidanje sankcija pomo�i Milo�evi�u, jer �e koristiti finansijske olak�ice da pla�a socijalni mir, pa �e opstajati du�e. Mi smo, me�utim, rekli - �ekajte, pa ne mo�emo svi biti taoci takvog va�eg mi�ljenja.
Kad smo predlo�ili vezivanje ukidanja sankcija za izbore, motiv je bio da ljudima u Srbiji stavimo do znanja da godinama te�ko �ive u izolaciji jer Milo�evi� ne�e da raspi�e fer izbore. I Amerika je sad rekla - ukinu�emo ih kad budu po�teni izbori. U odnosu na njihovu dosada�nju rigidnost, to je zna�ajan pomak. Zna se da su evropski partneri bili fleksibilniji, ali da je Amerika uvek stavljala veto.
Na vrlo visokom nivou sastaju se predstavnici SAD i EU-a da razgovaraju o Srbiji. U Srbiji se na sli�an na�in ni me�usobno - a kamoli sa njima - nisu sastali predstavnici opozicije. Vidite li �ansu da se tako ne�to uskoro dogodi, tim pre �to i svet i doma�a javnost to neprestano tra�e?
Za razliku od ranijih insistiranja na udru�ivanju �itave demokratske opozicije, tokom ove posete nije ultimativno zahtevano da se opozicija ujedini pa �e dobiti ovo ili ono. Nije bilo duboke rasprave o tome, ali �ini mi se da je za njih u ovom momentu prihvatljivo da opozicija deluje po principu miroljubive koegzistencije, da mogu postojati dva ili tri bloka koji �e u vi�e kolona i�i ka istom cilju. I u Kongresu i u Senatu i Stejt departmentu bilo je samo te �elje da se ne sva�amo. D�ejms Dobins, ameri�ki izaslanik za Balkan, prednja�io je u stavu da bi opozicija zajedni�ki br�e i lak�e stigla do cilja. I ja mislim da bismo davno ovu pri�u zavr�ili da se u tome uspelo.
Me�utim, sad vi�e nije sve ni samo do opozicije, do hipoteka iz pro�losti i li�nih afiniteta ili animoziteta. Mislim da �e re�im biti taj koji �e isprovocirati opoziciju da na�e konsenzus u pogledu zajedni�kog delovanja.
Kakav mo�e biti utisak o zrelosti opozicije ako treba sa�ekati da re�im objedini njen nastup?
Ne mislim da treba bukvalno da je objedini, niti da �e to voljno u�initi, ali kad ljudi izvan SZP-a shvate da poku�aj artikulisanog parlamentarnog pristupa ne daje nikakav rezultat, onda �e shvatiti i da se nema kud nego izvr�iti pritisak na re�im. Ako vlast pristane da raspi�e samo lokalne izbore, ignori�u�i volju gra�ana u gradovima gde je na vlasti opozicija, onda to mo�e biti varnica koja �e sve ubediti da moraju da stanu pod isti barjak protiv re�ima. Ali nema �arobnog �tapi�a. Nije dovoljno da ja mislim da opozicija treba da se objedini.
Kad vi o�ekujete izbore i mislite li da �e bit fer?
Izbore o�ekujem za dva-tri meseca. Na to �e najvi�e uticati okolnosti i potro�enost same vlasti. Da bi izbori bili fer potrebno je samo da opozicija ostane dosledna onom �to je potpisala na okruglom stolu. Dakle - ako izbori nisu pod dogovorenim uslovima, mi na njih ne idemo. Izbori na kojima ne u�estvuje demokratska opozicija ne bi imali nikakvu vrednost, niti bi institucije koje bi proiza�le iz tih izbora, Skup�tina i Vlada bile me�unarodno priznate.Takve izbore re�im mo�e da organizuje svake srede i petka. �ak i da u�estvuje sijaset nekih nepostoje�ih stranaka i �e�elj, koji je vlast - izbori ne�e vredeti ako ne iza�u SZP i SPO.
Roksanda Nin�i�
