Pošta |
Vreme broj 519, 14. decembar 2000. |
Neverovatne optužbe "Trag vodi na Senjak"; "Vreme", br. 518 Voleo bih, zaista, da imam jahtu, ne bi čak morala da bude superluksuzna, ali je nemam. Imao sam, u bivšoj državi, brodicu od sedam metara, u suvlasništvu sa jednim prijateljem. Ostala je u zadarskoj marini. Od imovine vezane za vodu, imam splav na Savi kod Ostružnice. Uživam u njemu već 27 godina. U vilu o kojoj pišete još se nismo uselili, nije gotova. Najveći deo sredstava za nju obezbedila je moja žena, prodajom polovine stare i izuzetno lepe porodične kuće u svom rodnom gradu. Verovali ili ne, i moji roditelji, koji žive s nama, imali su stan. I njega smo prodali i uložili u gradnju, kao i svoj stan, razume se. Jedino što ostajemo u njemu dok kuća ne bude gotova. Priznajem da me zapanjuje, uprkos tridesetogodišnjem iskustvu u policiji, gde se baš nisam sretao samo sa lepšom stranom ljudske prirode, neverovatna lakoća iznošenja neproverenih podataka i nepotkrepljenih optužbi. Samo, to je više priča o vama nego o meni i mojim kolegama. Istina, ja za tu priču nemam ni snage ni volje. Rade Marković, Beograd Otimanje firme Pročitao sam interesantan tekst "Tragovi vode na Senjak", i interesuje me da li ćete i kada početi da pišete o ljudima iz Miloševićeve poslovne klike, kao što su Braća Karić. Ja sam skoro bio u Beogradu, i nažalost shvatio da su oni opet uz vlast, i da su im stari gresi oprošteni. Pored toga, oni još uvek kontrolišu sudstvo a i medije, što me je jako iznenadilo. Pokušao sam sada, u novoj "demokratskoj" zemlji, zemlji slobodnih medija, da objasnim slučaj Bel Pagette i na koji način su Braća Karić, odnosno Bogoljub Karić uz pomoć naoružanih ljudi i Miloševićevih sudija, oteli moju privatnu firmu. Ukoliko i kad budete bili slobodni da pišete i o ljudima sa Dedinja, o kojima je verovatno teže pisati jer se u najmanju ruku oglašavaju u svim medijima i svi im duguju pa niko neće da ih dira, jer dira i u svoj budžet. Ja sam se oglašavao u "Vremenu" i sponzorisao opoziciju kada je to bio ne samo greh već i opasnost, a sada je sve to zaboravljeno.... i oni koji su nam doveli zemlju do bankrotstva, sada su srpski spasitelji... Zoran Marković, vlasnik Bel Pagette Jedno pitanje... Posedujem specijalno izdanje "Vremena" "Foto dokument 4". Sjajno je, pa pretpostavljam da postoje i izdanja 1, 2 i 3. Zanima me da li se i ranija izdanja odnose na događaje od 5. oktobra? Ako je tako, kako da dođem do njih? Dejan Ristić, elektronskom poštom Odgovor: Prethodna tri odnose se na Zimske proteste 1996/97. godine. Poštovanje tradicije Zar nismo preko 60 godina gledali šta je ateizam doneo Srbiji? Zar je sada došlo vreme da predsednik ne sme da bude verujući, da ide u crkvu, da prisustvuje bdenju? I zar je tako strašno ako se Crkva vrati u život Srbije? Da li nas srpska pravoslavna crkva uči da krademo, da ubijamo, da mrzimo jedni druge... I ako vaš saradnik plaši nedelima koja su počinjena u ime Boga, onda bi bilo pošteno da kaže koje su to crkve činile, i kada je to činila srpska pravoslavna crkva. I zašto vlada ne bi smela,ili bar njeni verujući članovi, da prisustvije bdenjima? Da li to "Vreme" traži i zabranjuje im da budu vernici? Da li to vaš list ponovo propoveda staljinizam i titoizam, gde svi moramo biti poslušnici ateista? I zašto se stalno traži da se upoređujemo sa drugima i da zanemarimo naše pravoslavne vrline. Mi želimo da budemo Evropa, i kao što Evropa poštuje svoje tradicije i ne pljuje po njima, tako bi bilo krajnje vreme da i mi počnemo da poštujemo našu tradiciju i naše vrednosti, a srpska pravoslavna crkva je svakako deo te tradicije. A što se tiče veronauke, smatram da je svakako potrebno da to bude predmet po izboru učenika. I kao što vaš saradnik kaže, potrebno je da se svakome prepusti na volju kako će se prema verovanju odnositi. Mi verujući čitaoci duboko smo uznemireni ovakvim člancima i zaista se pitamo čemu oni služe. Mihailo Lazić, elektronskom poštom |