Objavili ste intervju sa Vojislavom Koštunicom, "najdoslednijim" opozicionarom i moralno-političkim autoritetom srpske duhovne palanke. U tom intervjuu nam je servirana jedna vrlo zanimljiva i istovremeno jako jednostavna verzija njegove famozne "nacionalno-demokratske" pozicije. Tu poziciju nam je on sam najpreciznije formulisao zavodljivom sintagmom iz naslova intervjua, slikovito saževši time suštinu čitave svoje "načelne" i visokoparne politike lažne ekvidistance prema Zapadu i režumu u samo jednu čarobnu formulu, shvatljivu i prostom puku. Lažnost ove ekvidistance ne ogleda se u tome što bi Vojislav Koštunica, kao ličnost ili reprezentant jedne politike, imao neki naročit interes da produži opstanak Miloševićeg režima, već u tome što je izbor između Vašingtona i Dedinja, kakvom nam je on predstavlja, u potpunosti proizvodljna i lažna, pa je stoga moramo tumačiti iz registra endogeno srpskih palanačkih fantazmagorija.

Oslonjen na histerično i iracionalno antizapadno raspoloženje srpske političko-duhovne kasabe, ovaj njen "načalni" i mrzovoljni portparol samo nastavlja da perpetuira dementne mitomanske baljezgarije o srpskom "trećem putu", kojima vrla srpska inteligencija više od jedne decenije pogani naš kulturni prostor.

Ivan Janković, Jagnjilo

Pažljivo sam pročitao šta o saradnji sa opozicionim strankama kažu predstavnici nevladinih organizacija. Puno lepih i pomirljivih tonova. A šta se dešava u stvarnosti i u javnosti?

Sonja Biserko optužuje u inostranoj štampi lidere dve najuticajnije opozicione stranke (SPO i DS) da su sarađivali sa Arkanom. Predstavnici nevladinih organizacija redovno optužuju opoziciju za sve i svašta. Dobrosav Nešić javno, u domaćoj štampi, optužuje Vuka Draškovića i SPO za sve i svašta. Leskovac je jedini grad u kome nije došlo do dogovora opozicionih stranaka o zajedničkom delovanju, baš zbog koalicije u koju su se punopravno uključile i neke "nevladine" organizacije. Kako to da baš samo u Leskovcu ima problema u saradnji i dogovorima opozicije, pogotovu što znamo da je Leskovac tokom prošlog leta bio primer zajedničkog nastupa na protestima predstavnika SPO-a i DS-a?

Zbog svega navedenog i mnogo toga drugog što javnost odlično zna, reči predstavnika nekih nevladinih organizacija deluju neiskreno. Ako stvarno žele promene, zašto stalno napadaju opoziciju i unose razdor među opozicione stranke? Nije naša opozicija idealna, ali je jedina alternativa koju mi građani Srbije danas imamo. Uostalom šta su to nevladine organizacije uradile za promene pa imaju pravo da nekoga kritikuju? Čime su konkretno doprinele slobodi medija? Da li su ikada uradile išta osim praznih i marketinški dobro planiranih i odrađenih javnih istupa koja nisu nimalo doprineli promenama u Srbiji?

Predlažem redakciji "Vremena" da nam iz pera svojih novinara predstavi nevladine organizacije u svetu, čime se bave, koliko ih ima (ukupno ali i prosečno po broju stanovnika)? Voleo bih da nam to predstave novinari jer ćemo jedino na taj način saznati istinu, bez posrednika koji će nam, poput RTS-a, prepričati delove koji im odgovaraju.

Dragan Todorović, Beograd

Veoma sam iznenađen činjenicom da se urbanisti Novog Sada, sa Radojem Cvetkovom na čelu, zalažu za izgradnju novog Varadinskog mosta po projektu akademika Nikole Hajdina. Po tom projektu novi Varadinski most bio bi potpuno isti kao Most slobode, koji će takođe biti obnovljen, pa bi imali dva ista mosta jedan pored drugog. Zar urbanisti Novog Sada ne znaju da su mostovi ne samo ukras grada već i odraz njegove istorije. Uz poštovanje tradicije i truda prethodnih generacija, Varadinski most bi trebalo obnoviti u obliku koji je imao kada je prvi put podignut dvadesetih godina ovog veka i kada je dobio ime "Most kraljevića Tomislava". Uostalom, supermoderan Hajdinov most ne bi se nikako uklopio u arhitekturu i ambijent starog Petrovaradina.

Simon Dušanić, Beograd

Stalni smo čitaoci "Vremena" od prvog broja. Naš je šestoro. Svi cenimo i poštujemo vrednost našeg nedeljnika. Međutim, imamo primedbi na poslednji broj. Izostao je analitički pristup pisanju, a sve je više prisutan zbir nedeljnih hronika događanja poput dnevne štampe. Od vas tražimo VIŠE.

Porodica Raičević

Budući da cenim kvalitet vašeg lista i vaših novinara, ne mogu da se načudim čudu da se vaš novinar M. Vasić, dugi niz godina jedan od najboljih srpskih novinara, bavi takvim temama o kojima piše u nekoliko poslednjih brojeva. Naročito me iritirao članak iz ovog broja, u kome g. Vasić piše o novoj vladi u Hrvatskoj. Nemam ništa protiv da vaše novine pišu i o događajima u susednim državama, ali nivo kojim piše novinar Vasić ispod je svake kritike. Članak u kome se opisuju novi ministri i njihovi naredni zadaci u resorima, napisan je na nivou nekog lokalnog hrvatskog glasila. Te ministar lepog ponašanja, te dobar ekonomista, te objektivan itd. Pitam se koliko je to vremena g. Vasić proveo u Zagrebu, da li je pratio rad tih ministara, tako "važnih" ličnosti odranije, ili da nije možda njihov zvanični biograf.

Radomir Plavšić, San Dijego, SAD

Sa zadovoljstvom čitam vaš list, naročito priloge Pančića i Živkova, i zanimam se hvatajući vas u pogrešnom pisanju engleskih reči. Tu je vaš "record" bolji nego drugih beogradskih listova i časopisa. Ali vam se javljam zbog pogrešne - po mom mišljenju - upotrebe glagola "sankcionisati". I drugi ga upotrebljavaju kao i vi, ali mi je "stalo" da "Vreme" održi svoj uobičajeni visoki nivo. U moje vreme "sankcionisati" je značilo odobriti. U tom smislu se i danas upotrebljava u nekim stranim jezicima. Isto, u vašem listu sam video izraz "narcizam". Mislim da je bolje reći "narcisizam". Istina, da je neko bolje vreme, sve bi bilo bolje.

Bogoljub Jovanović

U redakciju "Vremena" i dalje stižu pisma i telefoniraju čitaoci "Vremena", zbunjeni ili ogorčeni zbog teksta "Vox Populi". Ljubomir Živkov, autor rubrike "Zona sumraka", nije mogao slutiti, kada je izmišljao ova pisma, da će izazvati takvu reakciju. Čitaoci koji se bune zbog te rubrike mogu se podeliti u dve kategorije. Jedni veruju da su to prava pisma, drugi shvataju nameru autora ali misle da u našem nedeljniku nije bilo mesta izrugivanju s jednom vrstom mentaliteta kojim su okruženi i bez pomoći "Vremena". U ime redakcije izvinjavam se čitaocima koje smo doveli u zabludu ili ih ogorčili imitacijom nekih savremenih "Odjeka i reagovanja."

Iskaz mea culpa uvaženog kolege Živkova, u njegovom odgovoru iz prošlog broja "Vremena", u prevodu znači - moja greška!