Pošta

Vreme broj 489, 20. maj 2000.

Šta je Pokemon
Škola za monstrume, "Vreme" br. 488

Dopao mi se tekst vašeg novinara Lazara Džamića o novom komercijalnom monstrumu za decu, nekakvom Pokemonu. Kratko, precizno i duhovito, Džamić je obradio ceo fenomen, izostavivši samo jednu "sitnicu" koja mi je zasmetala kao čitaocu koji sve tekstove u "Vremenu" tretira podjednako. Nigde se, naime, ne precizira šta su to uopšte Pokemoni (ja sam razumeo da su to neke sličice, karte, ali se u tekstu spominje da je to nastavak Nintendo igrice, što me je skroz zbunilo). Takođe, kako se ta reč Pokemon uopšte izgovara (poukmon ili pokemon ili treba da nam na TV Dnevniku razjasne da li je Vens ili Vans)?

Kada je "sve ovo" počelo, najveći strah me je uhvatio od mogućnosti da zaostanemo u prepoznavanju predmeta iz svakodnevnog života, nove vrste česme ili, ne daj bože, vodokotlića, što bi me, ako ikada ponovo otputujem u inostranstvo, moglo dovesti u veliku neprijatnost.

Stoga pozdravljam inicijativu "Vremena" da nam povremeno otvori oči i za svakodnevne stvari, ali molim urednike da obrate pažnju na kompletnost i razumljivost informacije koju objavljuju i ne trepću kada je najinteresantnije.

Vladan Stojković, Leskovac

Brozovi
"Josip Broz o Titu", "Vreme" br. 487

Čestitam "Vremenu" na lepom obeležavanju dvadesete godišnjice smrti Josipa Broza Tita. Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala intervju sa Titovim unukom Joškom, kao i tekst gospodina Dimitrija Boarova "Nostalgija očajnika", u kome se argumentovano dokazuje da je u sedamdesetogodišnjoj nacionalnoj istoriji Srbije Titovo doba bilo vreme najvećeg i najdužeg prosperiteta.

Ja sam išla u školu sa Titovim mlađim sinom Mišom. Ni po čemu se nije razlikovao od svojih vršnjaka: nije bilo telohranitelja, obezbeđenja, specijalaca pred Desetom beogradskom na Topčiderskom brdu. Kad smo išli na ekskurziju u Vršac čak smo na njega "nabacili" najbolju jaknu u razredu, da Vrščani ne bi bili razočarani Mišinom skromnom odećom. Sećam se i Joška i Zlatice; njih je čuvala samo njihova tetka Marija. Bila su to lepa, normalna vremena.

Anka Babić, filolog
Beograd

ISPRAVKA

"Duh Vojka i Savla", "Vreme" br. 488

U tekstu "Duh Vojka i Savla" potkrale su se dve greške. Na fotografiji sa potpisom Premlaćeni, uhapšeni, oslobođeni i ponovo zatvoreni: nisu M. Veljković i R. Luković, već N. Sekulović i R. Luković. Takođe, lekari sa kojima je "Vreme" htelo da razgovara povodom publikovanja medicinskih dosijea uhapšenih Požarevljana, članova i simpatizera Otpora, nisu bili na službenom, već na privatnom putu u inostranstvu. Izvinjavamo se zbog ovih propusta.

prethodni sadržaj naredni

vrh