| Pošta |
Vreme broj 479, 11. mart 2000. |
| Koraks je malo Karikatura u "Vremenu" br. 478 Veoma poštujem i cenim vaš nedeljnik, ali sam ogorčen vašim načinom
pisanja o Vojvodini. Mi čitaoci iz Vojvodine ne možemo saznati preko vaših
novina skoro ništa šta se zbiva kod nas u severnoj pokrajini. Moje
je mišljenje da zalaganje za Republiku Vojvodinu vodećih vojvođanskih
stranaka zaslužuje više od jedne (odlične) karikature. Mislim da je i u
vašem interesu da više obratite pažnju šta se dešava van Beograda,
imali biste sigurno veću prodaju u unutrašnjosti. Rastislav Čapela, Bačsky Petrovec, Vojvodina O "Vremenu" u Splitu Bila sam u Splitu, posle 12 godina. Sa mnogo sam ljudi razgovarala i većina
me je pitala za / pričala o: Srdačan pozdrav, Maja Simić Pogrešna adresa U broju 475. objavili ste mišljenje gospodina Jankovića pod nazivom
"Lažna ekvidistanca". Ne ulazeći u porive koji su ga naveli da
piše vašem listu, hteo bih da kažem par reči o samom načinu
izlaganja. Stilom, ovaj tekst na prvi pogled gravitira obrazovanijem sloju
ljudi (ipak, obrazovan čovek ne sme sebi dopustiti nekvalitetna
odstupanja od stila kao što su "duhovna palanka" ili
"mitomanske baljezgarije" u cilju još većeg ponižavanja
neistomišljenika). Ne iznoseći sopstveni sud o problemu (jedini stav
koji dominira tekstom jeste profano negiranje Kostuničinih stavova),
gospodin Janković se upušta u komentare na kojima bi mu pozavideli i
glasnogovornici režimskih medija. Ovakav specifičan larpurlartizam, gde
se više reči utroši na dezavuisanje "duhovno-političkog"
neistomišljenika nego na činjenično pobijanje njegovih stavova pre
odgovara petparačkom pamfletu ("Vreme" je opet pokazalo da je
list svih čitalaca). Audiatur et altera pars, naravno, ali mislim da je
dotični gospodin pogrešio adresu. Njegovo pismo pripada nekom listu gde
"druga strana" ne postoji. Draško Stijović, Beograd Jedna lasta... Intrevju s Goranom Svilanovićem je pravi pogodak. Uverava me da je reč
o jednom, ako ne i jedinom, srpskom političaru koji trezveno razmišlja i
gaji meru neophodno potrebnog optimizma. Usuđujem se da primetim da bi
izborne šanse srpske opozicije bile znatno veće da je i u drugim
strankama, strankama većim od Građanskog saveza Srbije, blagovremeno došlo
do promene čelnih ljudi. Ima ona narodna koja kaže da jedna lasta ne čini
proleće, pa će tako biti i u ovom slučaju. Goran Svilanović, ako se ne
pokvari, nada je srpske politike i uliva mi veru da će jednog dana svima
nama biti bolje. Bosa Milićević, Paraćin Bezobalni i priobalni intelektualci Ako Teofil Pančić sretne Karla J. u gradu, neka ga pita da li Tomasa
M. svrstava u bezobalne ili priobalne intelektualce? Što jest jest, Tomas
je, nasuprot stradanjima, smrti u koncentracionim logorima i strahu (uh
taj strah), pobegao pred opasnošću i živeo u inostranstvu oslobođen
prisile terora, premda podnoseći muku emigracije... Zoran Đukanović, Amsterdam |
|