Deset Miloševićevih godina u deset slika (8)
Godina raspada političkih elita
U modi su buka i šetnje. Pištaljkama, loncima, šerpama, trubama, čak i usisivačima, građani u vreme Dnevnika RTS-a zaglušuju državnu propagandu. Svi su uvereni da su pobunjeni srpski građani dobili bitku protiv vlasti koja ima velikih problema, čak i u sopstvenim redovima
Centralni događaj,
pokazaće se, od velike važnosti za budućnost Jugoslavije kao države, bio je raspad
jedinstvene elite vlasti na dve suprotstavljene republičke političke elite: srpsku i
crnogorsku. Još u vreme postizborne krize oko lokalnih izbora, u Srbiji je označen
početak krize između dve republike, koji se najpre pokazao kao rascep unutar vladajuće
Demokratske partije socijalista Crne Gore na dve frakcije, na pristalice predsednika
Momira Bulatovića i premijera Mila Đukanovića. Tih dana Đukanović u intervjuu za
"Vreme" kaže da je Slobodan Milošević "potpuno prevaziđen
političar" i da bi bilo pogrešno da ostane na bilo kom mestu u političkom životu
Jugoslavije. Počeo je ideološko-propagandni rat koji će vremenom eskalirati do ozbiljne
državne krize, a koji preti da završi raspadom Jugoslavije. Deo Glavnog odbora DPS-a u
Podgorici, lojalan Đukanoviću, smenio je Bulatovića sa mesta predsednika partije i na
to mesto izabrao Milicu Pejanović-Đurišić. Ministarstvo pravde Crne Gore priznalo je
legitimitet frakciji DPS-a Đukanovića. Tokom godine Milove pristalice će se deklarisati
kao zagovornici državnih i nacionalnih interesa Crne Gore, a pristalice Bulatovića kao
Miloševićevi puleni i ispostava SPS-a. Na predsedničkim izborima krajem godine
Đukanović je, kao kandidat DPS-a, izabran za predsednika Crne Gore u drugom krugu,
pošto nijedan od osam kandidata nije dobio potrebnu većinu u prvom krugu. Đukanović je
pobedio osvojivši 174.745 glasova. Momir Bulatović je dobio 169.276 glasova. Bulatović
ne priznaje poraz i najavljuje da će 15. januara naredne godine vlast predati narodu a ne
Đukanoviću.
Devedeset sedma je počela u znaku velikih nada, a završava s Milanom Milutinovićem kao predsednikom Srbije. Koalicija "Zajedno" je osvojila vlast u većini velikih gradova u Srbiji,
Širom Srbije Nova godina je dočekana na gradskim trgovima u izuzetno veseloj i svečarskoj atmosferi. Na Trgu Republike u Beogradu okupilo se nekoliko stotina hiljada građana. Novogodišnje proslave su sastavni deo protesta zbog poništavanja rezultata drugog kruga lokalnih izbora, održanih prethodne jeseni. OEBS je pozvao vlasti Srbije da odmah i u potpunosti primene sve preporuke svog specijalnog izaslanika Felipea Gonzalesa.
Policija je 2. februara brutalnom silom, upotrebom vodenih topovima i palica, rasterala demonstrante kod Brankovog mosta u Beogradu. Prema saopštenju koalicije "Zajedno" od 2-5. februara u policijskim akcijama u Beogradu uhapšeno više od 100, a povređeno više od 300 građana. Zbog upotrebe sile protiv mirnih demonstranata u Beogradu, u znak protesta prekinut je FEST, Filozofski fakultet obustavio sve aktivnosti, a glumci Narodnog pozorišta prestali su da igraju predstave.
Beogradski studenti 23. januara vatrometom, bakljama, pištaljkama i trubama obeležavaju stoti sat neprekidnog stajanja pred policijskim kordonom u Kolarčevoj ulici u centru grada. Nakon sedam dana pobedila je studentska upornost, kordon se povukao iz Kolarčeve ulice. Policijski kordon je na Svetog Savu probijen litijom koju je predvodio patrijarh Pavle. U litiji je bilo više od sto hiljada građana, pišu beogradski mediji. Studenti su proslavili uspešan završetak akcije "kordonom protiv kordona" šetnjom po centralnim gradskim ulicama i nastavili proteste pošto nije ispunjen njihov zahtev da rektor BU-a Dragutin Veličković i student-prorektor Vojin Đurđević podnesu ostavke. Nakon 106 dana studentskog protesta i ovaj zahtev je ispunjen i oni su podneli ostavke.
Posle 119 dana protesta beogradski studenti su proslavili usvajanje ostavki i pobednički se prošetali centrom Beograda.
U modi su buka i šetnje. Pištaljkama, loncima, šerpama, trubama, čak i usisivačima, građani u vreme Dnevnika RTS-a zaglušuju državnu propagandu. Svi su uvereni da su pobunjeni srpski građani dobili bitku protiv vlasti koja ima velikih problema, čak i u sopstvenim redovima. Počivša "Naša borba" za ličnost protekle 1996. godine izabrala je Građanina. Državna mašina više liči na mehanizam tempirane bombe nego na instituciju modernog društva.
Po nalogu Slobodana Miloševića, Skupština Srbije usvojila je lex specialis kojim se proglašavaju konačnim rezultati drugog kruga lokalnih izbora prema nalazu komisije OEBS-a, što znači da opozicija preuzima vlast u tridesetak srpskih gradova.
Tokom 88 dana demonstracija odvijala su se dva politička sukoba. Jedan između vlasti i građana bio je na ulicama, a drugi je bio unutar vladajuće elite. U njihovim redovima odvijala se drama borbe za opstanak u kojoj je bilo mestimičnih ispada neposlušnosti.
U cilju uterivanja discipline SPS je pokrenuo mehanizam diferencijacije. Iz stranke su isključeni Nebojša Čović i Mile Ilić i lokalne garniture u više gradova, a Branislav Ivković je sačuvao knjižicu, ali je deakumuliran funkcija i njegovo mesto zaposeo je Dragan Tomić, predsednik republičke skupštine i direktor "Jugopetrola", i postao predsednik beogradskih socijalista.
Krajem februara konstituisana je Skupština Beograda, u kojoj opozicija ima većinu, a Zoran Đinđić izabran je za gradonačelnika prestonice. Grupa alpinista skinula je petokraku sa kupole zgrade Starog dvora u kojoj je Skupština grada. Prisutni građani ovaj poduhvat planinara odobravaju ovacijama, nebom blešti vatromet, a po ulicama građani igraju uz trube i doboše. Uz veliko slavlje konstituisane su skupštine u skoro svim gradovima u Srbiji gde je pobedila opozicija. Time su okončane višemesčne mirne građanske demonstracije.
Na mestu gradonačelnika
Đinđić nije ostao dugo, smenjen je odlukom za koju su glasali odbornici iz SPS-a,
JUL-a, SPO-a i SRS-a.
Te godine predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću istekao je četvorogodišnji mandat, a na mesto šefa države došao je Milošević, koji je izabran na nenajavljenoj sednici Skupštine Jugoslavije 15. jula.
Početkom maja u javnost izbija sukob unutar koalicije "Zajedno". Lideri koalicije "Zajedno" razišli su se oko pitanja proširenja koalicije. Vuk Drašković se izjasnio protiv, a Vesna Pešić i Zoran Đinđić za ujedinjenje cele srpske demokratske opozicije, uoči izbora koji će se održati krajem godine. Stvarni razlog podele bio je odbijanje koalicionih partnera da podrže Draškovića kao predsedničkog kandidata koalicije "Zajedno".
SPS likuje nad podelama unutar najvećeg koalicionog saveza, i Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije, u funkciji vršioca dužnosti predsednika Srbije, može da proglasi početak izborne trke, zakazuje predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji za 21. septembar.
Na izbore idu SPO, DA, SD, LSDV, RDSV, NSS, partije mađarske i muslimanske manjine i niz manjih stranaka, a za bojkot izbora odlučilo se šesnaest opozicionih stranaka, i kao po tradiciji - kosovski Albanci.
Na izborima, od 250 mesta u Skupštini Srbije, leva koalicija SPS-JUL-ND osvaja 110, SRS 82, SPO 45, a ostali 14 mesta.
Pošto nijedan kandidat za predsednika Srbije nije dobio potreban broj glasova, u drugi izborni krug otišli su kandidat leve koalicije Zoran Lilić i kandidat radikala Vojislav Šešelj, koji je pobedio Lilića, ali Srbija nije dobila predsednika, pošto je na izbore izašlo manje od polovine registrovanih birača.
Na ponovljenim predsedničkim izborima u Srbiji je u prvom krugu (7. decembar) pobedio Milutinović, a posle izbora Šešelj je tvrdio da je drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji bio neregularan. "Milutinović je pravno-teorijski uljez na toj funkciji", rekao Šešelj.
Dragoslav Grujić
