Objavili ste intervju sa Vojislavom Ko�tunicom, "najdoslednijim" opozicionarom i moralno-politi�kim autoritetom srpske duhovne palanke. U tom intervjuu nam je servirana jedna vrlo zanimljiva i istovremeno jako jednostavna verzija njegove famozne "nacionalno-demokratske" pozicije. Tu poziciju nam je on sam najpreciznije formulisao zavodljivom sintagmom iz naslova intervjua, slikovito sa�ev�i time su�tinu �itave svoje "na�elne" i visokoparne politike la�ne ekvidistance prema Zapadu i re�umu u samo jednu �arobnu formulu, shvatljivu i prostom puku. La�nost ove ekvidistance ne ogleda se u tome �to bi Vojislav Ko�tunica, kao li�nost ili reprezentant jedne politike, imao neki naro�it interes da produ�i opstanak Milo�evi�eg re�ima, ve� u tome �to je izbor izme�u Va�ingtona i Dedinja, kakvom nam je on predstavlja, u potpunosti proizvodljna i la�na, pa je stoga moramo tuma�iti iz registra endogeno srpskih palana�kih fantazmagorija.

Oslonjen na histeri�no i iracionalno antizapadno raspolo�enje srpske politi�ko-duhovne kasabe, ovaj njen "na�alni" i mrzovoljni portparol samo nastavlja da perpetuira dementne mitomanske baljezgarije o srpskom "tre�em putu", kojima vrla srpska inteligencija vi�e od jedne decenije pogani na� kulturni prostor.

Ivan Jankovi�, Jagnjilo

Pa�ljivo sam pro�itao �ta o saradnji sa opozicionim strankama ka�u predstavnici nevladinih organizacija. Puno lepih i pomirljivih tonova. A �ta se de�ava u stvarnosti i u javnosti?

Sonja Biserko optu�uje u inostranoj �tampi lidere dve najuticajnije opozicione stranke (SPO i DS) da su sara�ivali sa Arkanom. Predstavnici nevladinih organizacija redovno optu�uju opoziciju za sve i sva�ta. Dobrosav Ne�i� javno, u doma�oj �tampi, optu�uje Vuka Dra�kovi�a i SPO za sve i sva�ta. Leskovac je jedini grad u kome nije do�lo do dogovora opozicionih stranaka o zajedni�kom delovanju, ba� zbog koalicije u koju su se punopravno uklju�ile i neke "nevladine" organizacije. Kako to da ba� samo u Leskovcu ima problema u saradnji i dogovorima opozicije, pogotovu �to znamo da je Leskovac tokom pro�log leta bio primer zajedni�kog nastupa na protestima predstavnika SPO-a i DS-a?

Zbog svega navedenog i mnogo toga drugog �to javnost odli�no zna, re�i predstavnika nekih nevladinih organizacija deluju neiskreno. Ako stvarno �ele promene, za�to stalno napadaju opoziciju i unose razdor me�u opozicione stranke? Nije na�a opozicija idealna, ali je jedina alternativa koju mi gra�ani Srbije danas imamo. Uostalom �ta su to nevladine organizacije uradile za promene pa imaju pravo da nekoga kritikuju? �ime su konkretno doprinele slobodi medija? Da li su ikada uradile i�ta osim praznih i marketin�ki dobro planiranih i odra�enih javnih istupa koja nisu nimalo doprineli promenama u Srbiji?

Predla�em redakciji "Vremena" da nam iz pera svojih novinara predstavi nevladine organizacije u svetu, �ime se bave, koliko ih ima (ukupno ali i prose�no po broju stanovnika)? Voleo bih da nam to predstave novinari jer �emo jedino na taj na�in saznati istinu, bez posrednika koji �e nam, poput RTS-a, prepri�ati delove koji im odgovaraju.

Dragan Todorovi�, Beograd

Veoma sam iznena�en �injenicom da se urbanisti Novog Sada, sa Radojem Cvetkovom na �elu, zala�u za izgradnju novog Varadinskog mosta po projektu akademika Nikole Hajdina. Po tom projektu novi Varadinski most bio bi potpuno isti kao Most slobode, koji �e tako�e biti obnovljen, pa bi imali dva ista mosta jedan pored drugog. Zar urbanisti Novog Sada ne znaju da su mostovi ne samo ukras grada ve� i odraz njegove istorije. Uz po�tovanje tradicije i truda prethodnih generacija, Varadinski most bi trebalo obnoviti u obliku koji je imao kada je prvi put podignut dvadesetih godina ovog veka i kada je dobio ime "Most kraljevi�a Tomislava". Uostalom, supermoderan Hajdinov most ne bi se nikako uklopio u arhitekturu i ambijent starog Petrovaradina.

Simon Du�ani�, Beograd

Stalni smo �itaoci "Vremena" od prvog broja. Na� je �estoro. Svi cenimo i po�tujemo vrednost na�eg nedeljnika. Me�utim, imamo primedbi na poslednji broj. Izostao je analiti�ki pristup pisanju, a sve je vi�e prisutan zbir nedeljnih hronika doga�anja poput dnevne �tampe. Od vas tra�imo VI�E.

Porodica Rai�evi�

Budu�i da cenim kvalitet va�eg lista i va�ih novinara, ne mogu da se na�udim �udu da se va� novinar M. Vasi�, dugi niz godina jedan od najboljih srpskih novinara, bavi takvim temama o kojima pi�e u nekoliko poslednjih brojeva. Naro�ito me iritirao �lanak iz ovog broja, u kome g. Vasi� pi�e o novoj vladi u Hrvatskoj. Nemam ni�ta protiv da va�e novine pi�u i o doga�ajima u susednim dr�avama, ali nivo kojim pi�e novinar Vasi� ispod je svake kritike. �lanak u kome se opisuju novi ministri i njihovi naredni zadaci u resorima, napisan je na nivou nekog lokalnog hrvatskog glasila. Te ministar lepog pona�anja, te dobar ekonomista, te objektivan itd. Pitam se koliko je to vremena g. Vasi� proveo u Zagrebu, da li je pratio rad tih ministara, tako "va�nih" li�nosti odranije, ili da nije mo�da njihov zvani�ni biograf.

Radomir Plav�i�, San Dijego, SAD

Sa zadovoljstvom �itam va� list, naro�ito priloge Pan�i�a i �ivkova, i zanimam se hvataju�i vas u pogre�nom pisanju engleskih re�i. Tu je va� "record" bolji nego drugih beogradskih listova i �asopisa. Ali vam se javljam zbog pogre�ne - po mom mi�ljenju - upotrebe glagola "sankcionisati". I drugi ga upotrebljavaju kao i vi, ali mi je "stalo" da "Vreme" odr�i svoj uobi�ajeni visoki nivo. U moje vreme "sankcionisati" je zna�ilo odobriti. U tom smislu se i danas upotrebljava u nekim stranim jezicima. Isto, u va�em listu sam video izraz "narcizam". Mislim da je bolje re�i "narcisizam". Istina, da je neko bolje vreme, sve bi bilo bolje.

Bogoljub Jovanovi�

U redakciju "Vremena" i dalje sti�u pisma i telefoniraju �itaoci "Vremena", zbunjeni ili ogor�eni zbog teksta "Vox Populi". Ljubomir �ivkov, autor rubrike "Zona sumraka", nije mogao slutiti, kada je izmi�ljao ova pisma, da �e izazvati takvu reakciju. �itaoci koji se bune zbog te rubrike mogu se podeliti u dve kategorije. Jedni veruju da su to prava pisma, drugi shvataju nameru autora ali misle da u na�em nedeljniku nije bilo mesta izrugivanju s jednom vrstom mentaliteta kojim su okru�eni i bez pomo�i "Vremena". U ime redakcije izvinjavam se �itaocima koje smo doveli u zabludu ili ih ogor�ili imitacijom nekih savremenih "Odjeka i reagovanja."

Iskaz mea culpa uva�enog kolege �ivkova, u njegovom odgovoru iz pro�log broja "Vremena", u prevodu zna�i - moja gre�ka!