Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Blagi, sanjalačko-ravnodušni izgled (sa slike) srpskog slikara iz Pariza Ljube Popovića kao da opravdava čitavu njegovu procenu ili netačno dobijene podatke o današnjem intelektualnom urlatorskom svetu (srpskom) koncentrisanom u opoziciji kome On, Ljuba Popović, ne želi da se priključi pošto mu se čini da je Srbija slaba i ugrožena i da joj se pomoći može ujedinjenjem u kome On, Ljuba Popović, ne želi da učestvuje? Ili, On to želi, ali na strani intelektualaca neurlatora? Dakle, onih koji su nemi, bez glasa uz vlast ili u samoj vlasti?

Mi čitaoci ostali smo uskraćeni za tu bitnu njegovu odluku. Uostalom, sve što je Ljuba u tom delu intervjua iznudio od intervjuara samo reflektuje njihovu odvojenost od suštine problema. Daleko su njih dvojica od Srbije. Ljuba još ne zna ko je to Srbiju doveo do ovog stepena oslabljenosti i ugroženosti, a još manje kako da ujedini vukove i ovce? Jednog momenta u svom političkom razmišljanju, Ljuba je blizu pravog rešenja pošto dobro rezimira da su na vlasti isti oni koji su pre 12 godina govorili suprotno!? I, umesto da bude protiv njih jer su izneverili očekivanja onih koji su za njih glasali, Ljuba radije pribegne - apsurdu. Pa, neka i ostane u njemu.

Miodrag Miletić, Beograd

Nisu samo spletke
"Slobodan I", "Vreme" br. 497

Najnoviji broj vašeg nedeljnika doneo je, u vezi s promenama Ustava, nekoliko intervjua s političkim analitičarima. Svi analitičari govore o nesložnoj, dakle nesposobnoj, pa i glupoj opoziciji. Primetio bih da u našoj štampi, i u dobrom delu javnosti, za opoziciju važi načelo kolektivne odgovornosti. Ako neka stranka, makar uvek bila jedna ista, pravi teškoće, odmah se optužuju sve stranke, kao da se radi o taocima pod okupacionom vlašću. Da li ljudi koji grde "opoziciju" znaju koliko je, na primer, oduvek bilo teško (danas pogotovo) prikupljati potpise za neku stvar, čak i takvu koja nije čisto politička. Da li znaju koliki može biti kukavičluk, kolika može biti glupost mnogih ljudi, pa i nekih od kojih se to najmanje očekuje.

Naša bi štampa dobro učinila ako bi svojim čitaocima skretala pažnju na to da se delatnost stranaka, bar onih demokratskog opredeljenja, ne sastoji isključivo od spletaka i sukoba među liderima, da bi bolje učinili ako bi se raspitali za programe stranaka, pogotovo ako bi mogli nekad porazgovarati s njihovim običnim članovima, umesto što razglabaju o tome šta radi Drašković, šta hoće Đinđić, šta misli Koštunica itd.

I. Lukačević, Beograd

Ispravka

U prošlom broju "Vremena" (broj 497, 15. jul 2000), u trećem nastavku feljtona "Istorijski portreti", u podnaslovu teksta "Lament nad Crnjanskim" naveli smo da je to odlomak iz knjige "O ljudima", ali smo tehničkom omaškom propustili da navedemo i ime autora knjige Desimira Tošića. Čitaocima koji nisu videli prethodne nastavke pomenutog feljtona to je otežalo razumevanje teksta, i mogli su samo da nagađaju ko se s Crnjanskim u Londonu sretao i dopisivao. Izvinjavamo se čitaocima i autoru knjige "O ljudima" gospodinu Desimiru Tošiću.

Redakcija "Vremena"

prethodni sadržaj naredni